СРПСКЕ ЛИЛЕ

Обичај је да се увече Петровдана пале лиле. Тако се широм Србије, које где, ложе ватре или носе упаљене некакве бакље направљене од коре дрвета а последњих година, што нема везе ни са традицијом ни са обичајима, у све већој примени су савременије лиле начињене од којекакве пластике или гуме па се скоро цела Србија задими. Ако и овог пута, док чезнемо за Европом, таква слика оде у свет, мрка капа да ћемо добро доћи у ту њихову префињену Унију.
А и како би се другачије, после свега што нам раде и што ће нам урадити око уласка у Европу, осећали ми Срби него као прегореле лиле. У свтари, више то личи на ону дечју игру прескакања ватре. Па ко се опече, опече.
Тамо негде код Горњег Милановца, народ се побунио против сече једног храста старог око шест векова а који се нашао на траси новог ауто-пута. Они још верују у оно „Сви Срби под једно дрво“, док многи други верују да ћемо пландовати у хладу Европе.
Добро је што се нико не буни оних дана око Божића када се широм ове земље секу иста та, додуше млађа, храстова стабла како би се по традицији обележио празник. Тада се то ради претежно у туђим шумама.
А Новак Ђоковић, који је увек на јавној сцени првржен Србији, и овог пута је то потврдио, пустио је Енглеза да победи на Вимблдону. Таман посла, сад кад Србија треба да уђе у Европу, да је неки Србин тријумфовао у сред Лондона. Не би нам то опростили.
Кажу неки да ће бити нових избора. Па шта би друго, Србија као да живи од избора до избора а њени политичари само за изборе. И кад је тако и пошто нам актери, по ко зна који пут већ репризиране телевизијске серије о баби која се чешља, улазе у домове и животе, није згорег и њих изабрати на нека државничка места. Дакле, за председника би могао Радашин а за премијера Милашин. Онај Ђода што “˜ода тамо “˜вамо и воли пиво е он би за министра иностраних послова. Радојка, Златана и Смиљана да се распореде у ресоре здравства, културе и просвете, Драгојло да се прихвати правде, Џама за министра економије, Петројка за туризам и угоститељство, пријатељ Митар за министра војног... и тако редом до сина Драгана који би се, како се то каже, као министар без фотеље бавио и омладином. И Бог да нас види.
И сад озбиљно на ту тему, јер озбиљно се и реконструкцијом власти баве и у државном врху, многим људима сад уопште није лако. Немиран сан због климања фотеља имају и поједини министри, и поједини државни секретари па и она силна свита око министарстава и у Влади. Ето, наша власт се опет десила листопадна и то баш у сред лета. А можда ће их само залити, односно, освежити, па идемо наново.
Скоро сва мора у нашој околини су на неки начин угрожена, и Црно, и Егејско, и Црвено. Па где да се сад купамо. Треба видети да се уласком у Европу и нама обезбеди неко море, макар мало да стану сви Срби.
Сад су на националној телевизији политичке емисије пребачене у термин некако пред спавање. Па зар они мисле да неко после тога може да спава.
И кад смо код те теме мора се признати да је телевизија велики технолошки изум. На пример Шапчани сад могу да гледају како се неки други грађани у неким другим градовима и варошицама купају у својим јавним базенима. Освежавајуће!