У ГРАДУ НОБЕЛОВЦА

Сицилијанци су омањи и црномањасти, добронамерни и простодушни, љубазни и услужни. Традиционални, брижљиво одржавају култ породице која је за њих светиња нумеро уно! О Сицилијанцима као народу навише сам сазнала посматрајући их. До подне, док млађи раде, старији свет чита новине, пије кафу или седи у берберници. Пре подне мајке са ситном децом иду на пијац. Од 4 сата после подне настаје свеопшти хаос од аутомобила, жестоких “макина“, веспи и бицикла. Пословни људи се враћају кућама. Но, уморни Сицилијанац ће прво да сврати на оближњу „пјацу“ да се освежи. Хоће ли то бити пиво, бело или црно вино, а можда само сладолед, зависи од расположења.
Задовољан и сит фамилији се придружује на плажи ““ где започиње свакодневна представа: „Аморе мио“, каже и грли своју жену страствено или нежно. Супруга Сицилијанка “цвркуће“ извија се и дозива децу разбацану по таласима или мокром песку. Навикла на устаљени ритуал они дотрчавају и срдачно љубе падер фамилиуса који их брижно гледа и задовољно се смеш蓦 Кад и задњи зрак сунца зађе за Етну, ствари се брижљиво купе и бројне породице одлазе у своје мале станове да припреме вечеру са незаобилазном пасто쓦
Увече ће и најстарији и најмлађи изаћи у шетњу и сести на једну од клупа са које ће посматрати младе Сицилијанце са желатинастим фризурама и минђушама како се надобудно шепуре са веспама и џиновским моторима“¦ Устаљени редослед понавља се сваког радног дана изузев петка кад започиње дугачки викенд и кад из оближњих места пристиже “појачање“.