КРЕНУЛА ВЕСЕЛА МАШИНА

Када дође јесен Поцерином се вију димови из појединих домаћинстава и разлеже препознатљиви мирис прераде шљиве у ракију која собом носи и арому поднебља. Тако је и ове године, шљива је добро родила, негде чак и преродила, па су се гране савијале од родне милине. Вредни воћари, који по обичају скупљају сваки вредан плод, и овог пута су се потрудили да прикупе и прераде све што ће бити драгоцено у дугим зимским данима. Уз џемове, сокове, компоте и остале производе за које се користи, велике количине шљиве опредељују се и за прераду у ракију. Тај чудни напитак, некада пријатан а некада кобан, некоме драг а некоме горак, не умеју баш сви воћари да подесе да би одговарао пробирљивим укусима. У скоро сваком крају овог дела Србије постоје људи признати као врсни мајстори за печење ракије. Од вајкада народ их зове “казанџије“ иако њихов посао уз ракијски казан траје месец до два а сви остали дани посвећени су осталим пољопивредним радовима.
Такав је и угледни домаћин Жика Недељковић из Радовашнице. Кад јесен дође Жика својим казаном “окади“ Поцерину али највише пажње посвети свом домаћинству у коме се увек поштовао рад и где је путник намерник пријатно дочекан и уз остале ђаконије понуђен ракијом каква мало где може да се нађе. Каже да је ове године, уз изузетно добар род шљива доживела и неку врсту топлотног удара па је тиме и мало губила на квалитету, али поштовањем правила за прикупљање шљиве у комину, неговањем комине и начином печења, све може да се надомести.