ОД ЦЕНЕ БОЛИ ГЛАВА

Банкарске марже у Србији највише су не само у региону него и у Европи и износе, зависно од валуте за коју је везан кредит, од седам до 25 одсто! То значи да се зајмови у нашој земљи продају од осам до 35 одсто. Овако високе камате банкари правдају тиме да је улагање у Србији ризично и страхују да ће све теже наплаћивати одобрене зајмове. У последњих месец и по дана Србија је добила две међународне потврде о побољшању пословног рејтинга. Организација за економску сарадњу и развој и рејтинг агенција “Дан и Бредстрит“ први пут је сврстала нашу земљу у групу земаља с умереним ризиком пословања. И поред тога, банке не смањују своје марже.
Уколико је укупна камата на кредит везан за евро осам одсто, еурибор - камата на европском тржишту је један одсто, а све преко тога је зарада банке. Исто је и са динарским зајмовима. Мали број банака примењује камате испод 20 одсто на ове позајмице. Тако, ако је укупна камата 17 одсто, 9,5 процената је основна камата Народне банке, а све изнад тога је маржа. Ово је повољна камата на кредит у домаћој валути, јер већина банака зарачунава камате изнад 20 па чак и 30 одсто за поједине врсте зајмова.
- Основни проблем је што у Србији никада није било и што и даље нема конкуренције међу банкама, као што је то, на пример, у Хрватској, иако у овој земљи само три банке имају тржишно учешће од 50 одсто, а код нас је то само 30 одсто ““ каже Ђорђе Ђукић, професор Економског факултета у Београду.
- У овој суседној земљи камате су знатно ниже на зајмове него код нас, али је конкуренција присутна, иако на први поглед изгледа да три водеће банке имају монопол. Према подацима, у јанауру ове године просечна камата на краткорочне кредите становништву у Србији је износила 36,53 одсто, а на стамбене 5,92 одсто, али ту су укључене и субвенционисане позајмице.