Зоран ЖивковиЋ, лидер Нове странке
СРБИЈА СЕ ВРАТИЛА У ДЕВЕДЕСЕТЕ
Одакле потреба да се „вратите“ на политичку сцену и ко данас чини Нову странку?
-Повратак Милошевићевих и Шешељевих „омладинаца“ у фотеље српаске власти натерао ме је да се опет активно вратим у политику. Када сам одлазио, рекао сам ближњима да се нећу враћати осим ако Србија буде почела да личи на ону тужну и мрачну земљу из деведесетих. Веровао сам да демократске снаге могу да се изборе за бољу Србију, да постоје неке младе снаге које ће наставити политику коју је водио Зоран Ђинђић. На жалост, Србија се вратила у деведесете. За то су одговорни појединци, мангупи и политички манекени из редова демократа који су годинама били на највишим државним функцијама. Слободно могу да кажем да је Борис Тадић оснивач СНС и да сноси највећу одговорност што нам данас земљу у пропаст воде радикали који су само променили одела и реторику, али суштину никада.
На ком политичком полу се налази Нова странка? ЕУ или Русија?
- Нова странка има јасан став по питању спољне политике, а програм можете прочитати и на нашем сајту. Србија није „кућа са двоја врата“ која зјапе и према Русији и према Европи. Једини исправан пут је пут ка Европској унији. Изјаве званичника из Европе, али и званични извештаји, шаљу недвосмислену поруку да Србија мора ускладити своју спољну политику са политиком ЕУ. Нису то никакве уцене, то је један природан процес који су поштовале и поштују све државе чланице. Влада Александра Вучића води спољну политику „муве без главе“ препуну дипломатских гафова, тумарања и глорификовања „братских“ односа са Русијом. Са Русијом свакако треба да имамо пријатељски однос, али Србији је место у Европи. По свим параметрима, не само географских. Људске слободе, владавина права и слободно тржиште јесу услови за напредак Србије, а то можемо остварити само у ЕУ.
Да ли имате предлог решења за боље и ефикасније економске реформе у Србији?
- Програм економских реформи је један од првих програма који смо, након оснивања странке, понудили. Он има два основна циља: привредни раст и одговорну јавну потрошњу. Привредни раст желимо да остваримо кроз стварање пословног окружења које подстиче инвестиције, уклањање препрека за пословање, либерализацију тржишта и реформе на тржишту рада. Желимо јасно и предвидиво пословно окружење, јер је то најбољи начин за привлачење здравих и успешних инвестиција. Администрацију и процедуре треба учинити једноставнијим, треба направити административну реформу. Држава мора да престане са директним субвенцијама за запошљавање, јер тиме убија приватну иницијативу и ставља у подређени положај добар део потенцијалних инвеститора. Потребни су флексибилнији услови за запошљавање и нижи порези на рад. Желимо слободно тржиште, укидање монопола...
Победа Сиризе у Грчкој? Ваш коментар?
- Легитимно право грађана сваке земље је да бира своју власт. На жалост, то легитимно право некада доведе до лошег избора, а недавни грчки избори су доказ за то. Већину је добила странка која води политику изражене квазисоцијалне демагогије, без било каквог плана за излечење дубоко болесне грчке економије. Наравно, то је последица огромне корумпираности и безидејности ранијих грчких власти које су државу огромних потенцијала довели у огромне дугове. У томе видим и велику сличност са последњим изборима код нас. Примитивни демагози заменили су лицемерне корумпиране политичке манекене, а укупна ситуација у земљи је од јако лоше постала катастрофална. Најтужније је то да део српске политичке јавности има огромне симпатије према Ципрасу, лидеру Сиризе, препознајући у њему „европског Чавеза“.
Какво је Ваше виђење рада Скупштине Републике Србије?
