РАЗГОВОР СА ГРАДОНАЧЕЛНИКОМ ШАПЦА МИЛОШЕМ МИЛОШЕВИЋЕМ
ПОТРЕБЕ ГРАЂАНА ОБЛИКУЈУ ПОЛИТИКУ
Општа економска криза утицала на слабије пуњење буџета. Покретање нових производних погона у Минералним ђубривима привредни подухват године. Почетак складиштења смећа на Регионалну депонију “Срем-Мачва“ условљен добијањем дозволе за пробни рад од Покрајинског секретеријата за заштиту животне средине. Очекивања да ће реконструкција базена бити окончана током 2014. године. Шабац међу пионирима у Србији по питању улагања у пројекте који треба да допринесу већој енергетској ефикасности. Политиm
О актуелним економско - привредним токовима у граду, субвенцијама за покретање пољопривредне производње, инвестиционим активностима финансираним новцем Европске уније, али и програму политичке организације Заједно за Србију разговарали смо са градоначелником Шапца Милошем Милошевићем.
До краја године остало је нешто мање од два месеца. Шта је, по Вама, до сада најзначајније учињено?
- Суочени смо са тешким последицама економске кризе која је довела до општег пада привредних активности. Сходно томе, мање је новца у буџету што се директно одразило и на број инвестиција у граду. Дакле, када је реч о буџетским средствима, нисмо имали неких већих подухвата, али ни у једном тренутку нисмо штедели у социјалним давањима и помоћи најугроженијим категоријама становништва.
Када је реч о већим инвестицијама у току је реализација пројеката од изузетног значаја финансираних новцем из Европске банке или кредитима код Немачке развојне банке. Ту бих навео надвишење насипа уз реку Саву, изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода и Регионалну депонију “Срем-Мачва“.
Споменули сте мањи прилив средстава у буџет. Шта је највише утицало на његову реализацију?
- Најзначајнији извори прихода локалних самоуправа су порези на зараде и накнада за уређење грађевинског земљишта. Међутим, на буџетске приходе су се одразиле и различите измене у погледу процента који од пореза на зараде припада локалној самоуправи.
Подсећања ради, пред изборе, тадашњи министар Млађан Динкић иницирао је измене Закона по којима локалној самоуправи уместо пређашњих 40 одсто од пореза на зараде припада 80 одсто. После тога су рађене бројне корекције на уштрб локалних самоуправа што је директно смањило и планиране приходе.
Када је реч о надокнади за коришћење грађевинског земљишта, она је у директној вези са смањењем инвестиција. Све мање људи, гради и купује станове, тако да је и износ који се од ове ставке до сада сливао у буџет у односу на претходне године доста нижи.
Сарадња са Европском банком и кредит код Немачке развојне банке, омогућили су да и поред смањеног буџета, буде настављена реализација неких од капиталних пројеката.
- Као што сам већ навео, у току је надвишење насипа на Сави у дужини од 8 километара. Реч је пројекту од изузетног стратешког значаја који се финансира новцем од Европске банке преко републичке Дирекције за воде. Средствима из Европске уније финансира се и изградња Регионалне депоније у Сремској Митровици. “Тело“ депоније је завршено а да би почело складиштење смећа чека се дозвола за пробни рад од Покрајинског секретаријата за заштиту животне средине. Трећи велики посао који се финансира средствима из Европске уније је изградња постројења за пречишћавање отпадних вода. Реч је о донацији вредној 10 милиона евра. Изабран је извођач, а у току су припремни радови.
Захваљујући аранжману са КФЊ банком ЈКП “Водовод“ има живу активност на завршетку мреже у приградским насељима и реконструкцији 15 км водоводне мреже у граду, док је ЈКП “Топлана“ ушла у реконструкцију топловода у насељу “Тркалиште“.
Шта је са градским базеном?
