ДОКТОР У ПОЛИТИЦИ

Шабачки хирург који се својевремено посветио и политичком животу успева да обједини хуманост и друштвену реалност. Залаже се за измену изборног закона по коме би одборници и посланици владали својим мандатом и одговарали интересиима бирача. У шабачкој скупштини настоји да дели правду по пословнику поштујући слободу мишљења супротстављених странака. Сматра да је добро што су Социјалисти појачали градску власт и да се само превазилажењем страначких интереса могу чинити добра дела за град и грађане. Слободан Мирковић обједињује струку и убеђење, хуманост и политику.
Постоји уверење да је штета ако се добар лекар, што важи за Вас, посвети и политици. Делите ли то мишљење?
- Када би био потпуно посвећен политици онда би то могао да прихватим. Међутим ја радим професионално посао лекара а политика ми је неко друго занимање, односно тиме се бавим волонтерски. Значи радно време проводим у болници а ван тог времена бавим се политиком колико то могу и колико ми околности дозвољавају. У сваком случају мислим да је бављење политиком врло тежак и незгодан посао и онај ко се томе посвети мора да буде ипак посебан склоп личности и свега, јер то је посао увек на некој ивици или да се падне доле или да се подигне горе. Све зависи од вештине.
Ви се годинама носите са таквим изазовима?
Ово ми је други мандат председника Скупштине а био сам од двехиљадите до двехиљаде четврте и одборник, никада нисам обављао неку политичку професионалну функцију. Скоро седам година био сам директор Здравственог центра што је у оквиру професије коју сам баш у тој установи започео, и као директор обављао сам и послове хирурга
Дилема је свакако шта је теже од та два посла али питање је и шта више испуњава човека?
- Мислим да је тежи посао хирурга, лекара, а поготово хирурга у нашим условима, тај посао више испуњава човека и чини га задовољним када се постигне успех који значајно допринесе појединцу да оздрави, или преживи на крају крајева. Тако да је то тежи посао али и веће задовољство пружа човеку. У политици тога нема, то је као у спорту, играш утакмицу и ако победиш успех је, али долази и следећа утакмица.
Шта је у политици успех?
- Избори, наравно. Који год да су у питању ту се види колико је нека политичка опција успешна. Али ту се ствар не завршава, ако су прошли избори онда мора да се ради, да се остварује оно за шта је добијено поверење. То је мало тежи посао, поготову у околностима код нас. Конкретно ако говоримо о Демократској странци, 2008. године Борис Тадић је победио на председничким изборима, Демократска странка је била окосница Владе, све је кренуло добро али је кап долила светска економска криза коју ми из нашег малог угла нисмо могли ни да схватимо, колико то помера све у релативном смислу и колико утиче на ову нашу Србију, која је и онако у проблемима од вајкада. И зато се десило ово што јесте дванаесте а и потом и ове године, мислим на изборе.
Када је у питању Шабац, град са богатом политичком традицијом, многи грађани који су имали прилику да прате снимак недавне Скупштине, нису баш одушевљени оним што се дешавало?
- Скупштина је највиши орган управе у овом граду и доноси одлуке битне за живот града. Ми не доносимо законе као републичка Скупштина али доносимо одлуке из комуналне инфрастуктуре и свега онога што припада локалној самоуправи. Тако да не можемо на тој Скупштини да се бавимо дебатним клубом. Сви одборници добију материјал и дневни ред за седницу, које шаље Градско веће, и то се разматра.