СЕЋАЊА НА СТАРИ ШАБАЦ
ФАСАДЕ БЛИЗНАКИЊЕ
После завршетка Првог св. рата разрушени Шабац споро се обнављао. У данашњој Масариковој улици на простору десно од Владичанског двора у којем се данас налази Библиотека шабачка биле су рушевине кафане Боке Которске. На том месту је 1925. године саграђена спратна зграда ,,Шабачке банке“. У то време у граду је већ радио „Хотел Париз“ чија је велика дворана увек била пуна посетилаца разних манифестација и биоскопских представа. Шабачки банкари су проценили да се исплати уложити новац у изградњу још једног сличног објекта који би задовољио културно забавне потребе Шапчана. До зграде у којој се налазила Шабачка банка 1930. године подигли су зграду која је имала исту фасаду као банка. Зграде су физички биле одвојене (као и данас) али су идентичне фасаде стварале утисак целине иако су грађене у размаку од пет година.
Нова зграда је у дубини дворишта имала велику хипер модерну дворану са одличном акустиком, великом позорницом и две наткривене ложе за угледне госте. Била је то ,,Шабачка Касина“ која је освештана у недељу 28. октобра 1930. године. Дворана је била пуна грађана који су се радовали сваком новом објекту у ратом разрушеном граду. Шабачко певачко друштво певало је на позорници, док им је дириговао њихов председник Коњевић који је био и директор Шабачке гимназије. Шабачка штампа је са пуно хвале објавила отварање ,,Шабачке Касине“ која и данас постоји. Исте године је у згради почео да ради биоскоп ,,Касина“ али изгледа да биоскопска техника није била добра и дата је на продају. Године 1933. кафеџија Милан Бањац који је до тада држао ,,Народну гостионицу“ узима под закуп простор у згради ,,Шабачке касине“ где држи своју гостионицу до Другог св. рата. ,,Подрински весник“ марта 1935. године оглашава: „Нови закупци тон биоскопа ,,Касина “. Сала ће се преуредити у прави биоскоп са новим инсталацијама. Г. Александар Фрајзицер, власник радње ,,Радио Филипс“ и Милан Михајловић, електро инсталатер овдашњи, узели су под закуп тон биоскоп ,,Шабачка касина“. Сала ће бити скроз тапацирана и преуређена у праву биоскопску дворану док ће садашња тон апаратура бити замењена новом, Филипсовом тон апаратуром, данас најсавршенијом коју је уопште дала савремена тон филмска техника“.
Шапчанин немачке народности Александар Фрајзицер био је врхунски електро техничар и поред биоскопа држао је радњу са електро радионицом у згради до данашње апотеке ,,Др. Бора Тирић“. Тај локал још постоји и у њему се данас продају завесе. Биоскоп је одлично радио, кино оператер је био Михајловић. У биоскопу су му помагали синови, а Аца Фрајзицер је зналачки правио избор филмова. Дневно су даване по две филмске представе у 17 и 20,30 часова а цене улазница биле су 8, 6, 5 и 3 динара. Истовремено кафеџија Бањац је са породицом живео на спрату зграде а у гостионици која се налазила у приземним просторијама до улице, углавном се скупљала шабачка елита. Због своје уређености и акустичности сала „Касине“ често је коришћена и за разне музичке манифестације. У њој је давао концерте и чувени шабачки певач Милан Тимотић, Жика Томић члан београдске опере, одржавана су разна предавања и друге манифестације културног и забавног карактера.
Приликом посете краља Александра Шапцу 3. јуна 1934. године у сали „Касине“ био је приређен свечани ручак за који су јело припремали Бањчеви. Шабачки банкари направили су добар потез изградњом ,,Шабачке касине“ али стиже Други св. рат и судбине људи и града трагично се мењају. Фрајзицер са породицом одлази у Немачку, кафеџија Бањац у немачки логор, а биоскопску салу немачки војници користе као спаваоницу. Нису вечити ни добро ни зло и сазнаћете судбину ,,Шабачке касине“ која се често мењала.
Драгутин Драган Петровић
Нова зграда је у дубини дворишта имала велику хипер модерну дворану са одличном акустиком, великом позорницом и две наткривене ложе за угледне госте. Била је то ,,Шабачка Касина“ која је освештана у недељу 28. октобра 1930. године. Дворана је била пуна грађана који су се радовали сваком новом објекту у ратом разрушеном граду. Шабачко певачко друштво певало је на позорници, док им је дириговао њихов председник Коњевић који је био и директор Шабачке гимназије. Шабачка штампа је са пуно хвале објавила отварање ,,Шабачке Касине“ која и данас постоји. Исте године је у згради почео да ради биоскоп ,,Касина“ али изгледа да биоскопска техника није била добра и дата је на продају. Године 1933. кафеџија Милан Бањац који је до тада држао ,,Народну гостионицу“ узима под закуп простор у згради ,,Шабачке касине“ где држи своју гостионицу до Другог св. рата. ,,Подрински весник“ марта 1935. године оглашава: „Нови закупци тон биоскопа ,,Касина “. Сала ће се преуредити у прави биоскоп са новим инсталацијама. Г. Александар Фрајзицер, власник радње ,,Радио Филипс“ и Милан Михајловић, електро инсталатер овдашњи, узели су под закуп тон биоскоп ,,Шабачка касина“. Сала ће бити скроз тапацирана и преуређена у праву биоскопску дворану док ће садашња тон апаратура бити замењена новом, Филипсовом тон апаратуром, данас најсавршенијом коју је уопште дала савремена тон филмска техника“.
Шапчанин немачке народности Александар Фрајзицер био је врхунски електро техничар и поред биоскопа држао је радњу са електро радионицом у згради до данашње апотеке ,,Др. Бора Тирић“. Тај локал још постоји и у њему се данас продају завесе. Биоскоп је одлично радио, кино оператер је био Михајловић. У биоскопу су му помагали синови, а Аца Фрајзицер је зналачки правио избор филмова. Дневно су даване по две филмске представе у 17 и 20,30 часова а цене улазница биле су 8, 6, 5 и 3 динара. Истовремено кафеџија Бањац је са породицом живео на спрату зграде а у гостионици која се налазила у приземним просторијама до улице, углавном се скупљала шабачка елита. Због своје уређености и акустичности сала „Касине“ често је коришћена и за разне музичке манифестације. У њој је давао концерте и чувени шабачки певач Милан Тимотић, Жика Томић члан београдске опере, одржавана су разна предавања и друге манифестације културног и забавног карактера.
Приликом посете краља Александра Шапцу 3. јуна 1934. године у сали „Касине“ био је приређен свечани ручак за који су јело припремали Бањчеви. Шабачки банкари направили су добар потез изградњом ,,Шабачке касине“ али стиже Други св. рат и судбине људи и града трагично се мењају. Фрајзицер са породицом одлази у Немачку, кафеџија Бањац у немачки логор, а биоскопску салу немачки војници користе као спаваоницу. Нису вечити ни добро ни зло и сазнаћете судбину ,,Шабачке касине“ која се често мењала.
Драгутин Драган Петровић
Најновији број
25. април 2024.