- Народна скупштина је постала политички плен бивших радикала. Функционише по принципу „проточног бојлера“ где се закони који долазе из Владе изгласавају на миг премијера, преко шефа посланичке групе СНС. Предлози закона стижу толико касно да често не постоји могућност ни да се озбиљно прочитају, а камоли да се створе услови за квалитетну расправу. Апсолутно је онемогућена претходна стручна или јавна расправа кроз коју би грађани били обавештени о суштини промена које ти закони доносе. Од највишег представничког тела и носиоца уставотворне и законодавне власти, владајућа већина је направила циркуску шатру у којој су се збринули бивши радикали, шампиони у политичком прелетању, лажни борци и инвалиди, људи са купљеним дипломама, сумњивим биографијама, кривичним пријавама... Опозиција се понижава, вређа, кажњава на најпримитивнији начин. У таквој атмосфери функција Народне скупштине је срозана на најниже могуће гране.
Да ли својим поступцима/изјавама дајете повод својим противницима да Вас критикују?
- Александар Вучић је изгледа увео неко ново, нездраво правило да се на критику гледа као на неку врсту непријатељства. Он је у рату са опозицијом, Европом, целим светом, па и са самим собом. Сваки његов наступ у парламенту показује патолошки кукавичлук и мржњу, чиме прикрива своју неспособност и страх. Критика је позитивна и пожељна. Наравно, ако је аргументована и добронамерна. Оно што власт ради мени и осталима из малобројне опозиције није критика, него политички и медијски линч.. Ако моји противници на аргументовану и добронамерну критику гледају као на објаву рата, то је само њихов проблем. Само показују да нису дорасли нити функцијама, нити послу који би требало да раде. Није проблем у томе што понекад у говору употребим неку ружну реч, проблем је што су те речи једини вредносни суд који прецизно и адекватно описује понашање Вучића и његове камариле.
Да ли у Србији данас постоји атмосфера „страха“? Ко је одговоран за креирање таквог амбијента?
- Србија је опет постала земља страха. Људи се плаше да изговоре своје политичке ставове, плаше се губитка посла, сиромаштва, немогућности да се достојанствено лече, да се образују... Плаше се власти. Главни креатор такве атмосфере је Александар Вучић који је, као и многе аутократе пре њега, открио да се страхом најлакше влада. Подсећам га да су такве власти кратког даха и да ће их историја казнити.
Шта мислите о „случају“ Омбудсмана Саше Јанковића?
- Оно што се дешава Саши Јанковићу је школски пример безакоња, примитивизма и бахаћења власти. Били смо сведоци једне напредњачке представе на Одбору за контролу безбедности када је Заштитник грађана доживео линч посланичке и политичке већине у Народној скупштини. Резултат је срамотан закључак Одбора у којем се тврди да ВБА није радила ништа противзаконито, иако је Јанковић показао документа која доказују супротно: један о уништавању хард дискова бушилицом у кабинету министра унутрашњих послова и други о организацији праћења митинга СРС поводом повратка Шешеља из Хага.
Изјавили сте поводом тужби упућених према Генералу Диковићу од стране НВО да је поређење те ситуације са атмосфером пред убиство премијера Зорана Ђинђића у најмању руку“безобразно и одвратно“. Да ли сматрате да је то манипулација и замена теза?
- Наравно да је реч о манипулацији и скретању пажње са великих проблема који притискају Србију, а власт није способна да их реши. Потпуна је замена теза да је то што тврде НВО атак на државу. Тачку на оптужбе против Диковића треба да стави надлежно тужилаштво. Рекао сам да је поређење ове ситуације са атмосфером пред убиство Зорана Ђинђића безобразно и бесмислено. Поручио сам и Николићу и Вучићу да се сете какву су они атмосферу стварали, шта су говорили и за шта су све оптуживали покојног премијера и његове сараднике. Подсетио сам их и на то да нису могли да сакрију радост док су весело прослављали трагички догађај атентата на премјера. Њихово данашње лицемерно „туговање“ над мртвим Зораном неће моћи да у заборав помери њихово срамно понашање пре 12 година.
Да ли Вам је на политичкој сцени Србије једини савезник ДС?
-Опозиционо деловање не обухвата само политичке партије. Са ДС нас везује и заједничка скупштинска борба и тај вид опозиционог деловања сигурно је грађанима највидљивији. Значајне савезнике морамо тражити међу организацијама цивилног друштва, синдикатима, јавним личностима са кредибилитетом, појединцима који своје политичке ставове исказују путем друштвених мрежа... Важна је идеја око које се окупљамо, а сваки појединац који нам се прикључи је додатна снага да истрајемо и ову катастрофалну власт испратимо на сметлиште историје, а то је услов да Србија поново пође напред.
