ПРИЧА О ДОБРОЧИНСТВУ
МОНАХИЊА ЕВГЕНИЈА
Милица Абт, данас у монаштву мати Евгенија, сву своју и уштеђевину покојног мужа донирала за обнову цркве у манастиру Радовашница. Овом и другим донацијама подсећа на милосрђе које је некада владало у српском народу
У добу када се сваки динар тешко стиче а још теже поклања, пример монахиње Евгеније, усамљена је прича на нашим просторима. Скоро четири деценије радила је у иностранству, и све што је иметка стекла са својим покојним мужем, определила је да се у манастиру Радовашница обнови црква порушена у ратним недаћама пре седам деценија.
Рођена је 1951. године у семберском селу Бордац, где је завршила основну школу, потом наставила музичку у Бијељини и Шиду, па музичко образовање наставила у београдској школи “Станковић“. Свирала је хорну, клавир и хармонику али ју је радни и животни пут ипак одвео у Швајцарску где се удала за човека сличне нарави. Радили су предано, живели срећно и како нису имали потомство, велику љубав испољавали су за цркве које су здушно помагали. Временом је Милица успела да супруга, који је до тада био католичке вере, преведе у православље и породични аманет био је да после смрти једног од њих оно друго живот настави у неком од манастира. Тако је и било, после смрти супруга Милица Абт је тражила место у коме ће се молити Богу али и цркву коју ће својом уштеђевином помоћи. Било је покушаја да гради светињу у Швајцарској али случај је хтео да сазна за порушену цркву светих арханђела Михаила и Гаврила у манастиру Радовашница и са архимандритом Николајем врло брзо се договорила да она буде донатор обнове тог храма.
Рођена је 1951. године у семберском селу Бордац, где је завршила основну школу, потом наставила музичку у Бијељини и Шиду, па музичко образовање наставила у београдској школи “Станковић“. Свирала је хорну, клавир и хармонику али ју је радни и животни пут ипак одвео у Швајцарску где се удала за човека сличне нарави. Радили су предано, живели срећно и како нису имали потомство, велику љубав испољавали су за цркве које су здушно помагали. Временом је Милица успела да супруга, који је до тада био католичке вере, преведе у православље и породични аманет био је да после смрти једног од њих оно друго живот настави у неком од манастира. Тако је и било, после смрти супруга Милица Абт је тражила место у коме ће се молити Богу али и цркву коју ће својом уштеђевином помоћи. Било је покушаја да гради светињу у Швајцарској али случај је хтео да сазна за порушену цркву светих арханђела Михаила и Гаврила у манастиру Радовашница и са архимандритом Николајем врло брзо се договорила да она буде донатор обнове тог храма.
Најновији број
25. април 2024.
