Инфо

29. јануар 2015.29. јан 2015.
СРПСКА СТРАДАЊА У ВЕЛИКОМ РАТУ

ГИНУЛИ НА РАТИШТУ, МУЧЕНИ ДО СМРТИ У ЛОГОРИМА

Солунски фронт је образован после великих борби савезничких, француских и енглеских снага на Галипољу и након њиховог пребацивања на балканско ратиште, а код Солуна је формиран логор савезничких снага. У пролеће 1916. године, француски маршал Жофр је наредио да француске и енглеске дивизије изађу из солунског логора и помере се према северној грчкој граници. Такође је одлучено и да се српска војска, после опоравка и реорганизације, са острва Крфа пребаци на Солунски фронт, што је и учињено од 12. априла до почетка јуна 1916. године.
У јесен 1916. године на Солунском фронту српска војска је имала две велике битке против бугарских и немачких снага, код Горничева и на Кајмакчалану.
Горничевска битка је вођена од 14. до 17. септембра 1916. године и непријатељски отпор је сломљен. После победе српске војске код Горничева, њене трупе су усмериле своје напоре на освајање Кајмакчалана, планинског масива који је представљао један од кључних положаја на Солунском фронту. Борбе на Кајмакчалану, вођене су од 16. септембра до 3. октобра 1916. године, када је српска војска коначно освојила Кајмакчалан.
У борбама на Кајмакчалану обе стране су имале велике губитке. Дринска дивизија је имала избачено из строја 3.804 војника и официра, од којих 747 погинулих, међу њима и 39 официра. Укупни српски губици у борбама за Кајмакчалан били су 4.643 војника и официра избачена из строја. Губици непријатеља били су још већи. На врху Кајмакчалана подигнут је спомен-комплекс погинулим српским ратницима. У Бизерту и Сиди Абдалах (сада Мензел Бургиба) у Тунису и у друга места у северној Африци, упућен је велики број српских војника са Солунског фронта на лечење и опоравак, одакле су после излечења враћани поново на фронт. У Бизерти и другим градовима у Тунису и Алжиру сахрањено је укупно 3.151 српских официра, подофицира и војника.
Пробој Солунског фронта извршен је 15. септембра 1918. године и српска војска је, после 45 дана офанзивних дејстава после пробоја, ослободила своју земљу. У борбама на Солунском фронту и касније погинуло је или поумирало од задобијених рана и болести 9.303 српска официра, подофицира и војника, од којих је 7.315 сахрањено на српском војничком гробљу Зејтинлик у Солуну, где је подигнут маузолеј.
Велики број српских војника умро је и у аустроугарским логорима за ратне заробљенике, у које су, поред војника, доведени и интернирани цивили из Србије. Највећи аустроугарски логори за Србе били су: Нађмеђер, Нежидер, Јиндриховице, Ашах, Болдогасоњ, Браунау, Арад и Матхаузен.
У аустроугарске логоре је упућено укупно 147.677 заробљених српских војника, као и интернирано најмање 50.000 цивила. Аустроугарске војне и цивилне власти, према томе, од почетка до краја Првог светског рата (1914-1918), у своје логоре су послале укупно 197.677 људи из Србије. Процењује се да је у аустроугарским логорима умрло укупно око 70.000 грађана Србије, од којих око 50.000 ратних заробљеника и око 20.000 интернираних цивила.
У највећем аустроугарском логору за Србе, Нађмеђеру, који се сада као насеље Чалово налази на територији данашње Словачке, сахрањено је око 7.000 српских логораша, од којих је идентификовано 5.882 логораша, док за остале нема података, због недовољно прецизног евидентирања и масовног умирања.
Аустроугарски логор у Нежидеру спада међу највеће логоре за српске ратне заробљенике и интерниране цивиле у Првом светском рату. Налазио се на периферији истоимене вароши, која је сада у покрајини Бургеланд у Аустрији. На почетку рата, ратни заробљеници и интернирани цивили смештени су у дотадашњу касарну хусарског пука, пошто су мађарски војници пре тога били упућени на ратиште. Према расположивим подацима, у логору у Нежидеру било је укупно око 14.500 српских и црногорских логораша и мањи број пољских и руских интернираних жена и деце. Не зна се тачан број умрлих логораша (по неким проценама близу 7.000, а по другим и знатно више). После Другог светског рата гробље код логора у Нежидеру је преорано, а посмртни остаци логораша премештени су на градско гробље.
У месту Јиндриховице, на територији данашње Чешке, на самој граници са Немачком, 25 километара удаљеном од чувене бање Карлове Вари, за време Првог светског рата био је велики аустроугарски концентрациони логор. Кроз логор је прошло највише Срба, мада је било и Руса, Италијана и других. Срби су у логору, поред заробљених војника, имали и интерниране цивиле. На спомен плочи маузолеја, подигнутог после рата, наведена су имена 7.100 српских жртава и 189 Руса.

Изабрани текст је из књиге Петра h

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa