ШАБАЧКЕ КАФАНЕ НЕСТАЈУ

У току Другог светског рата многе шабачке кафане прекинуле су свој рад из објективних разлога. Мали број кафеџија имао је храбрости да настави са радом. Они који су радили после рата имали су проблема са новом влашћу. Имали су проблема и са окупатором чија је полиција правила рације и тражила комунисте. Немачки војници су ишли у биоскоп, код фотографа. Продавнице, кафане и атмосфера није била пријатна. Рат се завршио и онда је настала прозивка власника објеката зашто су немачки војници долазили код њих. Проглашавани су сарадницима непријатеља и кажњавани као да су могли да забране окупаторским војницима да долазе у њихове објекте. Било је окупаторских сарадника али они су добили заслужене казне. Једна од блажих казни била је шишање до главе жена које су се у кафанама дружиле са немачким војницима. Али као што раније написах, човек је друштвено биће и желео је да се дружи са људима. После ослобођења поново је почело окупљање у преосталим кафанама али је тема разговора била друга - ко је где био током рата и на чијој страни, ко се удвара новој власти, ко кога цинкари, како доћи до хране и преживети.
У кафанама су ,,и зидови имали уши“ јер УДБ прикупљала податке о свима и о свему. То је она слика где човек седи у ћошку кафане, као чита новине на којима је рупа и кроз њу посматра присутне у кафани. Градски народни одбор у Шапцу и Одсек унутрашњих послова шаљу кафеџијама дописе о затварању кафана. Образложења је било више да су кафане носиле швапско име, да су се у њима окупљали окупаторски војници а сада црноберзијанци и луфтер пролетери, итд. Кафане одумиру а формира се Угоститељско предузеће ,,Дрина“, а убрзо и ,,Сава“. Све се одвијало под контролом Градског народног одбора 1954. године. Постојао је ресторан ,,Зорка“, бифе ,,Мачва“ и 15 мањих Савиних објеката. Дрина и Сава теку брзо, Сава већа река и Угоститељско предузеће ,,Дрина“ припаја се ,,Сави“. У недостатку школованих кадрова ТУРО ,,Сава“ шаље у друге градове на школовање и обуку своје особље. У исто време она је поред угоститељства задужена и за туризам и граду. Тих шездесетих година и ХИ ,,Зорка“ је имала свој угоститељски објекат преко пута фабрике. Једно време траје ,,угоститељски дуел“ са ,,Савом“ али тај објекат остаје да ради самостално све до распада (приватизације) ,,Зорке“.
Док су трајала та спајања и раздвајања Шапчани су се веселили по кафанама. Било је довољно доброг јела, пића и музике, а и новца да се све то плати. Било је то и време шабачких кафанских боема. Некадашњи пилот Радомир Црнобрњић, познатији као Раде Црнобрња певао је и рецитовао по кафанама. Тешко болестан коцкао се, губио и у весељу чекао свој крај. Драгиша Пењин је у кафани писао песме али звезда тог времена била је певачица Рајка ( Гордана) у кафани ,,Шаран“. О ономе шта се тамо догађало могао би се написати роман. Лумповање, туче, бацање новца, чекање жена да им пијани мужеви изађу из кафане. А за Српску нову годину народна милиција улетала је и са пендрецима растурала веселе госте из кафана. Беше и тога у Шапцу крај Саве.
Драгутин Драган Петровић