ПОСЛЕДИЦЕ ТРАНЗИЦИЈЕ
КАД ДРЖАВА НЕ РАДИ СВОЈ ПОСАО
У Србији је од 2002. године приватизовано око 2.500 предузе&
Велики број штрајкова који у последње време потресају Србију проузрокован је чињеницом да већина послодаваца већ месецима радницима не исплаћује наднице и доприносе. Дуговања према фондовима пензијског и здравственог осигурања прошле године су износила око 120 милијарди динара, на исплату надница у неким фирмама се чека по пар месеци, а у појединим и по неколико година.
По важећем закону о раду, обавеза послодавца је да радницима на месечном нивоу уплати зараде а држави доприносе, уколико то не уради следе прекршајне и кривичне пријаве.
- Запослени се обраћају инспекцији рада уколико им нису исплаћене зараде у одређеном законском року. Уколико ни након решења којом га инспекција обавезује да исплати зараду оштећеном лицу послодавац то не учини случај се прослеђује надлежном суду. Запрећене казне у случају не исплаћивања зарада, у случају ако је послодавац правно лице од 800.000 до милион динара, а уколико је послодавац предузетник казна је од 400.000 до 500.000 динара. Међутим, приликом изрицања пресуде, органи за прекршај углавном вишеструко ублаже те казне ““ каже начелник Инспекције рада за Мачвански округ Данило Недељковић.
У случају неуплаћивања доприноса Пореска управа подноси кривичну пријаву против послодавца.
Колико је систем ефикасан у пракси може се закључити на примеру шабачке “Јеле“. Овде радници нису примили плату од 2007. године. Један период су штрајковали, а онда су замрзли штрајк, каже председник Већа самосталног синдиката у Шапцу Сретен Јоцковић, након тога синдикат “Јеле“ се договорио са власником да одређени број радника иде на неплаћено одсуство. Та порука се временом показала као погрешна, јер више није било ни неплаћеног одсуства ни плате. Касније смо преко инспекције рада дошли до налога за тужбу, али због блокираних рачуна фирме ни тада се нешто значајно није променило. Онда је уследио судски процес, затим попис имовине преко пореске управе. Оно што су државни органи пописали, преко ноћи је полако нестајало, па ни на овај начин радници нису наплатили дуговања. Уследила је нова приватизација, која је врло брзо због стања у којем се налазила фирма пропала, а око 39 одсто заосталих зарада наплаћено је тек преко трговинског суда, наводи даље Јоцковић.
По важећем закону о раду, обавеза послодавца је да радницима на месечном нивоу уплати зараде а држави доприносе, уколико то не уради следе прекршајне и кривичне пријаве.
- Запослени се обраћају инспекцији рада уколико им нису исплаћене зараде у одређеном законском року. Уколико ни након решења којом га инспекција обавезује да исплати зараду оштећеном лицу послодавац то не учини случај се прослеђује надлежном суду. Запрећене казне у случају не исплаћивања зарада, у случају ако је послодавац правно лице од 800.000 до милион динара, а уколико је послодавац предузетник казна је од 400.000 до 500.000 динара. Међутим, приликом изрицања пресуде, органи за прекршај углавном вишеструко ублаже те казне ““ каже начелник Инспекције рада за Мачвански округ Данило Недељковић.
У случају неуплаћивања доприноса Пореска управа подноси кривичну пријаву против послодавца.
Колико је систем ефикасан у пракси може се закључити на примеру шабачке “Јеле“. Овде радници нису примили плату од 2007. године. Један период су штрајковали, а онда су замрзли штрајк, каже председник Већа самосталног синдиката у Шапцу Сретен Јоцковић, након тога синдикат “Јеле“ се договорио са власником да одређени број радника иде на неплаћено одсуство. Та порука се временом показала као погрешна, јер више није било ни неплаћеног одсуства ни плате. Касније смо преко инспекције рада дошли до налога за тужбу, али због блокираних рачуна фирме ни тада се нешто значајно није променило. Онда је уследио судски процес, затим попис имовине преко пореске управе. Оно што су државни органи пописали, преко ноћи је полако нестајало, па ни на овај начин радници нису наплатили дуговања. Уследила је нова приватизација, која је врло брзо због стања у којем се налазила фирма пропала, а око 39 одсто заосталих зарада наплаћено је тек преко трговинског суда, наводи даље Јоцковић.
Најновији број
11. април 2024.