Зашто је СНС свима другима пожељан коалициони партнер, а вама ““ неприхватљив?
- Наши политички, животни, људски, морални ставови и вредности су на два различита, дијаметрално супротна пола. Мотиви због чега је СНС другима са политичке сцене прихватљив су јасни: функције, богаћење и привилегије. Такви не виде даље од својих фотеља и од таквих, сложићете се, Србија никад није имала ништо добро, само штету.
Како данас гледате на „Сабљу“?
-„Сабља“ је била и остала највећа акција у историји српске државе, правосуђа и полиције, и једна од највећих акција обрачуна са криминалом у историји Европе. Ухапшени су непосредни извршиоци атентата на Зорана Ђинђића, раскринкани највећи кланови српског подземља, похапшени саучесници у њиховим злочинима. Након њеног окончања криминал у Србији је био поражен, најслабији у модерној историји. Резултате акције „Сабља“ оценили су и сами грађани који су, кроз испитивања јавног мнења, тврдили да су се у том периоду осећали најсигурније. Тужно је што су неке наредне власти допустиле да Србија опет постане земља криминала, а неки појединци, који су хапшени 2003. године, сада уредно машу партијским књижицама и, тако заштићени, обављају неке важне функције у друштву. Не знам да ли се садашња власт више плаши сећања на „Сабљу“ или неке нове „Сабље“ која је Србији неопходна.
Да је жив, шта би данас рекао Зоран Ђинђић? (Познато је да сте били његов пријатељ и заменик председника)
- Да је Зоран жив Србија не би данас била оваква каква јесте. Били бисмо много, много ближи остварењу петооктобарских циљева, а то би нас већ довело до чланства у ЕУ. Оно што се данас дешава у нашој земљи је горе од најгоре ноћне море која је мучила Ђинђића, а већина грађана сигурно зна, као и ја, одговор на ваше питање.
Користите друштвене мреже, мислите да је могуће водити политичку „борбу“ на истим?
- У време медијског мрака и незапамћене цензуре, политичка борба путем друштвених мрежа је оправдана и пожељна. Један од малобројних професионалаца из света медија је недавно рекао да је Твитер једини слободни медиј у Србији данас. Умногоме се слажем са оваквом оценом. Друштвене мреже имају својих предности које доноси ново информатичко доба, где у мору информација увек можете пронаћи вести које нису „обрађене“ у некој новинској агенцији, али и простор да искажете своје мишљење. Наравно да Интернет није довољан. Зато Владимир Павићевић и ја, али и остали чланови странке свакодневно разговарамо са грађанима, обилазимо градове по Србији, организујемо трибине...
Да ли се залажете за промену Устава?
-Апсолутно. Актуелни Устав је препун лоших и контрадикторних решења и ограничава неке делове душтвеног живота. Спорна преамбула која се односи на Косово, али има и много других разлога за доношење новог Устава. Нова странка је безброј пута указивала на мањкавости Устава, али и излазила са предлогом да након доношења новог треба расписати изборе.
Добили сте на поклон „Албум протеста“ фотографије из периода од 9. марта 1991. до 5. октобра 2000. године. Како данас гледате на тај период?
- С једне стране то је био један од најмрачнијих периода у српској историји, с друге стране био је то период када су људи имали наду и храброст да нешто промене, па макар морали да изађу на улице. Након петооктобарске победе и кратког периода свеколиког напретка Србије, већ на пролеће 2004. године почела је рестаурација милошевићевске политике, а то нас је довело до овога што имамо данас. Фотографије Имреа Сабоа налазе се на зидовима у централи странке и, сваког ко уђе, подсећају на период промена, на тежак пут демократизације нашег друштва и опомињу нове генерације да добро размисле пре него што зашиље оловке и заокруже свог фаворита на гласачком листићу. Подсећају и нас политичаре да не смемо дозволити понављање грешака из прошлости, као што је неуспело спровођење лустрације.
Како коментаришете писање медија о улози Френсиса Френка Арчибалда, агента ЦИА у свргавању Милошевића?
- То је још једна досетка доконих политиканата и пискарала. Милошевић је свргнут вољом грађана Србије и брилијантним изборним и постизборним наступом демократске коалиције коју је предводио Зоран Ђинђић. Да подсетим заборавне, тадашња Клинтонова америчка администрација, а посебно државна секретарка Мадлен Олбрајт, јавно су били против нашег изласка на изборе које је Милошевић расписао за септембар 2000. године. Тврдили су да ће нас он поново покрасти на изборима и да не треба да учествујемо у тој политичкој фарси. Чак су и убедили Мила Ђукановића да његова партија не учествује у тим изборима. Те чињенице говоре да је потпуно бесмислено тврдити да је ЦИА учествовала и чак водила акцију против које су били Бела кућа и Стејт Дипартмент.
Зашто се залажете за митинг опозиције 12. марта?
- Време је да се стане на пут лажним обећањима и политици која Србију води у пропаст. Време је да се покаже да страх не управља свима. Да постоје храбри и мислећи људи који желе да спрече Вучића и његову камарилу да униште све што је од Србије остало. Дванаести март има снажну симболику која треба да нас покрене, али и да постиди све оне који су издали човека који је дао живот у жељи да од Србије направио модерну и стабилну државу.
Шта је (политичка) реалност данас у Србији?
- Политичка реалност је да Србија из дана у дан све више личи на европску варијанту Северне Кореје. Имамо премијера који се за све пита, који заводи ред урлајући на сараднике, који доживљава хистеричне нападе у сред интервјуа, који обмањује народ, уводи терор, поставља послушнике на све важне функције у земљи. Имамо његове политички слепе следбенике који му аплаудирају у скупштини у сред говора колеге посланика, који се такмиче у томе ко ће му бити већи полтрон, ко ће га боље одбранити од непостојећих напада... А реалност је алармантна. Србија економски тоне, инвестиције нису ни на видику, насиља и криминала је све више на улицама, цвета „пинк“ култура, наступила је једна свеопшта брутализација друштва. И то хитно мора да се промени.
Оснивање Градског одбора Нове странке у Шапцу?
- Нова странка шири своју мрежу општинских и градских одбора широм Србије. Нисмо журили са оснивањем одбора, приоритет нам је да они буду стабилни и да их чине квалитетни људи. Само таква страначка инфраструктура може бити гарант политике у коју верујемо. У Шапцу имамо значајно чланство и у петак, 6. фебруара, осниван је и Градски одбор. Желео бих свим члановима НОВЕ у Шапцу да пожелим пуно успеха и храбрости јер нам предстоји огроман заједнички посао. Ускоро ће и локални избори... Моја порука Шапчанима је да се придруже нашој борби за нормалну, демократску и европску Србију. То је посао који је неодложан и частан, то је циљ без чијег остварења нема будућности ни за Шабац, ни за Србију у целини.
Које вино Вам највише годи/прија?
- Вино које је произведено у Србији, од стране поштеног винара, домаћина који је успео да на најбољи начин споји српску традицију и светска искуства модерног винарства.
Нова странка одрЖала осниваЧку конференцију
Прошлог петка је одржана оснивачка конференција Нове странке. Овом приликом изабрани су чланови градског одбора странке а за председника одбора проглашен Александар Симић, економиста из Шапца. Долазак народних посланика Зорана Живковића и Владимира Павићевића, окупио је велики број присталица у сали Културног центра.
Опозиционари, незадовољни радом власти најављују борбу за промене.
-Реалност је тешка јер влада ради лоше и не решава проблеме. Имамо политику штедње, а политика није штедња већ развој и без развојне политике ми не можемо даље- каже народни посланик Зоран Живковић.
Према речима посланка јачање и сарадња опозиције сада је приоритет.
-Мени је задовољство што сам део борбене опозиције, која ће надам се променити ову власт- каже народни посланик Владимир Павићевић.
Демократску странку виде као јединог опозиционог партнера на тренутној политичкој сцени.
- Праве опозиције има јако мало ако не рачунамо Нову странку и Демократску странку која је у периоду унутрашње транзиције. Нико други не може да добије такво обележје- каже Зоран Живковић.
