ПОВОДОМ ТЕКСТА “У ШАПЦУ ХАЈКА НА РОДИТЕЉЕ ЧИЈА ДЕЦА НЕ ПРИМАЈУ ВАКЦИНЕ“
УгроЖавање здравља деце
Живимо у времену у коме се за неистине ретко или уопште не одговара. Због тога нећемо трошити простор да објаснимо зашто су тврдње у неким чланцима бесмислице, него ћемо га употребити да обавестимо јавност, и упозоримо одговорне, на штетност оваквих написа у очекивању да се на сваки чланак о теоријама завере због вакцинације огласи струка. За разлику од “стручњака“ антивакциналиста, здравствена струка се ослања на важећу научну истину.
Просечан животни век човека се у ЏЏ веку продужио захваљујући доступности исправној води за пиће и имунизацији односно вакцинацији. Због тога је Светска здравствена организација у нови програм „Здравље за све у ЏЏИ веку“, међу најважније здравствене циљеве у погледу искорењивања одређених болести сврстала искорењивање малих богиња до 2020. године. Већ сада је јасно да је овај циљ тешко достижан, јер смо сведоци појаве епидемије малих богиња у нашиј земљи код невакцинисане деце и старијих особа узраста 40-50 година, који нису прележали болест, а нису ни примили вакцину. Мале богиње нису мала болест, како мисле лаици, ако могу да усмрте 150.000 особа годишње (400 дневно, 16 сваког сата), а трајне последице остају код 100.000 деце годишње.
Имунизација је обавезна и у складу са Законом о заштити становништва од заразних болести (Сл.Гласник РС 125-04, члан 25) према условима на начин и према индикацијама које прописује министар здравља, Правилником о имунизацији и начину заштите лековима (Сл.Гласник РС 11/06, 25/13, 63/13, 99/13, 118/13, 65/14). Обавезна вакцинација спроводи се према календару за десет болести: БЦГ-имунизација против туберкулозе, дифтерије, тетануса, великог кашља, малих богиња, рубеле (црвенке), заушка, дечије парализе, Хепатитиса Б, Хемопхилус инфлуензае Б (против упале можданих овојница и упале плућа).
Поред обавезне имунизације спроводи се и имунизација по епидемиолошким индикацијама, као што је вакцинација од великих богиња 1972. године и имунизација путника у међународном саобраћају, приликом путовања у земље у којима има одређених заразних болести. Светска здравствена организација је, да би помогла заштиту деце света од најтежих заразних болести, 1974. године, донела тзв. Програм проширене имунизације, која подразумева имунизацију деце од седам заразних болести.
Превентива у коју спада и имунизација је најефикаснија мера заштите становништва од тешких заразних болести које су у прошлости односиле милионе људских живота и остављале тешке последице код великог броја оних који су преживели. Данас све што уследи као последица обољевања од болести које се могу превенирати вакцинацијом - умирање, дијагностичке и терапијске процедуре, лечење, боловање, умањена радна способност, инвалидитет, туђа нега и помоћ, заражавање других особа и други директни и индиректни трошкови оптерећују породицу и друштво у целини. Истина је да појединци треба и могу да одлучују о свом здрављу, али они треба да буду добро обавештени о последицама свога избора. У складу са тиме у земљама ЕУ они који се одлуче против вакцине знају да трошкови лечења од болести за које је прописана вакцинација падају на терет оболелог или његовог родитеља или старатеља ако су у питању деца. У неким земљама невакцинисана деца не могу боравити у вртићима и другим колективним центрима.
Постоје деца и одрасле особе, које због одређених болести и стања не могу примити вакцину, али су они заштићени ако се налазе у окружењу вакцинисаних особа. Уколико се проценат здравих невакцинисаних особа смањи испод 95% постоји велика опасност да се особе, које не смеју да се вакцинишу заразе, а последице заражавања су за њих су, због ионако ослабљеног имунитета, веома опасне.
Ако се осврнемо на, например, саобраћај и сагледамо колико је деце и одраслих особа погинуло и повређено, колико има трајног инвалидитета и запитамо се да ли због тога у ЏЏИ веку треба да се возимо запрежним колима или, као што се то и чини, повећавамо безбедност у саобраћају употребом сигурносних седишта, појасева, ограничењем брзине. Не знамо какве су последице генетски модификоване хране, неконтролисане примене хемије у производњи хране, зрачења око нас и других штетних фактора околине. Ниједно удружење не тражи да се забране превозна средства старија од 10 година, да се забрани продаја хране која није испитана по здравље људ蓦
Од лекара се тражи да потписом “гарантују“ да вакцинација неће имати нежељене ефекте по здравље! Не постоји ни једна медицинска интервенција која не може имати нежељене последице, само што су оне на срећу ретке. О нежељеним последицама медицинских интервенција се учи на студијама медицине, о њима је обавезно написано у декларацији сваког лека, вакцине, помоћног лековитог средства. Нежељене последице медицинских интервенција и употребе лекова и вакцина су саставни део здравствене струке и толико су ретке да не доводе у питање примену истих. И на крају питање да ли неко тражи потпис од возача аутобуса, пилота или машиновође да гарантује да ће безбедно стићи на одредиште.
Антивакцинални покрети, до скоро непостојећи, су добили снажан замах после пандемије свињског грипа 2009. године, која је била блажа него што се очекивало. Корумпираност која је захватила друштво, укључујући на жалост и здравствени сектор, посебно догађања код набавке вакцина, искористиле су ксенофобичне групе, које се неаргументовано и претенциозно мешају у струку и обмањују људе који су незадовољни системом здравствене заштите у нашој земљи. Наш здравствени систем, иако знатно осиромашен, почива и опстаје захваљујући управо савести и моралу највећег броја здравствених радника.
РАЗМИСЛИТЕ да ли родитељи мале деце, које су њихови родитељи вакцинисали, имају право да угрозе будућност своје деце, тако што ће их изложити опасности да се током живота разболе од тешких болести које се могу превенирати вакцином. У суседној Хрватској, суд процењује да је право на здравље детета испред права родитеља на погрешну одлуку.
Просечан животни век човека се у ЏЏ веку продужио захваљујући доступности исправној води за пиће и имунизацији односно вакцинацији. Због тога је Светска здравствена организација у нови програм „Здравље за све у ЏЏИ веку“, међу најважније здравствене циљеве у погледу искорењивања одређених болести сврстала искорењивање малих богиња до 2020. године. Већ сада је јасно да је овај циљ тешко достижан, јер смо сведоци појаве епидемије малих богиња у нашиј земљи код невакцинисане деце и старијих особа узраста 40-50 година, који нису прележали болест, а нису ни примили вакцину. Мале богиње нису мала болест, како мисле лаици, ако могу да усмрте 150.000 особа годишње (400 дневно, 16 сваког сата), а трајне последице остају код 100.000 деце годишње.
Имунизација је обавезна и у складу са Законом о заштити становништва од заразних болести (Сл.Гласник РС 125-04, члан 25) према условима на начин и према индикацијама које прописује министар здравља, Правилником о имунизацији и начину заштите лековима (Сл.Гласник РС 11/06, 25/13, 63/13, 99/13, 118/13, 65/14). Обавезна вакцинација спроводи се према календару за десет болести: БЦГ-имунизација против туберкулозе, дифтерије, тетануса, великог кашља, малих богиња, рубеле (црвенке), заушка, дечије парализе, Хепатитиса Б, Хемопхилус инфлуензае Б (против упале можданих овојница и упале плућа).
