ИЗМЕЂУ РЕДОВА
ЖИВЕО 1. МАЈ
Е, како смо то некада клицали, живео 1. мај. Били су у истом хору и они који су у тај празник здушно веровали и они, што би народ рекао, антипротивни. Беше му.
Верујемо ми и сада у празник рада. Важно је да се на тај дан не ради.
А они што уопште не раде, е они више не верују ни у празник ни у рад. Остала су им само сећања. А и то је лепо. Шта би тек било да нема лепих успомена.
Кад је у питању висока политика, нешто смо се ми ових дана договарали са Шиптарима. И сад Срби треба да верују да ће ти исти Шиптари одржати реч. Као и до сада. Кроз векове.
И кад је у питању међународна правда и ми се питамо ових дана како тај праведни свет гледа што су Срби добили некакву аутономију у својој аутономној покрајини.
А лепо су нам говорили наши старији “Латини су старе варалице“. А ми, грлом у јагоде. И ето нас где смо. Кад не слушамо старије.
На домаћој животној сцени најавили поскупљење меса, ако већ и није поскупело. И то случајно сад кад престаје пост и почиње мрс. Додуше, надлежни веле да ће се цене после вратити. Значи ли то да ће нам после Васкрса, кад из“™едемо месо, вратити и те паре од разлике у ценама.
Градоначелник Београда замерио појединим суграђанима што не плаћају карте у градском саобраћају. Он мисли да је човеку лако да се увуче у аутобус и сћућури у неком ћошку не би ли уштедео бар за једну кифлу док ради тамо негде где не зна кад ће стићи плата.
Већина српских факултета тражи повећање школарине. А и шта ће нам толики школовани на овако мали број радних места.
Поједини од тих школованих открили да ми, па и свет, користимо неке измишљене, односно лажне цитате такође неких славних личности. Па например, по њима, Вук Караџић није рекао “Пиши као што говориш, читај како је написано“, већ да је то ортографски принцип неког немачког граматичара. Још само да нам кажу како Тршић није некако између Јадра и Дрине, него између Рајне и Мајне.
Исти ти тврде да ни Иво Андрић није записао “Дође тако време када паметан заћути, будала проговори, а фукара се обогати“. Е, ко год да је творац ових речи, алал му за сва времена. Нарочито ова наша. Садашња.
Било ових дана и неких занимљивих догађаја. У Београду одржан светски а београдски маратон. У Крушевцу одржана српска војна парада. Па зар сад “онима“ који најављују “ону“ параду, није било довољно да се нагледају момачких или девојачких доњих леђа, како ко, а не да праве своју параду у септембру па да милиција опет испашта од самозваних српских патриота који бране леђна људска права.
Верујемо ми и сада у празник рада. Важно је да се на тај дан не ради.
А они што уопште не раде, е они више не верују ни у празник ни у рад. Остала су им само сећања. А и то је лепо. Шта би тек било да нема лепих успомена.
Кад је у питању висока политика, нешто смо се ми ових дана договарали са Шиптарима. И сад Срби треба да верују да ће ти исти Шиптари одржати реч. Као и до сада. Кроз векове.
И кад је у питању међународна правда и ми се питамо ових дана како тај праведни свет гледа што су Срби добили некакву аутономију у својој аутономној покрајини.
А лепо су нам говорили наши старији “Латини су старе варалице“. А ми, грлом у јагоде. И ето нас где смо. Кад не слушамо старије.
На домаћој животној сцени најавили поскупљење меса, ако већ и није поскупело. И то случајно сад кад престаје пост и почиње мрс. Додуше, надлежни веле да ће се цене после вратити. Значи ли то да ће нам после Васкрса, кад из“™едемо месо, вратити и те паре од разлике у ценама.
Градоначелник Београда замерио појединим суграђанима што не плаћају карте у градском саобраћају. Он мисли да је човеку лако да се увуче у аутобус и сћућури у неком ћошку не би ли уштедео бар за једну кифлу док ради тамо негде где не зна кад ће стићи плата.
Већина српских факултета тражи повећање школарине. А и шта ће нам толики школовани на овако мали број радних места.
Поједини од тих школованих открили да ми, па и свет, користимо неке измишљене, односно лажне цитате такође неких славних личности. Па например, по њима, Вук Караџић није рекао “Пиши као што говориш, читај како је написано“, већ да је то ортографски принцип неког немачког граматичара. Још само да нам кажу како Тршић није некако између Јадра и Дрине, него између Рајне и Мајне.
Исти ти тврде да ни Иво Андрић није записао “Дође тако време када паметан заћути, будала проговори, а фукара се обогати“. Е, ко год да је творац ових речи, алал му за сва времена. Нарочито ова наша. Садашња.
Било ових дана и неких занимљивих догађаја. У Београду одржан светски а београдски маратон. У Крушевцу одржана српска војна парада. Па зар сад “онима“ који најављују “ону“ параду, није било довољно да се нагледају момачких или девојачких доњих леђа, како ко, а не да праве своју параду у септембру па да милиција опет испашта од самозваних српских патриота који бране леђна људска права.
Најновији број
18. април 2024.
