РАНО ОТКРИВАЊЕ ГАРАНТУЈЕ ИЗЛЕЧЕЊЕ

Лоши социоекономски услови, стрес, страх, неизвесна будућност, су нарушили имунитет жене, која је свој биолошки потенцијал ка очувању здравља свела на минимум. Из разних гениталних инфекција и лоших животних навика, као што су пушење, недовољна хигијена, промискуитет, произилазе многи фактори ризика за настанак малигне болести. Према подацима Светске здравствене организације, сваке године у свету од карцинома грлића материце оболи око 500.000 жена, а њих 230.000 умре од ове болести. Стандардизована стопа инциденце карцинома грлића у Србији је 10 до 15 случајева на 100.000 жена. У овом случају важан је скрининг грлића материце, чија је сврха у смањењу појаве и морталитета , и треба да обухвати 80% популације, јер је грлић доступан оку лекара и дијагноза се лако поставља.
Данас рак грлића материце се везује најчешће за инфекцију хуманим папилома вирусима, којих има преко стотину типова. Неки од њих имају малигни потенцијал, као што су типови 16,18,31,33,35 и још 18 других. Настанком инфекције део вирусне ДНК се интегрише у ћелију домаћина и мења њену хистолошку структуру изазивајући рак. И други биолошки агенси као што су цитомегало вируси, ХИВ, генитални херпес вируси, халмидије, микоплазме, уреаплазме, разни хормонски и хемијски канцерогени могу довести до овог обољења.
У раној дијагнози је најбитнији обичан гинеколошки преглед, колпоскопија, цитолошки брисеви (Папаниколау) и евентуално циљана биопсија као потпунији хистопатолошки налаз сумњивих промена. Медицинске индикације за колпоскопију укључују: клинички сумњив грлић који се види прегледом, понављана необјашњива крварења, позитиван цитолошки брис (ПА), присуство вирусних промена (ХПВ) у цервикалном брису, као и све жене које су претходно лечене због премалигних обољења. Дијагностичка предност колпоскопије је у томе што пружа могућност да се на грлићу материце, вагини и вулви уоче поља абнормалног епитела и одреди њихов положај, величина и тежина. Комбинацијом колпоскопије и цитологије постиже се тачност дијагнозе у 98% случајева. Овим прегледима треба да буду подвргнуте све жене од 25 до 69 година, а и девојке које почињу са сексуалним односима пре 18 године, јер често имамо и урођене еритроплакије (у народу ранице) које могу бити добра подлога за инфекцију и метаплазију тј. хистолошку промену ткива. По најновијој класификацији (Бетхесда) ћелијске промене могу бити : И и ИИ група - нормалан ПАПА налаз (друга уз блажу инфекцију), ИИИ група су реактивне репаративне промене ““ није добар налаз, ИВ група абнормалност ћелија епитела(Л-СИЛ,Х-СИЛ), В група абнормалност ћелија жлезданог епитела и ВИ група неепителна малигна неоплазма-рак.
Раним откривањем премалигних промена постиже се 100 одсто излечење. Развој болести се мери годинама, почиње дисплазијама које прогредирају ка карциному. Клинички поступци за лечење су термокаутеризација грлића, ласерска вапоризација, луп ексцизија, конизација и ако је потребно урадити хистеректомију (одстарњивање грлића и материце). Савет за жене је, да долазе редовно на гинеколшке прегледе и својим начином живота смање или елиминишу факторе који могу бити ризични за настанак ове опаке болести.