-Ове године се није ишло даље у реконструкцији базена. Разлог томе лежи у проблемима које је извођач радова “Интеркоп“ имао, али и недоумица по питању које ће Министарство “наследити“ реализацију пројеката који се раде по програму помоћи подршке грађевинској оперативи и индустрији грађевинског материјала. Тек у септембру је потписан анекс уговора по којем ће радови бити настављени, а Република поново почети да измирује своје обавезе везане за овај пројекат. У међувремену смо исправили недостатке које је првобитна пројектна документација имала, тако да се искрено надам да ће Град у следећој години моћи да испоштује све своје обавезе и приведе реконструкцију базена крају.
Без покретања привредних активности нема изласка из кризе. Шта се дешава на том пољу?
- Као најзначајнији подухват на пољу привреде у овој години, не само у Шапцу, него у Србији навео бих почетак рада Минералних ћубрива. У тој фабрици је тренутно запослено око 300 наших суграђана и колико ми је познато, предвиђене количине ђубрива су произведене и продате што је показатељ добре перспективе ове фабрике и у годинама пред нама.
Са великом пажњом пратимо и изградњу будућег трговачког центра Цапитол Парк Шабац поред обилазног пута. Инвеститор је предвидео да ће у објекту који би крајем марта следеће године требао да почне са радом бити посла за око 100 наших суграђана, углавном трговачке струке.
У северозападној индустријској зони смо продали 100 хектара земљишта намењеног за изградњу пословних објеката. Оно што овде могу да приметим је да су наши инвеститори ревносно измирили обавезе када је куповина парцела у питању и накнада за уређење грађевинског земљишта, али су врло опрезни када је реч о изградњи самих објеката и покретање производње. Пре свега због бојазни да ли ће то инвестирање у овом тренутку бити исплативо. Та обазривост је присутна и код оних који тек треба да купе земљу, што је све рефлексија кризе у земљама Европске уније одакле очекујемо нове улагаче.
Протеклих година Град је преко различитих програма, доста улагао у унапређење пољопривредне производње. Шта бисте Ви у овој области издвојили као најбитније и да ли је у плану реализација неких нових мера?
- Посебно бих издвојио реализацију идеје изградње Центра за прераду воћа. Она је у директној вези са кредитирањем пољопривредних произвођача за подизање засада трешања. Уколико узмемо у обзир чињеницу да ће први засади подигнути прошле године постићи значајан принос 2016. године, онда је право време за изградњу Центра 2015. година. Имамо изведену Студију оправданости изградње, идејни пројекат, следеће године ћемо дефинисати финансијску конструкцију по којој ће све то функционисати. Окончањем овог посла наши пољопривредници ће стећи услове да своје производе на прави начин складиште и упакују, што ће им обезбедити већу конкурентност и приступ светском тржишту, а самим тим и већу зараду.
Како би помогли нашим произвођачима да имају што бољи принос, Градска управа је субвенционисала и копање дубинских бунара. Урађено их је преко 200, а износом од 1.500 евра, колико смо давали по бунару обезбеђено је по четири радна места.
Тренутно смо заокупљени идејом да субвенционишемо камате на кредите које ће наши пољопривредници моћи да добију приликом куповине половне механизације са запада.
Шабац је један од ретких градова у Србији који доста улаже у пројекте који доприносе већој енергетској ефикасности. Поред изолације зграда и мењања котларница, у зачетку је и идеја о изградњи топлане на биомасу.
- Шабац је доста одмакао у односу на сличне градове по питању енергетске ефикасности. Покушавамо да идемо у корак са европским трендовима опоравка од кризе кроз смањење трошкова. Да би смањили расипање енергије протеклих година смо улагали у реконструкцију фасада, замену котларница које су доста трошиле. Најновија је идеја о топлани на био масу. Европска банка за обнову и развој је изразила спремност да финансира изградњу једног оваквог објекта који би постојећим топловодима био умрежен на остале објекте које користи “Топлана“ Шабац у производњи топле воде за грејање. Ускоро ће бити објављен тендер за избор извођача студије која треба да нам укаже у ком правцу треба развијати ову идеју.
Које су предности нових критеријума за именовање директора јавних предузећа?
-То што ће сада приликом именовања директора морати да буде расписан Конкурс неће у суштини променити ништа. Односно, имаћемо, вероватно, само већи број кандидата, а политика ће и даље одлучивати ко ће бити на челном месту неког предузећа. То је нешто сасвим природно, јер су јавна предузећа један од инструмената власти легитимно изабране политике од стране грађана. Ни једна одговорна странка на то место неће ставити нестручни кадар уколико жели да задобије поверење грађана и у следећем мандату.
