ИЗМЕЂУ РЕДОВА
МИСТЕР НО
Председник Србије био у Америци, премијер у Грчкој, а они хтели да вршљају по Београду. Е, је...
Због најављене те параде поноса отказане све фудбалске утакмице, наводно да су сви расположиви полицајци штитили оне. Оне мушкарце што се са женскињем не дирају и оне женске што не маре за мушкарце. И ко је сад у овој Србији мањина.
Уствари, ми у Србији, изгледа да смо се више бавили, бар ових дана, којекаквим сексуалним настраностима а мање тиме како преживети ово кризно доба, нова поскупљења животних намирница, нове цене грејања и ко зна још чега.
Зашто београдски медији не придају сличну пажњу бившим или садашњим малобројним радницима који се често окупљају пред појединим институцијама, као што то чине оним који би да поносито парадирају.
И сад, после свега неки кажу да су испали педери они што су забранили оним да се проврцкају београдским улицама.
А у Србијагасу нешто смрди. Изгледа да није само гас.
Почела грејна сезона, бар за оне који могу да ложе ватре и имају чиме. Они други сачекаће да мраз закуца, па ће тек онда потпирити. Ми ни према хладноћи немамо исти однос.
Најављују наши званичници да ће ускоро усвојити Закон о ракији. И ред је да то благотворно пиће уђе у закон. Па да пијемо по закону.
А кад је у питању ракија, ево и подсећања на занимљивост из неких послератних година када је извесни доктор у једном поцерском селу држао предавање о штетности алкохола. Причао, причао човек, убеђивао окупљене мештане, трајало то и трајало, да би се у неко доба јавио један чича и театрално саопштио: У праву је доктор, шта ће нама тај алкохол код наше ™вако добре ракије.
Неко је у Шапцу добио позамашне паре на лутрији. А ко ли је тај неко, наравно неће се сазнати. Јер одавно је у овој земљи јасно да онај који има, има то али за себе а не да се зна. А и кад би нам се обелоданио, брзо би испразнио кесу, сјатили би се они који су му на пречац постали и пријатељи и блиска фамилија. Боље да остане Мистер НО!
Због најављене те параде поноса отказане све фудбалске утакмице, наводно да су сви расположиви полицајци штитили оне. Оне мушкарце што се са женскињем не дирају и оне женске што не маре за мушкарце. И ко је сад у овој Србији мањина.
Уствари, ми у Србији, изгледа да смо се више бавили, бар ових дана, којекаквим сексуалним настраностима а мање тиме како преживети ово кризно доба, нова поскупљења животних намирница, нове цене грејања и ко зна још чега.
Зашто београдски медији не придају сличну пажњу бившим или садашњим малобројним радницима који се често окупљају пред појединим институцијама, као што то чине оним који би да поносито парадирају.
И сад, после свега неки кажу да су испали педери они што су забранили оним да се проврцкају београдским улицама.
А у Србијагасу нешто смрди. Изгледа да није само гас.
Почела грејна сезона, бар за оне који могу да ложе ватре и имају чиме. Они други сачекаће да мраз закуца, па ће тек онда потпирити. Ми ни према хладноћи немамо исти однос.
Најављују наши званичници да ће ускоро усвојити Закон о ракији. И ред је да то благотворно пиће уђе у закон. Па да пијемо по закону.
А кад је у питању ракија, ево и подсећања на занимљивост из неких послератних година када је извесни доктор у једном поцерском селу држао предавање о штетности алкохола. Причао, причао човек, убеђивао окупљене мештане, трајало то и трајало, да би се у неко доба јавио један чича и театрално саопштио: У праву је доктор, шта ће нама тај алкохол код наше ™вако добре ракије.
Неко је у Шапцу добио позамашне паре на лутрији. А ко ли је тај неко, наравно неће се сазнати. Јер одавно је у овој земљи јасно да онај који има, има то али за себе а не да се зна. А и кад би нам се обелоданио, брзо би испразнио кесу, сјатили би се они који су му на пречац постали и пријатељи и блиска фамилија. Боље да остане Мистер НО!
Најновији број
18. април 2024.