БАДОВИНАЧКЕ ТЕМЕ И ДИЛЕМЕ
ДРИНА ОДНОСИ МАЧВАНСКЕ ЊИВЕ
Плаховита река одроњава десну, обалу, као да жели да погранична, мачванска села пресели у Босну. Да ли Павловића мост може остати на сувом?
Дрино наше море... кажу Бадовинчани лети, кад се у њој купају. Крива Дрино, говоре јој кад се ругају, кад љуто куну и анатемишу. А Дрина? Не пита ни народ ни цара ни ћесара, већ потајице рони обалу. И то скоро искључиво ону десну, мачванску. Као да је намерила да пограничне делове атара Бадовинаца, Салаша Црнобарског и Црне Баре из Србије пресели у Босну.
Преко потребна обалоутврда
Са “кроћењем“ Дрине, по неким предањима почело се 1813. године. То не само да је скуп, већ и одговоран посао. Новца је увек било мало, а жеља да се коначно уреди корито ове нестабилне и хировите реке, много. И мало шта је до сада постигнуто. “Узаврела“ вода Дрине још увек односи плодне мачванске њиве.
- Догоди се да данас идете путем поред Дрине, а већ сутра га нема. Исто се догађа и са њивама, које се преко ноћи нађу у кориту реке, пуне водом. Она просто подрива и то скоро искључиво своју десну, мачванску обалу и тако читави делови атара нестају под налетом воде. То је рекао бих сталан проблем, који и поред ранијих улагања у обалоутврду, није решен. Продор већих количина воде на Куртовића ади, могао би заобићи Павловића мост у чију изградњу су уложена огромна средства, каже Живан Јакшић, одборник Скупштине општине Богатић.
Он детаљније описује случај Бадовинаца, својевремено највећег села у Србији, чија половина атара се нашла на другој страни Дрине. Бадовиначки сељаци, са којима смо разговарали кажу да је то око 3.000 хектара, док преко реке имају и 700 хектара шума. Неконтролисаном сечом стабала, бесправном експлоатацијом шљунка и песка, те одроњавањем плодне земље, створено је неколико ада. Највеће су: Сувача, Бијуклића ада, Савковача и Пљоштара. Некад су тамо живели Бадовинчани у безименим насељима. Селили су се из мачванске стране у рано пролеће, а назад враћали у половином јесени. Доста бадовиначких ученика похађало је и завршавало, тада школе у Бијељини.
Новца увек мало
Мачванска обала Дрине простире се у дужини од око 25 километара. На том простору има доста опасности од продора већих количина дринске воде и одроњавања њива. Пољопривредници којима је у више случајева цео земљишни иметак близу Дрине указују на чињеницу да река никад не мирује. Опасно је шетати се дуж њене обале, јер стално подрива мекше тло. То је у овом случају, десна обала. Дешава се да просто утапа и веће камене громаде које су постављане као заштита обале на том простору. У сваком случају стручни део посла на регулацији обале никада није до краја завршен, углавном због недостатка новца, а у питању су огромна средства.
Тако су већи делови атара пограничних мачванских села према Дрини још увек слабо заштићени. Плодне њиве али и бројна материјална добра стално су изложени ћудима немирне реке.
Апели за помоћ, могу се често чути иза говорнице у Скупштини општине Богатић. С друге стране неопходна велика средства се стално јављају као непремостива препрека.
Дрино наше море... кажу Бадовинчани лети, кад се у њој купају. Крива Дрино, говоре јој кад се ругају, кад љуто куну и анатемишу. А Дрина? Не пита ни народ ни цара ни ћесара, већ потајице рони обалу. И то скоро искључиво ону десну, мачванску. Као да је намерила да пограничне делове атара Бадовинаца, Салаша Црнобарског и Црне Баре из Србије пресели у Босну.
Преко потребна обалоутврда
Са “кроћењем“ Дрине, по неким предањима почело се 1813. године. То не само да је скуп, већ и одговоран посао. Новца је увек било мало, а жеља да се коначно уреди корито ове нестабилне и хировите реке, много. И мало шта је до сада постигнуто. “Узаврела“ вода Дрине још увек односи плодне мачванске њиве.
- Догоди се да данас идете путем поред Дрине, а већ сутра га нема. Исто се догађа и са њивама, које се преко ноћи нађу у кориту реке, пуне водом. Она просто подрива и то скоро искључиво своју десну, мачванску обалу и тако читави делови атара нестају под налетом воде. То је рекао бих сталан проблем, који и поред ранијих улагања у обалоутврду, није решен. Продор већих количина воде на Куртовића ади, могао би заобићи Павловића мост у чију изградњу су уложена огромна средства, каже Живан Јакшић, одборник Скупштине општине Богатић.
Он детаљније описује случај Бадовинаца, својевремено највећег села у Србији, чија половина атара се нашла на другој страни Дрине. Бадовиначки сељаци, са којима смо разговарали кажу да је то око 3.000 хектара, док преко реке имају и 700 хектара шума. Неконтролисаном сечом стабала, бесправном експлоатацијом шљунка и песка, те одроњавањем плодне земље, створено је неколико ада. Највеће су: Сувача, Бијуклића ада, Савковача и Пљоштара. Некад су тамо живели Бадовинчани у безименим насељима. Селили су се из мачванске стране у рано пролеће, а назад враћали у половином јесени. Доста бадовиначких ученика похађало је и завршавало, тада школе у Бијељини.
Новца увек мало
Мачванска обала Дрине простире се у дужини од око 25 километара. На том простору има доста опасности од продора већих количина дринске воде и одроњавања њива. Пољопривредници којима је у више случајева цео земљишни иметак близу Дрине указују на чињеницу да река никад не мирује. Опасно је шетати се дуж њене обале, јер стално подрива мекше тло. То је у овом случају, десна обала. Дешава се да просто утапа и веће камене громаде које су постављане као заштита обале на том простору. У сваком случају стручни део посла на регулацији обале никада није до краја завршен, углавном због недостатка новца, а у питању су огромна средства.
Тако су већи делови атара пограничних мачванских села према Дрини још увек слабо заштићени. Плодне њиве али и бројна материјална добра стално су изложени ћудима немирне реке.
Апели за помоћ, могу се често чути иза говорнице у Скупштини општине Богатић. С друге стране неопходна велика средства се стално јављају као непремостива препрека.
Љ.Ђ.
Најновији број
18. април 2024.
