МИРОСЛАВ АРСЕНОВИЋ ИЗ БОГАТИЋА
МАЈСТОР ДУБОРЕЗА И ВОЋНЕ РАКИЈЕ
Огледало у дрвету и фигура коња. Ракије освајају у животу и на сајмовима. Стижу и награде
Гимназијалац шабачке и сремскомитровачке школе, више од десет година је радио у некадашњој Територијалној одбрани у Богатићу. Још тада је заволео обликовање дрвета и печење ракије за своју душу.
Мирослав Арсеновић се деведесетих година отиснуо, прво у свет трговине, а потом обраде дрвета. Стално је усавршавао свој рад набавком нових савремених машина али завршна обрада била је ручни рад уз коришћење помоћних алата за обраду дрвета. Из тог периода остала је успомена, дуборез “Историјски грб Срба пре 28 година“, који данас виси на зиду његове дневне собе. Велика заслуга за уливање својеврсне уметничке културе, изузетној генерацији ученика Богатињске основне школе, коју је и Арсеновић чинио у том периоду сигурно припада почившем наставнику ликовне културе Раду Торбици. Мирослав је био председник ликовне секције. У свој рад уткао је доста љубави али и природног дара. Тако су настале бројне иконе, бисте, оквири за слике, огледала, стубићи за ограде, ножице за столове или столице... Највише ради у ораху, трешњи, храсту, јасену, букви... Столарска радионица “Арсеновић“ постала је једна од најопремљенијих у Србији, а он лично спреман да удовољи сваком захтеву, пробирљивих муштерија, које су се истина у последње време проредиле.
Недавно је уметничком обликовању предмета од дрвета придодао и хоби печења квалитетне, мачванске ракије.
- Квалитету ракије је сигурно допринела и набавка машине за вађење коштица и млевење, готово свих врста воћа. Овде сигурно доста доприноса има и модеран казан са сепаратором, који је код мене заменио онај класични. Сепаратором одвајам метил алкохол који је отровна примеса у ракији. Добра ракија треба да има изражену арому и да јој мирис буде донекле различит од мириса плода, од кога се пече. Није добро ни да је превише ароматизована, јер тако буди сумњу да је вештачки ароматизована. Ако је добра, мора да се цакли од бистрине, без киселости, дискретног мириса, доброг укуса, да орасположи. Омиљене ракије код Срба су од маџарки, трновача, белих, ранки шљива. У новије време пеку се ракије од чачанских сорти и страних (амерички стенлеј). Важно је и где се воће узгаја, одабир квалитетних плодова и зрелост, каже Арсеновић. Наглашава да се добра ракија чува у храстовој, дудовој и багремовој буради, а служи хладна.
Мирослав Арсеновић се деведесетих година отиснуо, прво у свет трговине, а потом обраде дрвета. Стално је усавршавао свој рад набавком нових савремених машина али завршна обрада била је ручни рад уз коришћење помоћних алата за обраду дрвета. Из тог периода остала је успомена, дуборез “Историјски грб Срба пре 28 година“, који данас виси на зиду његове дневне собе. Велика заслуга за уливање својеврсне уметничке културе, изузетној генерацији ученика Богатињске основне школе, коју је и Арсеновић чинио у том периоду сигурно припада почившем наставнику ликовне културе Раду Торбици. Мирослав је био председник ликовне секције. У свој рад уткао је доста љубави али и природног дара. Тако су настале бројне иконе, бисте, оквири за слике, огледала, стубићи за ограде, ножице за столове или столице... Највише ради у ораху, трешњи, храсту, јасену, букви... Столарска радионица “Арсеновић“ постала је једна од најопремљенијих у Србији, а он лично спреман да удовољи сваком захтеву, пробирљивих муштерија, које су се истина у последње време проредиле.
Недавно је уметничком обликовању предмета од дрвета придодао и хоби печења квалитетне, мачванске ракије.
- Квалитету ракије је сигурно допринела и набавка машине за вађење коштица и млевење, готово свих врста воћа. Овде сигурно доста доприноса има и модеран казан са сепаратором, који је код мене заменио онај класични. Сепаратором одвајам метил алкохол који је отровна примеса у ракији. Добра ракија треба да има изражену арому и да јој мирис буде донекле различит од мириса плода, од кога се пече. Није добро ни да је превише ароматизована, јер тако буди сумњу да је вештачки ароматизована. Ако је добра, мора да се цакли од бистрине, без киселости, дискретног мириса, доброг укуса, да орасположи. Омиљене ракије код Срба су од маџарки, трновача, белих, ранки шљива. У новије време пеку се ракије од чачанских сорти и страних (амерички стенлеј). Важно је и где се воће узгаја, одабир квалитетних плодова и зрелост, каже Арсеновић. Наглашава да се добра ракија чува у храстовој, дудовој и багремовој буради, а служи хладна.
Најновији број
18. април 2024.
