УВОЗИМО СВЕ ВИШЕ МЕСА

Домаћи сточари све теже успевају да пронађу начин да позитивно послују у тржишним условима, пре свега због увоза меса сумњивог порекла из земаља ближег окружења, али и из прекоокеанских држава.
Непостојање дугорочне стратегије, на основу које би узгајивачи свиња могли да рачунају на сигуран пласман и задовољавајућу цену, изостанак државних субвенција и висока цена сточне хране, само су неки од проблема који муче домаће сточаре.
- Још пре 15-так година стручњаци су упозоравали да ће прекомерни увоз меса у Србију зауставити раст производње у сточарству код нас. То се нажалост и догодило. Увоз, не само свињског, већ и говеђег и живинског меса, је уназадио, а могло би се рећи и упропастио сточарску производњу у Србији. Почетком овог века увозило се месо из робних резеви земаља Европске уније, попут Аустрије, Немачке и Мађарске, а такво стање било је регулисано међудржавним споразумима и прописима. Потом нас је захватио талас прекомерног увоза из Јужне Америке, пре свега из Аргентине и Бразила. Посебно забрињава чињеница да смо, осим замрзнутог меса, почели да увозимо и живу стоку, наводи Петар Лончар, члан Градског већа задужен за пољопривреду.
И поред више опомена стручњака, са политиком прекомерног увоза наставља се и даље. Велики проблем представља и смањена куповна моћ становништва, јер је пре неколико деценија просечна потрошња меса по глави становника на годишњем нивоу износила 65 килограма, док је данас упола мања.