Након формирања градских одбора, циљеви су и проширење чланства, промоција страначке политике, избори и прелазак цензуса.
-Повратак Милошевићевих и Шешељевих „омладинаца“ у фотеље српаске власти натерао ме је да се опет активно вратим у политику. Када сам одлазио, рекао сам ближњима да се нећу враћати осим ако Србија буде почела да личи на ону тужну и мрачну земљу из деведесетих. Веровао сам да демократске снаге могу да се изборе за бољу Србију, да постоје неке младе снаге које ће наставити политику коју је водио Зоран Ђинђић. На жалост, Србија се вратила у деведесете. За то су одговорни појединци, мангупи и политички манекени из редова демократа који су годинама били на највишим државним функцијама. Слободно могу да кажем да је Борис Тадић оснивач СНС и да сноси највећу одговорност што нам данас земљу у пропаст воде радикали који су само променили одела и реторику, али суштину никада.
На ком политичком полу се налази Нова странка? ЕУ или Русија?
- Нова странка има јасан став по питању спољне политике, а програм можете прочитати и на нашем сајту. Србија није „кућа са двоја врата“ која зјапе и према Русији и према Европи. Једини исправан пут је пут ка Европској унији. Изјаве званичника из Европе, али и званични извештаји, шаљу недвосмислену поруку да Србија мора ускладити своју спољну политику са политиком ЕУ. Нису то никакве уцене, то је један природан процес који су поштовале и поштују све државе чланице. Влада Александра Вучића води спољну политику „муве без главе“ препуну дипломатских гафова, тумарања и глорификовања „братских“ односа са Русијом. Са Русијом свакако треба да имамо пријатељски однос, али Србији је место у Европи. По свим параметрима, не само географских. Људске слободе, владавина права и слободно тржиште јесу услови за напредак Србије, а то можемо остварити само у ЕУ.
Да ли имате предлог решења за боље и ефикасније економске реформе у Србији?
- Програм економских реформи је један од првих програма који смо, након оснивања странке, понудили. Он има два основна циља: привредни раст и одговорну јавну потрошњу. Привредни раст желимо да остваримо кроз стварање пословног окружења које подстиче инвестиције, уклањање препрека за пословање, либерализацију тржишта и реформе на тржишту рада. Желимо јасно и предвидиво пословно окружење, јер је то најбољи начин за привлачење здравих и успешних инвестиција. Администрацију и процедуре треба учинити једноставнијим, треба направити административну реформу. Држава мора да престане са директним субвенцијама за запошљавање, јер тиме убија приватну иницијативу и ставља у подређени положај добар део потенцијалних инвеститора. Потребни су флексибилнији услови за запошљавање и нижи порези на рад. Желимо слободно тржиште, укидање монопола...
Победа Сиризе у Грчкој? Ваш коментар?
- Легитимно право грађана сваке земље је да бира своју власт. На жалост, то легитимно право некада доведе до лошег избора, а недавни грчки избори су доказ за то. Већину је добила странка која води политику изражене квазисоцијалне демагогије, без било каквог плана за излечење дубоко болесне грчке економије. Наравно, то је последица огромне корумпираности и безидејности ранијих грчких власти које су државу огромних потенцијала довели у огромне дугове. У томе видим и велику сличност са последњим изборима код нас. Примитивни демагози заменили су лицемерне корумпиране политичке манекене, а укупна ситуација у земљи је од јако лоше постала катастрофална. Најтужније је то да део српске политичке јавности има огромне симпатије према Ципрасу, лидеру Сиризе, препознајући у њему „европског Чавеза“.
Какво је Ваше виђење рада Скупштине Републике Србије?
- Народна скупштина је постала политички плен бивших радикала. Функционише по принципу „проточног бојлера“ где се закони који долазе из Владе изгласавају на миг премијера, преко шефа посланичке групе СНС. Предлози закона стижу толико касно да често не постоји могућност ни да се озбиљно прочитају, а камоли да се створе услови за квалитетну расправу. Апсолутно је онемогућена претходна стручна или јавна расправа кроз коју би грађани били обавештени о суштини промена које ти закони доносе. Од највишег представничког тела и носиоца уставотворне и законодавне власти, владајућа већина је направила циркуску шатру у којој су се збринули бивши радикали, шампиони у политичком прелетању, лажни борци и инвалиди, људи са купљеним дипломама, сумњивим биографијама, кривичним пријавама... Опозиција се понижава, вређа, кажњава на најпримитивнији начин. У таквој атмосфери функција Народне скупштине је срозана на најниже могуће гране.
