ОГЛЕДАЛО ПОЗОРИШНЕ ИСТИНЕ

Не будите равнодушни јер је равнодушност смртоносна за људску душу, рекао је немачки писац Гете. Управо та равнодушност, али и неиспољавање правих осећања, претила је да уништи једну брачну везу. Гледајући комедију „Ја одлазим“ по тексту руске списатељице, а у режији Лилијане Ивановић, поставља се низ питања. Да ли је могуће да са неким проживите велики број година, а да га не упознате добро? Да ли је могуће да живите у браку двадесет година и не постанете пријатељ са партнером? Могуће је јер постоје људи који не умеју да покажу да воле. Људи који не умеју да кажу две најлепше речи које годе женском срцу. Неизречено прелази у равнодушност, равнодушност у незадовољство, а затим у огорченост која кулминира у притајени бес. А онда, сасвим неочекивано, после скоро две деценије, експлодира и бива бачена право у лице.
Одговор следи након интензивне брачне свађе жене (Анета Томашевић) и мужа (Младен Огњановић). Очекиван или неочекиван крај, како за кога. Једно је сигурно. Многи су, са оне смешније стране, могли препознати себе у огледалу позоришне истине.