Да ли је Шабац политички стабилан град?
-Имамо политички систем који у својој сржи носи дозу несигурности. Искрено се залажем за промену изборног система. Јако ми је блиска идеја непосредног бирања градоначелника, односно да се грађанима да могућност да челне људе бирају именом и презименом. Само тако ћемо добити стабилан политички систем којем ће инспирација и приоритет бити потребе грађана. Када вас бирају одборници, као што је сада случај, отварају се могућности разних “прекомпоновања“, а локалне самоуправе служе само као политичко подмиривање и јачање позиција страначких лидера у Београду.
Једнаке развојне шансе за све
Формирањем нове политичке организације “Заједно за Србију“ хтели смо да програмски исправимо неке од грешака које је ДС чинио. Сем циља измене Изборног закона о којем сам већ говорио, сматрамо да је неопходна децентрализација Србије. Једнаке развојне шансе подразумевају дислоцирање бројних установа и институција из Београда и Новог Сада. Наше искуство са Управом за аграрна плаћања се показало као велика подршка развоју града.
Отворили смо дебату на тему како централну Србију институционално уобличити на начин на који функционишу Београд и Војводина. Приоритет нам је оживљавање традиционалних индустријских центара. Само покретање производње и стварањем једнаких могућности за све биће заустављен одлив становништва у Београд.
“Заједно за Србију“ је социјално оријентисана организација, чији вредносни систем почива на систему људи који је граде. Та јака социјална компонента у себе укључује и солидарност са свима онима који у ова тешка времена са правом очекују помоћ друштвене заједнице. Шабац је по питању солидарности, захваљујући разним програмима који се реализују преко Центра за социјални рад, добар показатељ да ми и у пракси спроводимо политику за коју се залажемо.
Град на страни родитеља
У Шапцу је ових дана актуелно незадовољство родитеља сменама смена у школама на месец дана. Град се интензивно заузео да се тај проблем у што скорије време реши.
- Град је увек на страни родитеља када су у питању ствари везане за њихову децу. У том случају они знају најбоље. Искрено ми није јасно зашто је уопште неком пало на памет да мења нешто што је толико дуго функционисало без проблема. Сада, иако је реч о републичкој одлуци, Град покушава на све начине да пронађе решење и удовољи родитељима, или бар на прави начин посредује између њих и надлежних институција.
До краја године остало је нешто мање од два месеца. Шта је, по Вама, до сада најзначајније учињено?
- Суочени смо са тешким последицама економске кризе која је довела до општег пада привредних активности. Сходно томе, мање је новца у буџету што се директно одразило и на број инвестиција у граду. Дакле, када је реч о буџетским средствима, нисмо имали неких већих подухвата, али ни у једном тренутку нисмо штедели у социјалним давањима и помоћи најугроженијим категоријама становништва.
Када је реч о већим инвестицијама у току је реализација пројеката од изузетног значаја финансираних новцем из Европске банке или кредитима код Немачке развојне банке. Ту бих навео надвишење насипа уз реку Саву, изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода и Регионалну депонију “Срем-Мачва“.
Споменули сте мањи прилив средстава у буџет. Шта је највише утицало на његову реализацију?
- Најзначајнији извори прихода локалних самоуправа су порези на зараде и накнада за уређење грађевинског земљишта. Међутим, на буџетске приходе су се одразиле и различите измене у погледу процента који од пореза на зараде припада локалној самоуправи.
Подсећања ради, пред изборе, тадашњи министар Млађан Динкић иницирао је измене Закона по којима локалној самоуправи уместо пређашњих 40 одсто од пореза на зараде припада 80 одсто. После тога су рађене бројне корекције на уштрб локалних самоуправа што је директно смањило и планиране приходе.
Када је реч о надокнади за коришћење грађевинског земљишта, она је у директној вези са смањењем инвестиција. Све мање људи, гради и купује станове, тако да је и износ који се од ове ставке до сада сливао у буџет у односу на претходне године доста нижи.