Поред обавезне имунизације спроводи се и имунизација по епидемиолошким индикацијама, као што је вакцинација од великих богиња 1972. године и имунизација путника у међународном саобраћају, приликом путовања у земље у којима има одређених заразних болести. Светска здравствена организација је, да би помогла заштиту деце света од најтежих заразних болести, 1974. године, донела тзв. Програм проширене имунизације, која подразумева имунизацију деце од седам заразних болести.
Превентива у коју спада и имунизација је најефикаснија мера заштите становништва од тешких заразних болести које су у прошлости односиле милионе људских живота и остављале тешке последице код великог броја оних који су преживели. Данас све што уследи као последица обољевања од болести које се могу превенирати вакцинацијом - умирање, дијагностичке и терапијске процедуре, лечење, боловање, умањена радна способност, инвалидитет, туђа нега и помоћ, заражавање других особа и други директни и индиректни трошкови оптерећују породицу и друштво у целини. Истина је да појединци треба и могу да одлучују о свом здрављу, али они треба да буду добро обавештени о последицама свога избора. У складу са тиме у земљама ЕУ они који се одлуче против вакцине знају да трошкови лечења од болести за које је прописана вакцинација падају на терет оболелог или његовог родитеља или старатеља ако су у питању деца. У неким земљама невакцинисана деца не могу боравити у вртићима и другим колективним центрима.
Постоје деца и одрасле особе, које због одређених болести и стања не могу примити вакцину, али су они заштићени ако се налазе у окружењу вакцинисаних особа. Уколико се проценат здравих невакцинисаних особа смањи испод 95% постоји велика опасност да се особе, које не смеју да се вакцинишу заразе, а последице заражавања су за њих су, због ионако ослабљеног имунитета, веома опасне.
Ако се осврнемо на, например, саобраћај и сагледамо колико је деце и одраслих особа погинуло и повређено, колико има трајног инвалидитета и запитамо се да ли због тога у ЏЏИ веку треба да се возимо запрежним колима или, као што се то и чини, повећавамо безбедност у саобраћају употребом сигурносних седишта, појасева, ограничењем брзине. Не знамо какве су последице генетски модификоване хране, неконтролисане примене хемије у производњи хране, зрачења око нас и других штетних фактора околине. Ниједно удружење не тражи да се забране превозна средства старија од 10 година, да се забрани продаја хране која није испитана по здравље људ蓦
Од лекара се тражи да потписом “гарантују“ да вакцинација неће имати нежељене ефекте по здравље! Не постоји ни једна медицинска интервенција која не може имати нежељене последице, само што су оне на срећу ретке. О нежељеним последицама медицинских интервенција се учи на студијама медицине, о њима је обавезно написано у декларацији сваког лека, вакцине, помоћног лековитог средства. Нежељене последице медицинских интервенција и употребе лекова и вакцина су саставни део здравствене струке и толико су ретке да не доводе у питање примену истих. И на крају питање да ли неко тражи потпис од возача аутобуса, пилота или машиновође да гарантује да ће безбедно стићи на одредиште.
Антивакцинални покрети, до скоро непостојећи, су добили снажан замах после пандемије свињског грипа 2009. године, која је била блажа него што се очекивало. Корумпираност која је захватила друштво, укључујући на жалост и здравствени сектор, посебно догађања код набавке вакцина, искористиле су ксенофобичне групе, које се неаргументовано и претенциозно мешају у струку и обмањују људе који су незадовољни системом здравствене заштите у нашој земљи. Наш здравствени систем, иако знатно осиромашен, почива и опстаје захваљујући управо савести и моралу највећег броја здравствених радника.
РАЗМИСЛИТЕ да ли родитељи мале деце, које су њихови родитељи вакцинисали, имају право да угрозе будућност своје деце, тако што ће их изложити опасности да се током живота разболе од тешких болести које се могу превенирати вакцином. У суседној Хрватској, суд процењује да је право на здравље детета испред права родитеља на погрешну одлуку.
Завод за јавно здравље Шабац
Најновији број
18. април 2024.
