МЛЕКОМ ХРАНЕ СВИЊЕ

Предузеће Драгана Дрмановића из Богатића, које се бави трговином мешовитом робом и откупом млека, принуђено је ових дана да смањује количине преузетог млека, јер како тврди власник млекаре нису у могућности да прихвате и плате веће количине беле течности које им свакодневно нуди. То смањење је вишеструко, а кашњење у исплати све чешће.
- Морам да отказујем пријем млека сталним муштеријама и то онима који имају по две три краве и редовно су доносили мање количине млека. Сада су они принуђени да млеком хране свиње. Товљеницима наиме цена стално опада, а хранива и сва остала улагања у тов су све скупља, каже Дрмановић. Он истиче и поражавајућу цену млека у односу, на сељацима неопходно дизел гориво.
Криза у сточарству, највише погађа мале произвођаче, који преовлађују у општини Богатић и налаже им потребу хитног удруживања, како би смањили трошкове и обезбедили сигурнији пласман и наплату својих производа.
- Доносим сваки други дан 10 литара млека. Имам три краве од којих једну музем. За сада је овај рад испод сваког интереса али нешто опет мора да се ради, каже Драгорад Пантелић-Гаја пољопривредник из Богатића.
Ништа бољу ситуацију не преживљава и његов колега Радивој Берић, који на откупно место, код Дрмановића допрема свако јутро 20 литара млека.
- До скоро је било и 40 дневно али био сам принуђен да смањим, јер више не могу да приме, додаје Берић.
Власник откупне станице у Богатићу, истиче да је пре увоза већих количина млека дневно откупљивао и 1.300 литара, а данас само око 400.
Млекаре са којима сам пословао, једноставно отказују сарадњу, јер су очигледно презасићене млеком. Мањи произвођачи тако губе трку, а наше сточарство стагнира. Доказ овог великог проблема је и све дуже кашњење млекара у исплати , каже Дрмановић. Он напомиње да у неким селима ове општине и нема откупних станица млека. Тако је сточарима положај још више отежан, а обнова стада, о којој се говори све тежа.
Владан Крајчиновић из Совљака, сваког јутра допрема млеко у Богатић. И он сматра да неконтролисани увоз већих количина млека и меса, гуши домаћу производњу, поготово ону коју сељаци у Мачви остварују на мањим поседима.
- Кад упропастиш једну краву за пун допринос друге потребно је најмање три године. Ако се овако настави, мали произвођачи ће бити принуђени да потпуно “угасе“ производњу. И због тога им је хитно потребна помоћ. Млеко и месо које они производе увек је одликовао квалитет, а ово из увоза је сумњивог квалитета, закључује Дрмановић.
- Он предлаже локалној самоуправи и посебно инвеститорима да отварају прерадне капацитете у Мачви, јер за то постоји, како каже апсолутна економска оправданост и потреба коју би поздравили и подржали.