ДРОГА У ПОРОДИЦИ ““ ИСПОВЕСТ РОДИТЕЉА
ПРЕЖИВЕЛИ СМО ПАКАО
,,Сваком родитељу који доживи овакав проблем, саветујем да има много љубави, смирења и свест да се све може надокнадити, сем живота“
Да бисмо са децом имали квалитетан, отворен однос и континуирану комуникацију, стручњаци наводе неопходно - да нас она уважавају као саветодавце. Догоди ли се да смо о појединим темама недовољно упућени, морамо знати бар толико, колико деца од нас очекују. Упућени тврде да ,,тематске седнице, предавање и држање придика“ немају велики учинак у васпитању. Најмање корисно је ако закључе да ,,тупимо“, да смо искључиви и неразумни. Тада, најчешће, изазовемо више штету него корист.
Шта урадити када је штета учињена? Колико је потребно духовних и физичких напора да се превазиђу искушења, одбаце лоше навике, усклади породична хармонија? О свему томе, за наш лист, говори Ж. З. из Шапца, отац младића који је неколико година био уживалац опојних дрога.
Касно сам схватио
-Доживео сам све најгоре што једном родитељу може да се догоди. Да ли је у питању погрешно место и време, не знам, али десило се. Зашто? После свега то није ни важно. Важно је исправити грешку и оно што је могуће променити. Кривице и грешке су људске, не Божје, зато за све што се догодило кривим само себе. Јурио сам за послом и новцем како бих својој породици обезбедио све што могу, па чак и оно немогуће. Био сам презаузет и мало времена проводио са породицом. Осећам кривицу и коначно сам схватио да је све могло и другачије. У себи тражим разлоге за поступке мог сина. Ипак, желећи најбоље за моју децу, очигледно да сам негде, несвесно, погрешио. Ни данас ми није јасан тренутак када се то догодило, а да нисам био свестан ситуације и њених последица. Касно сам увидео стварност. Породица треба да је место где се проблеми најпре уочавају. Међутим, породице зависника обично нису у стању да на време региструју проблем. Звучи сулудо, али родитељ последњи поверује у чињенице.
Тражио сам помоћ од стручних лица, трагајући за одговором на питање како да будем бољи родитељ. Шта чинити и како променити оно што је могуће? Никада се нисам помирио са чињеницом да је све пропало и да нема помоћи. Решење су љубав и много, много стрпљења. Сваком родитељу који доживи овакав проблем саветујем да има много љубави, смирења и свест да се све може надокнадити, сем живота. Некада сам у ситуацији да немам довољно стрпљења, али научио сам да се обуздам. Он је користио хероин, а сви знамо како делује на организам. Дешавало се, на пример, да често заборавља. Веома је тешко помирити се са тиме. Надам се да је све иза нас као ружна прошлост.
Шта урадити када је штета учињена? Колико је потребно духовних и физичких напора да се превазиђу искушења, одбаце лоше навике, усклади породична хармонија? О свему томе, за наш лист, говори Ж. З. из Шапца, отац младића који је неколико година био уживалац опојних дрога.
Касно сам схватио
-Доживео сам све најгоре што једном родитељу може да се догоди. Да ли је у питању погрешно место и време, не знам, али десило се. Зашто? После свега то није ни важно. Важно је исправити грешку и оно што је могуће променити. Кривице и грешке су људске, не Божје, зато за све што се догодило кривим само себе. Јурио сам за послом и новцем како бих својој породици обезбедио све што могу, па чак и оно немогуће. Био сам презаузет и мало времена проводио са породицом. Осећам кривицу и коначно сам схватио да је све могло и другачије. У себи тражим разлоге за поступке мог сина. Ипак, желећи најбоље за моју децу, очигледно да сам негде, несвесно, погрешио. Ни данас ми није јасан тренутак када се то догодило, а да нисам био свестан ситуације и њених последица. Касно сам увидео стварност. Породица треба да је место где се проблеми најпре уочавају. Међутим, породице зависника обично нису у стању да на време региструју проблем. Звучи сулудо, али родитељ последњи поверује у чињенице.
Тражио сам помоћ од стручних лица, трагајући за одговором на питање како да будем бољи родитељ. Шта чинити и како променити оно што је могуће? Никада се нисам помирио са чињеницом да је све пропало и да нема помоћи. Решење су љубав и много, много стрпљења. Сваком родитељу који доживи овакав проблем саветујем да има много љубави, смирења и свест да се све може надокнадити, сем живота. Некада сам у ситуацији да немам довољно стрпљења, али научио сам да се обуздам. Он је користио хероин, а сви знамо како делује на организам. Дешавало се, на пример, да често заборавља. Веома је тешко помирити се са тиме. Надам се да је све иза нас као ружна прошлост.
Најновији број
18. април 2024.