Да ли својим поступцима/изјавама дајете повод својим противницима да Вас критикују?
- Александар Вучић је изгледа увео неко ново, нездраво правило да се на критику гледа као на неку врсту непријатељства. Он је у рату са опозицијом, Европом, целим светом, па и са самим собом. Сваки његов наступ у парламенту показује патолошки кукавичлук и мржњу, чиме прикрива своју неспособност и страх. Критика је позитивна и пожељна. Наравно, ако је аргументована и добронамерна. Оно што власт ради мени и осталима из малобројне опозиције није критика, него политички и медијски линч.. Ако моји противници на аргументовану и добронамерну критику гледају као на објаву рата, то је само њихов проблем. Само показују да нису дорасли нити функцијама, нити послу који би требало да раде. Није проблем у томе што понекад у говору употребим неку ружну реч, проблем је што су те речи једини вредносни суд који прецизно и адекватно описује понашање Вучића и његове камариле.
Да ли у Србији данас постоји атмосфера „страха“? Ко је одговоран за креирање таквог амбијента?
- Србија је опет постала земља страха. Људи се плаше да изговоре своје политичке ставове, плаше се губитка посла, сиромаштва, немогућности да се достојанствено лече, да се образују... Плаше се власти. Главни креатор такве атмосфере је Александар Вучић који је, као и многе аутократе пре њега, открио да се страхом најлакше влада. Подсећам га да су такве власти кратког даха и да ће их историја казнити.
Шта мислите о „случају“ Омбудсмана Саше Јанковића?
- Оно што се дешава Саши Јанковићу је школски пример безакоња, примитивизма и бахаћења власти. Били смо сведоци једне напредњачке представе на Одбору за контролу безбедности када је Заштитник грађана доживео линч посланичке и политичке већине у Народној скупштини. Резултат је срамотан закључак Одбора у којем се тврди да ВБА није радила ништа противзаконито, иако је Јанковић показао документа која доказују супротно: један о уништавању хард дискова бушилицом у кабинету министра унутрашњих послова и други о организацији праћења митинга СРС поводом повратка Шешеља из Хага.
Изјавили сте поводом тужби упућених према Генералу Диковићу од стране НВО да је поређење те ситуације са атмосфером пред убиство премијера Зорана Ђинђића у најмању руку“безобразно и одвратно“. Да ли сматрате да је то манипулација и замена теза?
- Наравно да је реч о манипулацији и скретању пажње са великих проблема који притискају Србију, а власт није способна да их реши. Потпуна је замена теза да је то што тврде НВО атак на државу. Тачку на оптужбе против Диковића треба да стави надлежно тужилаштво. Рекао сам да је поређење ове ситуације са атмосфером пред убиство Зорана Ђинђића безобразно и бесмислено. Поручио сам и Николићу и Вучићу да се сете какву су они атмосферу стварали, шта су говорили и за шта су све оптуживали покојног премијера и његове сараднике. Подсетио сам их и на то да нису могли да сакрију радост док су весело прослављали трагички догађај атентата на премјера. Њихово данашње лицемерно „туговање“ над мртвим Зораном неће моћи да у заборав помери њихово срамно понашање пре 12 година.
Да ли Вам је на политичкој сцени Србије једини савезник ДС?
-Опозиционо деловање не обухвата само политичке партије. Са ДС нас везује и заједничка скупштинска борба и тај вид опозиционог деловања сигурно је грађанима највидљивији. Значајне савезнике морамо тражити међу организацијама цивилног друштва, синдикатима, јавним личностима са кредибилитетом, појединцима који своје политичке ставове исказују путем друштвених мрежа... Важна је идеја око које се окупљамо, а сваки појединац који нам се прикључи је додатна снага да истрајемо и ову катастрофалну власт испратимо на сметлиште историје, а то је услов да Србија поново пође напред.
