ДОБРИЛА БУЉЕШЕВИЋ ИЗ ВАРНЕ, ОСНИВАЧ ХРИШЋАНСКЕ ГРУПЕ „МИЛИЦА КОСТИЋ“
ОД БОГА ДАТО, БОГУ ПОСВЕЋЕНО
Мајка, духовна учитељица, православка... Шта рећи о Добрили Буљешевић а да не звучи обично, једноставно, иако она у свом животу истиче управо ту једноставност окупану радошћу детињства у коме је стасавала у изворном православном духу. Божјом промишљу, игром судбине или нечим трећим, била је довољна само једна реченица размењена са оцем Иваном, свештеником цркве Василија Острошког у Ливадама, па да данас, после девет година, дечја Хришћанска група „Милица Костић“ својим запаженим наступима осваја срца како у земљи, тако и у иностранству.
- Почела сам да радим са дванаесторо деце. Сада их има двадесет двоје. Ово је сада трећа група коју обнављам. Деца су узраста од предшколског до осмог разреда основне школе. Програм је разноврсног садржаја. Испуњен је духовним и изворним народним песмама, поучним драмским представама протканим и шаљивим тоновима, рецитацијама, монолозима. Циљ нам је да очувамо народну традицију и православни дух. Све то је привукло пажњу народа и давало ми снагу и мотивацију да радим са љубављу ““ каже Добрила која је иначе писац свих текстова, молитви и стихова.
Квалитет свога рада потврдили су на многобројним наступима. Пре четири године, добивши благослов и од шабачког епископа Лаврентија, група је дух православља почела да шири и ван граница земље.
- Све је кренуло после наступа у Метковићу за Огњену Марију пре пар година. Наступили смо са представама „Црква ће нас свему научити“, „Свети Сава савете дели“ и „Ко каменом, а ти њега хлебом“. Деца су одушевила све па и владику Лаврентија. Исто је било и на освештању манастира Свете Петке у Црној Гори где смо добили позив од митрополита да наступимо на Цетињу у оквиру манифестације „Земља слави свога спаситеља“. После тога смо наступали у Аустрији у Клагенфурту. Лепо, топло и срдачно смо дочекани. Сећам се момената када су нам људи прилазили у сузама, плачући, у исто време одушевљени и зачуђени.
Данас, мали православци из Варне, Грушића, са Волујца, Летњиковца и из Десића не пропуштају пробе, сем у случају прехлада, које се одржавају у сали ОШ „Лаза К. Лазаревић“ у Варни.
- Пресрећни су када наступају, а поготово када им људи приђу са одушевљењем па им поклоне пуно пажње. Добију и поклоне. Одушевљени су што су то добро одрадили, што нису погрешили. Толико сам поносна на њих да немам речи којима бих то исказала. Лако је причати али изаћи пред масу људи и представити се то није нимало лако. А они су заиста били величанствени. Верујем да је то неки божји дар или благослав. Деца највише воле народне изворне песме „Три девојке збор збориле“, „Уснила је дубок санак“, „Косовка девојка“, али и духовне „Говори Господе“, „Пресвета мајчице мила“. Воле и да глуме. Са њима је милина радити. Симпатични су и кад погреше. Ту је увек и осмех. Колико год да имамо проба оне нису досадне већ лепе, занимљиве. Уживају. Добро сарађујем и са АНИ „Хајдук Станко“. Они су често ишли са нама. Заиста је предивно. То ми даје снагу и мотивацију да радим без престанка.
Иако се никада пре овога није бавила писањем Добрила је прошле године издала и збирку песама „Христе Боже, ти ме чуј“. Подршка породице и родитеља који су свим срцем уз своју децу Хришћанској групи „Милица Костић“ неизмерно значи. Живећи и радећи као једна велика породица шире љубав, доброту и радосне тренутке где год да оду.
- Љубав. Сваки човек треба да се бори без обзира колико има неке негативности у себи, да не кажем злобе. Треба да се бори, да гради љубав. Што не жели себи да не чини другоме. Да увек љуби људе без обзира какви су, да опрашта. Да жене рађају децу без обзира колико је то тешко јер су деца највеће богатство. Они су нешто најлепше. У највећој тузи човек не може да буде тужан поред њихових речи, осмеха, дела. Моја љубав према тој деци је неописива. Порука би била само љубав, да људи воле једни друге, да помажу једни друге, да опраштају једни другима, да децу своју воде у цркву, да их уче јер деца највише носе из топлог породичног дома.
„Пред нашим духовним очима нека је увек слога и јеванђелска љубав и да их у узајамном праштању чувамо као зеницу ока свога“, речи су молитве са којом Јелена Глигорић, Милица и Анђела Вешић, Христина, Катарина и Никола Трифуновић, Виолета и Вања Спасојевић, Лука и Ненад Чекић, Владимир и Мирјана Зекић, Тијана Младеновић, Никола Гардаш, Никола и Ивана Марковић, Теодора Пајчић, Анђела Станимировић, Анђела и Милица Арсеновић, Марјана Спасојевић и Ђорђе Јовановић започињу своје наступе.
- Почела сам да радим са дванаесторо деце. Сада их има двадесет двоје. Ово је сада трећа група коју обнављам. Деца су узраста од предшколског до осмог разреда основне школе. Програм је разноврсног садржаја. Испуњен је духовним и изворним народним песмама, поучним драмским представама протканим и шаљивим тоновима, рецитацијама, монолозима. Циљ нам је да очувамо народну традицију и православни дух. Све то је привукло пажњу народа и давало ми снагу и мотивацију да радим са љубављу ““ каже Добрила која је иначе писац свих текстова, молитви и стихова.
Квалитет свога рада потврдили су на многобројним наступима. Пре четири године, добивши благослов и од шабачког епископа Лаврентија, група је дух православља почела да шири и ван граница земље.
- Све је кренуло после наступа у Метковићу за Огњену Марију пре пар година. Наступили смо са представама „Црква ће нас свему научити“, „Свети Сава савете дели“ и „Ко каменом, а ти њега хлебом“. Деца су одушевила све па и владику Лаврентија. Исто је било и на освештању манастира Свете Петке у Црној Гори где смо добили позив од митрополита да наступимо на Цетињу у оквиру манифестације „Земља слави свога спаситеља“. После тога смо наступали у Аустрији у Клагенфурту. Лепо, топло и срдачно смо дочекани. Сећам се момената када су нам људи прилазили у сузама, плачући, у исто време одушевљени и зачуђени.
Данас, мали православци из Варне, Грушића, са Волујца, Летњиковца и из Десића не пропуштају пробе, сем у случају прехлада, које се одржавају у сали ОШ „Лаза К. Лазаревић“ у Варни.
- Пресрећни су када наступају, а поготово када им људи приђу са одушевљењем па им поклоне пуно пажње. Добију и поклоне. Одушевљени су што су то добро одрадили, што нису погрешили. Толико сам поносна на њих да немам речи којима бих то исказала. Лако је причати али изаћи пред масу људи и представити се то није нимало лако. А они су заиста били величанствени. Верујем да је то неки божји дар или благослав. Деца највише воле народне изворне песме „Три девојке збор збориле“, „Уснила је дубок санак“, „Косовка девојка“, али и духовне „Говори Господе“, „Пресвета мајчице мила“. Воле и да глуме. Са њима је милина радити. Симпатични су и кад погреше. Ту је увек и осмех. Колико год да имамо проба оне нису досадне већ лепе, занимљиве. Уживају. Добро сарађујем и са АНИ „Хајдук Станко“. Они су често ишли са нама. Заиста је предивно. То ми даје снагу и мотивацију да радим без престанка.
Иако се никада пре овога није бавила писањем Добрила је прошле године издала и збирку песама „Христе Боже, ти ме чуј“. Подршка породице и родитеља који су свим срцем уз своју децу Хришћанској групи „Милица Костић“ неизмерно значи. Живећи и радећи као једна велика породица шире љубав, доброту и радосне тренутке где год да оду.
- Љубав. Сваки човек треба да се бори без обзира колико има неке негативности у себи, да не кажем злобе. Треба да се бори, да гради љубав. Што не жели себи да не чини другоме. Да увек љуби људе без обзира какви су, да опрашта. Да жене рађају децу без обзира колико је то тешко јер су деца највеће богатство. Они су нешто најлепше. У највећој тузи човек не може да буде тужан поред њихових речи, осмеха, дела. Моја љубав према тој деци је неописива. Порука би била само љубав, да људи воле једни друге, да помажу једни друге, да опраштају једни другима, да децу своју воде у цркву, да их уче јер деца највише носе из топлог породичног дома.
„Пред нашим духовним очима нека је увек слога и јеванђелска љубав и да их у узајамном праштању чувамо као зеницу ока свога“, речи су молитве са којом Јелена Глигорић, Милица и Анђела Вешић, Христина, Катарина и Никола Трифуновић, Виолета и Вања Спасојевић, Лука и Ненад Чекић, Владимир и Мирјана Зекић, Тијана Младеновић, Никола Гардаш, Никола и Ивана Марковић, Теодора Пајчић, Анђела Станимировић, Анђела и Милица Арсеновић, Марјана Спасојевић и Ђорђе Јовановић започињу своје наступе.
О. Гавриловић
Најновији број
25. април 2024.