Сарадња са Европском банком и кредит код Немачке развојне банке, омогућили су да и поред смањеног буџета, буде настављена реализација неких од капиталних пројеката.
- Као што сам већ навео, у току је надвишење насипа на Сави у дужини од 8 километара. Реч је пројекту од изузетног стратешког значаја који се финансира новцем од Европске банке преко републичке Дирекције за воде. Средствима из Европске уније финансира се и изградња Регионалне депоније у Сремској Митровици. “Тело“ депоније је завршено а да би почело складиштење смећа чека се дозвола за пробни рад од Покрајинског секретаријата за заштиту животне средине. Трећи велики посао који се финансира средствима из Европске уније је изградња постројења за пречишћавање отпадних вода. Реч је о донацији вредној 10 милиона евра. Изабран је извођач, а у току су припремни радови.
Захваљујући аранжману са КФЊ банком ЈКП “Водовод“ има живу активност на завршетку мреже у приградским насељима и реконструкцији 15 км водоводне мреже у граду, док је ЈКП “Топлана“ ушла у реконструкцију топловода у насељу “Тркалиште“.
Шта је са градским базеном?
-Ове године се није ишло даље у реконструкцији базена. Разлог томе лежи у проблемима које је извођач радова “Интеркоп“ имао, али и недоумица по питању које ће Министарство “наследити“ реализацију пројеката који се раде по програму помоћи подршке грађевинској оперативи и индустрији грађевинског материјала. Тек у септембру је потписан анекс уговора по којем ће радови бити настављени, а Република поново почети да измирује своје обавезе везане за овај пројекат. У међувремену смо исправили недостатке које је првобитна пројектна документација имала, тако да се искрено надам да ће Град у следећој години моћи да испоштује све своје обавезе и приведе реконструкцију базена крају.
Без покретања привредних активности нема изласка из кризе. Шта се дешава на том пољу?
- Као најзначајнији подухват на пољу привреде у овој години, не само у Шапцу, него у Србији навео бих почетак рада Минералних ћубрива. У тој фабрици је тренутно запослено око 300 наших суграђана и колико ми је познато, предвиђене количине ђубрива су произведене и продате што је показатељ добре перспективе ове фабрике и у годинама пред нама.
Са великом пажњом пратимо и изградњу будућег трговачког центра Цапитол Парк Шабац поред обилазног пута. Инвеститор је предвидео да ће у објекту који би крајем марта следеће године требао да почне са радом бити посла за око 100 наших суграђана, углавном трговачке струке.
У северозападној индустријској зони смо продали 100 хектара земљишта намењеног за изградњу пословних објеката. Оно што овде могу да приметим је да су наши инвеститори ревносно измирили обавезе када је куповина парцела у питању и накнада за уређење грађевинског земљишта, али су врло опрезни када је реч о изградњи самих објеката и покретање производње. Пре свега због бојазни да ли ће то инвестирање у овом тренутку бити исплативо. Та обазривост је присутна и код оних који тек треба да купе земљу, што је све рефлексија кризе у земљама Европске уније одакле очекујемо нове улагаче.
Протеклих година Град је преко различитих програма, доста улагао у унапређење пољопривредне производње. Шта бисте Ви у овој области издвојили као најбитније и да ли је у плану реализација неких нових мера?
- Посебно бих издвојио реализацију идеје изградње Центра за прераду воћа. Она је у директној вези са кредитирањем пољопривредних произвођача за подизање засада трешања. Уколико узмемо у обзир чињеницу да ће први засади подигнути прошле године постићи значајан принос 2016. године, онда је право време за изградњу Центра 2015. година. Имамо изведену Студију оправданости изградње, идејни пројекат, следеће године ћемо дефинисати финансијску конструкцију по којој ће све то функционисати. Окончањем овог посла наши пољопривредници ће стећи услове да своје производе на прави начин складиште и упакују, што ће им обезбедити већу конкурентност и приступ светском тржишту, а самим тим и већу зараду.
Како би помогли нашим произвођачима да имају што бољи принос, Градска управа је субвенционисала и копање дубинских бунара. Урађено их је преко 200, а износом од 1.500 евра, колико смо давали по бунару обезбеђено је по четири радна места.
Тренутно смо заокупљени идејом да субвенционишемо камате на кредите које ће наши пољопривредници моћи да добију приликом куповине половне механизације са запада.
Шабац је један од ретких градова у Србији који доста улаже у пројекте који доприносе већој енергетској ефикасности. Поред изолације зграда и мењања котларница, у зачетку је и идеја о изградњи топлане на биомасу.
- Шабац је доста одмакао у односу на сличне градове по питању енергетске ефикасности. Покушавамо да идемо у корак са европским трендовима опоравка од кризе кроз смањење трошкова. Да би смањили расипање енергије протеклих година смо улагали у реконструкцију фасада, замену котларница које су доста трошиле. Најновија је идеја о топлани на био масу. Европска банка за обнову и развој је изразила спремност да финансира изградњу једног оваквог објекта који би постојећим топловодима био умрежен на остале објекте које користи “Топлана“ Шабац у производњи топле воде за грејање. Ускоро ће бити објављен тендер за избор извођача студије која треба да нам укаже у ком правцу треба развијати ову идеју.
Које су предности нових критеријума за именовање директора јавних предузећа?
-То што ће сада приликом именовања директора морати да буде расписан Конкурс неће у суштини променити ништа. Односно, имаћемо, вероватно, само већи број кандидата, а политика ће и даље одлучивати ко ће бити на челном месту неког предузећа. То је нешто сасвим природно, јер су јавна предузећа један од инструмената власти легитимно изабране политике од стране грађана. Ни једна одговорна странка на то место неће ставити нестручни кадар уколико жели да задобије поверење грађана и у следећем мандату.
Да ли је Шабац политички стабилан град?
-Имамо политички систем који у својој сржи носи дозу несигурности. Искрено се залажем за промену изборног система. Јако ми је блиска идеја непосредног бирања градоначелника, односно да се грађанима да могућност да челне људе бирају именом и презименом. Само тако ћемо добити стабилан политички систем којем ће инспирација и приоритет бити потребе грађана. Када вас бирају одборници, као што је сада случај, отварају се могућности разних “прекомпоновања“, а локалне самоуправе служе само као политичко подмиривање и јачање позиција страначких лидера у Београду.
Једнаке развојне шансе за све
Формирањем нове политичке организације “Заједно за Србију“ хтели смо да програмски исправимо неке од грешака које је ДС чинио. Сем циља измене Изборног закона о којем сам већ говорио, сматрамо да је неопходна децентрализација Србије. Једнаке развојне шансе подразумевају дислоцирање бројних установа и институција из Београда и Новог Сада. Наше искуство са Управом за аграрна плаћања се показало као велика подршка развоју града.
Отворили смо дебату на тему како централну Србију институционално уобличити на начин на који функционишу Београд и Војводина. Приоритет нам је оживљавање традиционалних индустријских центара. Само покретање производње и стварањем једнаких могућности за све биће заустављен одлив становништва у Београд.
“Заједно за Србију“ је социјално оријентисана организација, чији вредносни систем почива на систему људи који је граде. Та јака социјална компонента у себе укључује и солидарност са свима онима који у ова тешка времена са правом очекују помоћ друштвене заједнице. Шабац је по питању солидарности, захваљујући разним програмима који се реализују преко Центра за социјални рад, добар показатељ да ми и у пракси спроводимо политику за коју се залажемо.
Град на страни родитеља
У Шапцу је ових дана актуелно незадовољство родитеља сменама смена у школама на месец дана. Град се интензивно заузео да се тај проблем у што скорије време реши.
- Град је увек на страни родитеља када су у питању ствари везане за њихову децу. У том случају они знају најбоље. Искрено ми није јасно зашто је уопште неком пало на памет да мења нешто што је толико дуго функционисало без проблема. Сада, иако је реч о републичкој одлуци, Град покушава на све начине да пронађе решење и удовољи родитељима, или бар на прави начин посредује између њих и надлежних институција.
Најновији број
18. април 2024.