Зашто је СНС свима другима пожељан коалициони партнер, а вама ““ неприхватљив?
- Наши политички, животни, људски, морални ставови и вредности су на два различита, дијаметрално супротна пола. Мотиви због чега је СНС другима са политичке сцене прихватљив су јасни: функције, богаћење и привилегије. Такви не виде даље од својих фотеља и од таквих, сложићете се, Србија никад није имала ништо добро, само штету.
Како данас гледате на „Сабљу“?
-„Сабља“ је била и остала највећа акција у историји српске државе, правосуђа и полиције, и једна од највећих акција обрачуна са криминалом у историји Европе. Ухапшени су непосредни извршиоци атентата на Зорана Ђинђића, раскринкани највећи кланови српског подземља, похапшени саучесници у њиховим злочинима. Након њеног окончања криминал у Србији је био поражен, најслабији у модерној историји. Резултате акције „Сабља“ оценили су и сами грађани који су, кроз испитивања јавног мнења, тврдили да су се у том периоду осећали најсигурније. Тужно је што су неке наредне власти допустиле да Србија опет постане земља криминала, а неки појединци, који су хапшени 2003. године, сада уредно машу партијским књижицама и, тако заштићени, обављају неке важне функције у друштву. Не знам да ли се садашња власт више плаши сећања на „Сабљу“ или неке нове „Сабље“ која је Србији неопходна.
Да је жив, шта би данас рекао Зоран Ђинђић? (Познато је да сте били његов пријатељ и заменик председника)
- Да је Зоран жив Србија не би данас била оваква каква јесте. Били бисмо много, много ближи остварењу петооктобарских циљева, а то би нас већ довело до чланства у ЕУ. Оно што се данас дешава у нашој земљи је горе од најгоре ноћне море која је мучила Ђинђића, а већина грађана сигурно зна, као и ја, одговор на ваше питање.
Користите друштвене мреже, мислите да је могуће водити политичку „борбу“ на истим?
- У време медијског мрака и незапамћене цензуре, политичка борба путем друштвених мрежа је оправдана и пожељна. Један од малобројних професионалаца из света медија је недавно рекао да је Твитер једини слободни медиј у Србији данас. Умногоме се слажем са оваквом оценом. Друштвене мреже имају својих предности које доноси ново информатичко доба, где у мору информација увек можете пронаћи вести које нису „обрађене“ у некој новинској агенцији, али и простор да искажете своје мишљење. Наравно да Интернет није довољан. Зато Владимир Павићевић и ја, али и остали чланови странке свакодневно разговарамо са грађанима, обилазимо градове по Србији, организујемо трибине...
Да ли се залажете за промену Устава?
-Апсолутно. Актуелни Устав је препун лоших и контрадикторних решења и ограничава неке делове душтвеног живота. Спорна преамбула која се односи на Косово, али има и много других разлога за доношење новог Устава. Нова странка је безброј пута указивала на мањкавости Устава, али и излазила са предлогом да након доношења новог треба расписати изборе.
Добили сте на поклон „Албум протеста“ фотографије из периода од 9. марта 1991. до 5. октобра 2000. године. Како данас гледате на тај период?
- С једне стране то је био један од најмрачнијих периода у српској историји, с друге стране био је то период када су људи имали наду и храброст да нешто промене, па макар морали да изађу на улице. Након петооктобарске победе и кратког периода свеколиког напретка Србије, већ на пролеће 2004. године почела је рестаурација милошевићевске политике, а то нас је довело до овога што имамо данас. Фотографије Имреа Сабоа налазе се на зидовима у централи странке и, сваког ко уђе, подсећају на период промена, на тежак пут демократизације нашег друштва и опомињу нове генерације да добро размисле пре него што зашиље оловке и заокруже свог фаворита на гласачком листићу. Подсећају и нас политичаре да не смемо дозволити понављање грешака из прошлости, као што је неуспело спровођење лустрације.
Како коментаришете писање медија о улози Френсиса Френка Арчибалда, агента ЦИА у свргавању Милошевића?
