Инфо

15. јануар 2015.15. јан 2015.
СА ИВИЦОМ КРАЉЕМ, ПРЕДСЕДНИКОМ УО МАЧВЕ

ДЕЦА ИЗ ШАПЦА СУ БУДУЋНОСТ МАЧВЕ

Ивица Краљ је недавно изабран на функцију председника Управног одбора Мачве. Након завидне играчке каријере у Партизану, Порту, ПСВ Ајндховену, Ростову и Спартаку и Трнаве, као и у репрезентацији, каријеру је завршио пре шест година. Чувао је гол репрезентације на Светском првенству, али и Партизана у Лиги шампиона. Спорту је сада одлучио да се посвети у једној другој улози. За „Глас Подриња“ говори о плановима везаним за Мачву, али и приватном животу.
Како је дошло до Вашег ангажмана у Мачви и колико сте били упознати са клубом од раније?
-За Шабац и околину сам везан последњих двадесетак година, што приватно, што пословно, тако да то није никакво изненађење. Моја супруга је из Драгиња. Имам овде доста пријатеља, кумова, познаника. Осећам се као домаћи. Са Драганом Антонић сам друг годинама и када је он постао председник Општинског фудбалског савеза, имао сам још већи мотив. Створила се могућност да сарађујем са људима које знам, да заједно направимо нешто добро и квалитетно. Нисам преко ноћи одлучио да дођем у Мачву. Месецима су трајали разговори и прављени планови. Одлуку сам донео када је све то сазрело и створио се најбољи моменат.
Добро сам упућен и у историју клуба, а што је најбитније, и у тренутну ситуацију, од играча до запослених у клубу.
Какви су први утисци? Како Вам се чине играчи?
-Доста играча знам. Пратио сам их последњих месеци, можда и годину дана. Много је позитивних ствари, али има и оних других. Ипак, зато смо ту, да мењамо оно што не ваља, да доведемо неке квалитетне играче који ће донети напредак и, пре свега, искусне, да би они млађи имали од кога да уче.
Имате ли већ у плану нека имена?
-Неколико играча је у оптицају и разговарали смо са њима. Међутим, ми смо са припремама кренули мало раније него што је предвиђено, баш из разлога да направимо селекцију екипе, да видимо ко заслужује да буде ту, а ко може да оде на позајмицу, да се кали и напредује у неком другом клубу. Видећемо шта нам је потребно, мада то, у принципу, већ знамо. Ипак, нећемо „ломити преко колена“. Добро ћемо анализирати, да би тај ко дође био право појачање.
Ја сам за то да сва деце из Шапца и околине која играју по неким мањим клубовима и незаслужено су запостављени, дођу код нас да их видимо и да осете да се на њих рачуна. Зашто би доводили неког са стране, ако све то што нам треба имамо и овде.
Какви су планови до краја ове сезоне?
-Што се тиче првог тима, најбитније нам је да се појачамо и учинимо све што је до нас да останемо у лиги. Убеђен сам да то можемо да испунимо. Биће сигурно тешко јер и други клубови имају исту амбицију.
Када је у питању омладинска школа планирамо да је полако вратимо на колосек. Кадетима који сада нису у баш доброј позицији треба, уз неколико добрих појачања, обезбедити опстанак у Квалитетној лиги Србије.
Да ли сте у Мачву дошли са амбицијом да останете дужи временски период?
-Нисам овде дошао на пар месеци, него на више година. Приоритет ће, у наредне три, четири године, бити организација омладинске школе. То је основ успеха. Има много играча из Шапца који играју у већим домаћим клубовима, а да ни један од њих није играо у Мачви. Једноставно их неко види и оду. То је велика штета. Мачва тако губи и финансијски, јер у случају доброг трансфера сада и матични клубови имају надокнаду у будућности. Деци ћемо обезбедити добре тренере и добре услове, а на њима ће бити да се доказују.
Мачва у наредном периоду може сама себе да издржава, а помоћ од града да буде минимална. То би било добро и за клуб и за град. Сада смо прилично везани за град и људе који воде спорт. Имамо фантастичну сарадњу и убеђен сам да ће тако бити и на даље. На нама је да радимо и створимо могућност да се сами финансирамо, али за то треба време, не може да се деси преко ноћи.
Докле Мачва за то време може да догура?
-Ја сам у животу увек оптимиста. Трудим се да све гледам позитивно, али и реално. Сада нам је приоритет ово што сам навео. Клуб за четири године слави 100 година постојања, тиме може да се похвали мало који клуб не само на овим просторима, него и у Европи. Било би добро, а верујем и да је оствариво, да за те четири године, уз добар план и рад, Мачва буде у Супер лиги.
Није тако честа појава међу домаћим спортистима да се по завршетку професионалне каријере врате у Србију. Зашто сте се Ви одлучили на тај корак?
-Заправо, део времена проводим у Холандији, а део у Србији. Када сам тамо фали ми Србија, а овде ми фале неке друге ствари. Наравно, и у Црну Гору идем редовно. Никада је нисам ни одвајао од Србије. Седнем у ауто и за пар сати сам тамо. Имао сам у последње време неколико дискутабилних летова авионом, па сад где год могу путујем колима.
Није Вас интересовала тренерска каријера?
-Нисам имао неку амбицију у том правцу. Постојала је понуда у Партизану да радим са голманима, међутим определио сам се за нешто друго. Човек ако улази у неки посао треба да посвети 100 одсто себе, иначе не треба ни да почиње. Активан сам и у Партизану, а та веза ће бити добра и за Мачву.
Како сте проводили време у пензији? Имате ли неки хоби?
-Пензионерски. Већ шест година не играм. Спортиста када заврши каријеру жели да проведе време са породицом, да им се посвети, и прву годину неиграња сам тако искористио. Активни играчи морају све да уклопе у 10 дана лети и исто толико зими. Након тога сам путовао. Обилазио сам клубове у којима сам играо, као и неке друге где сам имао пријатеље. Желео сам да видим како ти клубови функционишу изнутра, на организационом плану. То искуство ће ми користити у овом послу. Битно је да се направи добар систем, после иде лако. Треба време, али ако имаш циљ наћи ћеш и пут.
Што се хобија тиче, баскет је спорт који сам увек много волео. Играо сам и док само био активан. То ми се пар пута олупало о главу, јер сам морао да кријем повреде. Зато сада кошарку и пратим и играм, и то углавном са бившим кошаркашима.
Која су вам најлепша сећања из играчких дана и да ли жалите за нечим?
-Било је много више лепих него ружних тренутака. То је свак победа са репрезентацијом, пласмани на европско првенство, победе над Црвеном Звездом, пласмани у Лигу шампиона и Лигу Европе. Извуку се поуке и из оних мање лепих. Лако је бити у победама велики, треба научити и губити.
Не жалим ни за чим. Можда бих сада неке ствари другачије урадио, али у принципу не бих ништа мењао.
М. Мијаиловић

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa