Инфо

18. децембар 2014.18. дец 2014.
КУЛТУРНИ ЦЕНТАР ШАБАЦ

КЊИЖЕВНИ ПОРТРЕТ РАДОВАНА ВЛАХОВИЋА

Стиховима песме “Ако ме већ питаш“, започела је Бранка Тодоровић књижевно вече и увела присутне у поетику Радована Влаховића, књижевника који је, у понедељак, по први пут гостовао у Културном центру у Шапцу.
У пријатној атмосфери читалачке вечери, није био представљен цео књижевни опус овог писца, што не би ни било могуће у оптималном временском оквиру. Сенка Влаховић Филипов и Бранка Тодоровић читале су изводе из рецензија књига, а посетиоци су имали прилику да чују приче из књиге “Љубавне и ОК приче“ и “Три љубавне приче“.
- Теми љубави, која је, наизглед, постала тривијална кроз новокомпоновану музику и све оно што се данас дешава, прилазим на специфичан начин, уносим елементе игре, ироније, постмодерне елементе приповедања, али, моје приче говоре о љубави и дубоким емоцијама, изјавио је Влаховић.
Поред прозе, писац је читао поему “Мој сан је стварност“ и песму “Фала Богу да све имамо“ из књиге “Болесничка соба број 3“, у којој је документарно, репортажно, а опет, на поетски начин, писао о људима које је сретао за време свог боравка у Зрењанинској болници, “у пушиони, у тренуцима где се људи упознају, брзо отварају и где свако износи своје искуство и представља себе брзо и језгровито“. За крај је оставио прави бисер ““ песму са појањем из књиге “Вечерњи акт у девојачкој соби Ленке Дунђерски“, у којој се бави двема фаталним дамама у српској култури. Једна је Ленка Дунђерски у коју је Лаза Костић био заљубљен, а друга Милена Павловић Барили, једна од наших највећих сликарки.
- У религиозно-мистичну и метафизичку љубавну причу, унео сам елементе неоавангарде на један другачији начин, кроз литургијско појање, Те песме сам читао у Загребу и Вараждину, појао и окадио у Пули и Ријеци, Копру, Љубљани, Велењу и Марибору и верујте да је перцепција била сјајна. Нисам могао да верујем да људи могу то тако да приме и осећао сам се одлично.
И ми смо. Влаховић очигледно није писац који свира само на једној жици, него неко ко увек изнова истражује, ко се књижевношћу бави на такав начин да кроз нове садржаје даје и нове форме.
Искреност пред собом, пред Богом, пред људима, није нимало једноставна. Ко се на тај пут одлучи, треба да буде спреман да страда од људи, да буде благословен од Бога и да се тихо радује у себи.
Не престајем мислити о усуду, проклетству и суровости паланке која се као зла коб надвија над судбином изузетних појединаца кроз историју људског стваралаштва и интелектуалног делања ништећи и ниподаштавајући својим деспотским неразумевањем њихове напоре и прегнућа да човека учине бољим, а живљење подношљивијим и лепшим.
Радован Влаховић је рођен 1958. године у Новом Бечеју. Дипломирао је Југословенску и светску књижевност на Филолошком факултету у Новом Саду. Пише романе, кратке приче, песме, есеје... Превођен је на енглески, руски, немачки, мађарски и словеначки језик. До сада је објавио 28 књига. Добитник је бројних награда за књижевни рад и културно прегалаштво, члан Друштва књижевника Војводине, Удружења књижевника Србије, Матице српске и других. Оснивач је и директор првог приватног културног центра у Србији - Банатског културног центра. Живи и ради у Новом Милошеву.
АКО МЕ ПИТАШ
Ако ме већ питаш
Казаћу
Не не бих мењао
своју судбину
Осим што често
добијем жељу
да
мењам себе
М.Ф.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa