УДЕПОНОВАНИ ОТПАД КАОКУКАВИЧЈЕ ЈАЈЕ
Почетком децембра грађани Шапца су у својим поштанским сандучићима затекли рачуне ЈКП “Стари град“ са новом ставком “удепоновање комуналног отпада“, која са ПДВ износи 2,58 динара по квадратном метру стамбене површине.
Неко би могао да се запита: “Шта је овде спорно?“ На први поглед ништа, јер ако нећемо ђубре у центру града то кошта. Ако нећемо ђубре ни на територији своје општине, већ хоћемо да га одвеземо у комшијско двориште, на територију Сремске Митровице, тридесетак километара од Шапца и то кошта. Ко треба да плати трошкове одвожења ђубрета у комшијско двориште - па онај који ђубре и прави. Да ли је „тристотинак“ динара, колико износи цена ове услуге за стан или кућу просечне величине у Шапцу много - па и није. Шта је онда овде спорно?
Спорно је то што је “Регионална депонија“, иако тек рупа у земљи обложена геотекстилом, грађена неколико година. Спорно је то што су се политичке структуре Шапца и Сремске Митровице готово годину дана “препуцавале“ око тога из ког града ће бити нови директор “Регионалне депоније“. Спорно је то што је “Трансфер станица“ у Шапцу одмах после изградње, због техничких недостатака, морала да буде реконструисана пре пуштања у рад и што је због тога, уместо у марту, почела са радом тек у августу ове године. Спорно је то што на “Регионалној депонији“ није изграђен модеран погон за сепарацију отпада, већ се целокупан отпад депонује, као што је то рађено на „Дудари“, а од сепарисаних сировина се не остварује никакав приход. Спорно је то, што нам у наведеном допису није речено који је то Градски орган (Скупштина града Шапца, Градско веће, Градоначелник...), донео одлуку о повећању цене комуналних услуга или је то ЈКП “Стари град“ урадило на своју руку, као и на основу које и чије анализе се дошло до наведене цене од 2,58 дин/м2 стамбене површине. Спорно је то због чега се поштено не каже да се ради о повећању цене комуналних услуга од 74% због повећаних транспортних трошкова, већ се измишља нова ставка “удепоновање комуналног отпада“, као да то и до сада није рађено, само на Дудари уместо у Сремској Митровици.
И на крају, најспорније је то, што и поред “Трансфер станице“ и “Регионалне депоније“ ми ни дан данас немамо модеран погон за сепарацију и рециклажу отпада, од кога би остварили неки приход, иако се сви слажу са тим да отпад није ђубре него сировина. Одавно је већ могло да се започне са примарном сепарацијом отпада на месту где он настаје - у домаћинствима. Тако сепарисани отпад је требао да се одлаже у специјализоване уличне контејнере и да се продаје као сировина, што се и ради свуда у свету. У следећој фази је морао да се уради погон за сепарацију примарно необрађеног отпада и да се одвоје додатне количине “сировина“, а тек на крају да се, преостале количине комуналног отпада, депонују на Дудари или “Регионалној депонији“. Овако стичемо утисак да је ово још један у низу пројеката на терет грађана, а да је срећа те никоме није „синуло“ да чартер летовима шаљемо ђубре у Сахару, затрпавамо песком, а цене комуналних услуга повећамо пар стотина пута. Ако се овим принципом будемо односили према свим пројектима ускоро нећемо моћи да приуштимо ову „раскош„ у којој живимо.
Неко би могао да се запита: “Шта је овде спорно?“ На први поглед ништа, јер ако нећемо ђубре у центру града то кошта. Ако нећемо ђубре ни на територији своје општине, већ хоћемо да га одвеземо у комшијско двориште, на територију Сремске Митровице, тридесетак километара од Шапца и то кошта. Ко треба да плати трошкове одвожења ђубрета у комшијско двориште - па онај који ђубре и прави. Да ли је „тристотинак“ динара, колико износи цена ове услуге за стан или кућу просечне величине у Шапцу много - па и није. Шта је онда овде спорно?
Спорно је то што је “Регионална депонија“, иако тек рупа у земљи обложена геотекстилом, грађена неколико година. Спорно је то што су се политичке структуре Шапца и Сремске Митровице готово годину дана “препуцавале“ око тога из ког града ће бити нови директор “Регионалне депоније“. Спорно је то што је “Трансфер станица“ у Шапцу одмах после изградње, због техничких недостатака, морала да буде реконструисана пре пуштања у рад и што је због тога, уместо у марту, почела са радом тек у августу ове године. Спорно је то што на “Регионалној депонији“ није изграђен модеран погон за сепарацију отпада, већ се целокупан отпад депонује, као што је то рађено на „Дудари“, а од сепарисаних сировина се не остварује никакав приход. Спорно је то, што нам у наведеном допису није речено који је то Градски орган (Скупштина града Шапца, Градско веће, Градоначелник...), донео одлуку о повећању цене комуналних услуга или је то ЈКП “Стари град“ урадило на своју руку, као и на основу које и чије анализе се дошло до наведене цене од 2,58 дин/м2 стамбене површине. Спорно је то због чега се поштено не каже да се ради о повећању цене комуналних услуга од 74% због повећаних транспортних трошкова, већ се измишља нова ставка “удепоновање комуналног отпада“, као да то и до сада није рађено, само на Дудари уместо у Сремској Митровици.
И на крају, најспорније је то, што и поред “Трансфер станице“ и “Регионалне депоније“ ми ни дан данас немамо модеран погон за сепарацију и рециклажу отпада, од кога би остварили неки приход, иако се сви слажу са тим да отпад није ђубре него сировина. Одавно је већ могло да се започне са примарном сепарацијом отпада на месту где он настаје - у домаћинствима. Тако сепарисани отпад је требао да се одлаже у специјализоване уличне контејнере и да се продаје као сировина, што се и ради свуда у свету. У следећој фази је морао да се уради погон за сепарацију примарно необрађеног отпада и да се одвоје додатне количине “сировина“, а тек на крају да се, преостале количине комуналног отпада, депонују на Дудари или “Регионалној депонији“. Овако стичемо утисак да је ово још један у низу пројеката на терет грађана, а да је срећа те никоме није „синуло“ да чартер летовима шаљемо ђубре у Сахару, затрпавамо песком, а цене комуналних услуга повећамо пар стотина пута. Ако се овим принципом будемо односили према свим пројектима ускоро нећемо моћи да приуштимо ову „раскош„ у којој живимо.
Удружење грађана „Корак“
Најновији број
18. април 2024.
