53. ДРАГАЧЕВСКИ САБОР ТРУБАЧА У ГУЧИ
ГУЧА ШАПЦУ СВИРАЛА НА УВЦЕ
Од самог улаза у Престоницу трубе и сусрет са спомеником првом победнику Десимиру Перишићу из Горачића, који нас уводи у свет овог инструмента до сличног у центру ове варошице све је обојено топлим проводима и мезетлуцима. И страних језика од јапанског, италијанском, мађарског, јужноамеричких а, биће веле домаћини преко пола милиона гостију из целог света. Стотине оркестара траже ухлебљење под градом од кафана и фрула, прича никад завршену причу о патњи и љубави.
Има од игле до локомотиве у овом храму музике и заната, опанчића на шиљкане, ношњи, старих детаља, буради али и свадбарског купуса и печење, по оној, купи ми бабо купи печења јарећег....
Услужни домаћини су мислили на све, па на позорници испред центра за културу и на стадиону врви од садржаја цели дан. И опет труба на сваком кораку. Али и други траже своје место под сунцем. Стари са преко осам деценија животним искуством Мирослав Вељовић из Лештана прави фруле а цена им је од 50 до 150 евра. И купаца има додаје:
- Највише купују странци и не питају за цену. Гуча је чудо само је ова врелина препрека да се баш ужива, али до викенда и пуне феште ваљда ће захладити, нада се Вељовић.
Генерацијама говори Небојша Ђорђевић из Свилајнца стари занати и производи од опанчића и ношњи те сувенири овде су у режији његове породице:
- Опанци су од 2.000 динара до 3.000 за децу од 1.000 до 1.500, ношње 200 евра, појединачно око 50 евра а сувенири само 100 и 200 динара.
По околним бреговима и на најчуднијим местима кампују гости углавном странци и имате утисак да сте у метрополи. Гуча престоница Драгачевске свечарије била је и остала магнет за свет. Стигли су и бициклисти из Скандинавије. Песма група и женских и мушких цели дан путује.
Агилни посленици Туристичке организације приредили су посету селу Горачићи одакле је и први победник сабора трубе 1961. године али и музеј Горачићке битке где је Драган Ђоловић надахнуто говорио о значају села и планине Јелице, те величине у односу на тада мали Чачак.
Прелепа црква посвећена Пресветој Богородици потиче из 1807. године и спој је опојног мира и дела за децу који је нестварно леп. Ипак у центру ове посете представника медија је било етно домаћинство Милана Филиповића који је уз двадесетак објеката решио и грејање на био масу, али и пронашао пут до живота од сеоског туризма.
Има од игле до локомотиве у овом храму музике и заната, опанчића на шиљкане, ношњи, старих детаља, буради али и свадбарског купуса и печење, по оној, купи ми бабо купи печења јарећег....
Услужни домаћини су мислили на све, па на позорници испред центра за културу и на стадиону врви од садржаја цели дан. И опет труба на сваком кораку. Али и други траже своје место под сунцем. Стари са преко осам деценија животним искуством Мирослав Вељовић из Лештана прави фруле а цена им је од 50 до 150 евра. И купаца има додаје:
- Највише купују странци и не питају за цену. Гуча је чудо само је ова врелина препрека да се баш ужива, али до викенда и пуне феште ваљда ће захладити, нада се Вељовић.
Генерацијама говори Небојша Ђорђевић из Свилајнца стари занати и производи од опанчића и ношњи те сувенири овде су у режији његове породице:
- Опанци су од 2.000 динара до 3.000 за децу од 1.000 до 1.500, ношње 200 евра, појединачно око 50 евра а сувенири само 100 и 200 динара.
По околним бреговима и на најчуднијим местима кампују гости углавном странци и имате утисак да сте у метрополи. Гуча престоница Драгачевске свечарије била је и остала магнет за свет. Стигли су и бициклисти из Скандинавије. Песма група и женских и мушких цели дан путује.
Агилни посленици Туристичке организације приредили су посету селу Горачићи одакле је и први победник сабора трубе 1961. године али и музеј Горачићке битке где је Драган Ђоловић надахнуто говорио о значају села и планине Јелице, те величине у односу на тада мали Чачак.
Прелепа црква посвећена Пресветој Богородици потиче из 1807. године и спој је опојног мира и дела за децу који је нестварно леп. Ипак у центру ове посете представника медија је било етно домаћинство Милана Филиповића који је уз двадесетак објеката решио и грејање на био масу, али и пронашао пут до живота од сеоског туризма.
Најновији број
25. април 2024.