- То је још једна досетка доконих политиканата и пискарала. Милошевић је свргнут вољом грађана Србије и брилијантним изборним и постизборним наступом демократске коалиције коју је предводио Зоран Ђинђић. Да подсетим заборавне, тадашња Клинтонова америчка администрација, а посебно државна секретарка Мадлен Олбрајт, јавно су били против нашег изласка на изборе које је Милошевић расписао за септембар 2000. године. Тврдили су да ће нас он поново покрасти на изборима и да не треба да учествујемо у тој политичкој фарси. Чак су и убедили Мила Ђукановића да његова партија не учествује у тим изборима. Те чињенице говоре да је потпуно бесмислено тврдити да је ЦИА учествовала и чак водила акцију против које су били Бела кућа и Стејт Дипартмент.
Зашто се залажете за митинг опозиције 12. марта?
- Време је да се стане на пут лажним обећањима и политици која Србију води у пропаст. Време је да се покаже да страх не управља свима. Да постоје храбри и мислећи људи који желе да спрече Вучића и његову камарилу да униште све што је од Србије остало. Дванаести март има снажну симболику која треба да нас покрене, али и да постиди све оне који су издали човека који је дао живот у жељи да од Србије направио модерну и стабилну државу.
Шта је (политичка) реалност данас у Србији?
- Политичка реалност је да Србија из дана у дан све више личи на европску варијанту Северне Кореје. Имамо премијера који се за све пита, који заводи ред урлајући на сараднике, који доживљава хистеричне нападе у сред интервјуа, који обмањује народ, уводи терор, поставља послушнике на све важне функције у земљи. Имамо његове политички слепе следбенике који му аплаудирају у скупштини у сред говора колеге посланика, који се такмиче у томе ко ће му бити већи полтрон, ко ће га боље одбранити од непостојећих напада... А реалност је алармантна. Србија економски тоне, инвестиције нису ни на видику, насиља и криминала је све више на улицама, цвета „пинк“ култура, наступила је једна свеопшта брутализација друштва. И то хитно мора да се промени.
Оснивање Градског одбора Нове странке у Шапцу?
- Нова странка шири своју мрежу општинских и градских одбора широм Србије. Нисмо журили са оснивањем одбора, приоритет нам је да они буду стабилни и да их чине квалитетни људи. Само таква страначка инфраструктура може бити гарант политике у коју верујемо. У Шапцу имамо значајно чланство и у петак, 6. фебруара, осниван је и Градски одбор. Желео бих свим члановима НОВЕ у Шапцу да пожелим пуно успеха и храбрости јер нам предстоји огроман заједнички посао. Ускоро ће и локални избори... Моја порука Шапчанима је да се придруже нашој борби за нормалну, демократску и европску Србију. То је посао који је неодложан и частан, то је циљ без чијег остварења нема будућности ни за Шабац, ни за Србију у целини.
Које вино Вам највише годи/прија?
- Вино које је произведено у Србији, од стране поштеног винара, домаћина који је успео да на најбољи начин споји српску традицију и светска искуства модерног винарства.
Нова странка одрЖала осниваЧку конференцију
Прошлог петка је одржана оснивачка конференција Нове странке. Овом приликом изабрани су чланови градског одбора странке а за председника одбора проглашен Александар Симић, економиста из Шапца. Долазак народних посланика Зорана Живковића и Владимира Павићевића, окупио је велики број присталица у сали Културног центра.
Опозиционари, незадовољни радом власти најављују борбу за промене.
-Реалност је тешка јер влада ради лоше и не решава проблеме. Имамо политику штедње, а политика није штедња већ развој и без развојне политике ми не можемо даље- каже народни посланик Зоран Живковић.
Према речима посланка јачање и сарадња опозиције сада је приоритет.
-Мени је задовољство што сам део борбене опозиције, која ће надам се променити ову власт- каже народни посланик Владимир Павићевић.
Демократску странку виде као јединог опозиционог партнера на тренутној политичкој сцени.
- Праве опозиције има јако мало ако не рачунамо Нову странку и Демократску странку која је у периоду унутрашње транзиције. Нико други не може да добије такво обележје- каже Зоран Живковић.
Након формирања градских одбора, циљеви су и проширење чланства, промоција страначке политике, избори и прелазак цензуса.
С.П.
Најновији број
18. април 2024.
