ИЗМЕЂУ РЕДОВА
ПОНОС ЕВРОПЕ
Почела јесен, ако је то уопште некоме важно. А требало би да јесте.
Они који прате земљину путању нису нас ни морали обавештавати да је јесен стигла. Знали би то и по ценама.
Ближи се и 5. октобар. Уствари, коме ли то уопште нешто значи.
А у септембру дошао нам нови Деда Аврам. И сад ћемо живети срећно и весело. Наравно, и богато.
Додуше тај чика, који је био и директор тамо оне светске банке па је тамо дрпао и неку собарицу, код нас се задржао свега два дана. Из непоузданих извора медији су сазнали да је у време његовог боравка пуно београдских собарица узело слободне дане. Што је сигурно, сигурно је.
Неколико странака поднело захтев за разрешење градоначелника. Наравно Београда. Срам га било ко је помислио нешто друго.
Ових дана похапшени неки типови који су руководили у неким рудницима. Изгледа да док су други копали разноразне руде ови типови су се бавили млекарством, скидали кајмак.
Нафтна индустрија Србије почиње градњу ветро парка. Е сад, никоме нормалном у овој земљи није јасно какве везе имају нафта и ветар.
Тамо неки белосветски произвођач такозване паметне телефоније најавио отпуштање четири и по хиљаде радника због губитака у пословању. Ни њима се памет нешто не исплати.
Наши политичари, претежно посланици, саставили фудбалску репрезентацију па се сиграју међусобно или са сличним екипама других земаља. Добро је то, нека и њих неко дрибла па да виде како је нама са њима.
Сад не само да имамо параду па и дан поноса, него имамо и недељу поноса. Временом ћемо, вероватно, имати и годину поноса, и онда ћемо сви бити поносни.
Тако се ширио и страначки систем код нас. Прво су те странке настајале у престоници, па су се полако инфилтрирале по провинцији, и ево докле смо дошли. Тако ће се и ова поносита парада ширити, прво шетња булеварима главног града, онда варошким улицама па после сеоским сокацима. Бићемо понос Европе. Баш.
По свему судећи у ту Јевропу се не може без поноса. Лако је онима који се у овој србијици на брдовитом Балкану осећају поносно, они су већ у Европи, или је она у њима, шта ће остали.
Они који прате земљину путању нису нас ни морали обавештавати да је јесен стигла. Знали би то и по ценама.
Ближи се и 5. октобар. Уствари, коме ли то уопште нешто значи.
А у септембру дошао нам нови Деда Аврам. И сад ћемо живети срећно и весело. Наравно, и богато.
Додуше тај чика, који је био и директор тамо оне светске банке па је тамо дрпао и неку собарицу, код нас се задржао свега два дана. Из непоузданих извора медији су сазнали да је у време његовог боравка пуно београдских собарица узело слободне дане. Што је сигурно, сигурно је.
Неколико странака поднело захтев за разрешење градоначелника. Наравно Београда. Срам га било ко је помислио нешто друго.
Ових дана похапшени неки типови који су руководили у неким рудницима. Изгледа да док су други копали разноразне руде ови типови су се бавили млекарством, скидали кајмак.
Нафтна индустрија Србије почиње градњу ветро парка. Е сад, никоме нормалном у овој земљи није јасно какве везе имају нафта и ветар.
Тамо неки белосветски произвођач такозване паметне телефоније најавио отпуштање четири и по хиљаде радника због губитака у пословању. Ни њима се памет нешто не исплати.
Наши политичари, претежно посланици, саставили фудбалску репрезентацију па се сиграју међусобно или са сличним екипама других земаља. Добро је то, нека и њих неко дрибла па да виде како је нама са њима.
Сад не само да имамо параду па и дан поноса, него имамо и недељу поноса. Временом ћемо, вероватно, имати и годину поноса, и онда ћемо сви бити поносни.
Тако се ширио и страначки систем код нас. Прво су те странке настајале у престоници, па су се полако инфилтрирале по провинцији, и ево докле смо дошли. Тако ће се и ова поносита парада ширити, прво шетња булеварима главног града, онда варошким улицама па после сеоским сокацима. Бићемо понос Европе. Баш.
По свему судећи у ту Јевропу се не може без поноса. Лако је онима који се у овој србијици на брдовитом Балкану осећају поносно, они су већ у Европи, или је она у њима, шта ће остали.
Најновији број
18. април 2024.
