ИЗМЕЂУ РЕДОВА
ЗЕЛЕНО СВЕТЛО
Кажу ови наши, односно они њихови, да ће нам у јуну дати само зелено светло а не датум за отпочињање преговора о уласку у Европску унију. Значи да смо ми као на ауто тркама, за сада само турирамо у месту а кад нам дају сигнал за старт крећемо пуном снагом. Где и кад ћемо стићи, е то се не зна.
Медији јављају, у Бриселу мало мало па нека радна вечера. Па добро, јели тамо Савет Европе или нека кафана.
Они што нам кроје капу предлажу смањење плата у јавном сектору. Е, сад, да ли се тај јавни сектор налази међу онима што немају ништа, или међу онима који, тајно, имају много.
Много се нешто полемише о замрзавању пензија. Да не буде од тога да ће једноставно замрзнути пензионере, па да чекају срећнија времена.
Наша власт намерила да донесе закон о пореклу имовине. Све ће нас разбуцати.
Нешто слично се десило у шабачком крају неких полсератних година када је у једној задрузи нестала некаква роба па дошла милиција. Ислеђивали, испитивали, нико да призна, сви одричу крађу. И кад је коначно иследнику прекипело дрекнуо је или да признају или ће довести специјалне полицијске керове који откривају лопове. На то ће један чича “Немој доводити те керове, све ће нас поцепати“.
Шалу на страну, наше политичке трудбенике не треба подсећати, знају они то, и покојни Тита, који је важио за поштеног државника, покушао је да се избори са домаћим лоповима па је упутио писмо. Е то писмо се читало, читало... и остало запамћено као Титово писмо, али су остали и они који су рођени вешти да смакну и јаје испод кокошке, па су се временом и разножавали а у том послу и извештили да тако сад и не знају шта имају. И како сад да се ти мучени људи изјасне о пореклу имовине кад и не знају где су шта дрпали.
Тамо негде јужно у Србији, прогласили свој крај за Републику кромпира. Па, додуше, и у читавој Србији се скорио сви тако осећамо, као кромпирићи. Ољуштени.
А Французи донели закон по коме се мушкарац може венчати са мушкарцем. Ако су то уопште мушкарци. И одмах по усвајању тог закона, двојица су склопила брак. Значи, то нас чека у Јевропи, сумњиви мушкарчићи.
И кад већ говоримо о том средњем људском роду, приметно је да са доласком страних фирми, такозваних инвеститора који се овде намештају у јефтине фабрике са још јефтинијом радном снагом, долазе и њихови представници неодређеног али у свету као бели медведи заштићеног пола. Требало би тим инвеститорима рећи да то што они оживљавају нашу привреду и гурају је од позади не значи да треба да доводе и своје нежне мушкарчиће или мушкобањасте девојкаре. Имамо и ми своје педере!
Медији јављају, у Бриселу мало мало па нека радна вечера. Па добро, јели тамо Савет Европе или нека кафана.
Они што нам кроје капу предлажу смањење плата у јавном сектору. Е, сад, да ли се тај јавни сектор налази међу онима што немају ништа, или међу онима који, тајно, имају много.
Много се нешто полемише о замрзавању пензија. Да не буде од тога да ће једноставно замрзнути пензионере, па да чекају срећнија времена.
Наша власт намерила да донесе закон о пореклу имовине. Све ће нас разбуцати.
Нешто слично се десило у шабачком крају неких полсератних година када је у једној задрузи нестала некаква роба па дошла милиција. Ислеђивали, испитивали, нико да призна, сви одричу крађу. И кад је коначно иследнику прекипело дрекнуо је или да признају или ће довести специјалне полицијске керове који откривају лопове. На то ће један чича “Немој доводити те керове, све ће нас поцепати“.
Шалу на страну, наше политичке трудбенике не треба подсећати, знају они то, и покојни Тита, који је важио за поштеног државника, покушао је да се избори са домаћим лоповима па је упутио писмо. Е то писмо се читало, читало... и остало запамћено као Титово писмо, али су остали и они који су рођени вешти да смакну и јаје испод кокошке, па су се временом и разножавали а у том послу и извештили да тако сад и не знају шта имају. И како сад да се ти мучени људи изјасне о пореклу имовине кад и не знају где су шта дрпали.
Тамо негде јужно у Србији, прогласили свој крај за Републику кромпира. Па, додуше, и у читавој Србији се скорио сви тако осећамо, као кромпирићи. Ољуштени.
А Французи донели закон по коме се мушкарац може венчати са мушкарцем. Ако су то уопште мушкарци. И одмах по усвајању тог закона, двојица су склопила брак. Значи, то нас чека у Јевропи, сумњиви мушкарчићи.
И кад већ говоримо о том средњем људском роду, приметно је да са доласком страних фирми, такозваних инвеститора који се овде намештају у јефтине фабрике са још јефтинијом радном снагом, долазе и њихови представници неодређеног али у свету као бели медведи заштићеног пола. Требало би тим инвеститорима рећи да то што они оживљавају нашу привреду и гурају је од позади не значи да треба да доводе и своје нежне мушкарчиће или мушкобањасте девојкаре. Имамо и ми своје педере!
Најновији број
11. април 2024.
