Инфо

12. фебруар 2015.12. феб 2015.
НА МИШАРУ ОБЕЛЕЖЕН ДАН ДРЖАВНОСТИ

НА ГРУДОБРАНУ ЗЕМЉЕ

Тродневне „Сретењске свечаности“ у организацији Задужбинског друштва „Први српски устанак“ Мишар, Црквене општине Мишар и ОШ „Јеврем Обреновић“ започете прошлог петка историјским часом Богдана Секендека и Душана Симића са ученицима у издвојеној јединици шабачке школе на Мишару. Централна манифестација одржана у недељу испред споменика Карађорђу и мишарским јунацима
Негујући срцем, душом и делом српску традицију и чувајући од заборава сећање на претке, који су својим потомцима донели слободу и право на живот, Задужбинско друштво „Први српски устанак“ из Мишара и ове године организовало је „Сретењске свечаности“. Тродневном манифестацијом, која је започета историјским часом у издвојеној јединици ОШ „Јеврем Обреновић“ у Мишару прошлог петка, по ко зна који пут оживели су тренутке славне српске историје. Историје која је ницала на крвавим темељима бранилаца родне груде. И како би речено у представи „Српска драма“ Синише Ковачевића: „Наш рад је прашина. Наше наде су прашина. Бог само чини оба трајним. Бог нас окружује са три стране. Остаје иза нас у прошлости, са нама је у садашњости и очекује нас у будућности“. И управо ту прошлост чине наши преци који су у својој садашњости крварили за будућност у којој су њихови потомци управо на Сретење, обележавајући Дан државности, на Сцени „Љубиша Јовановић“ Шабачког позоришта донели причу о вечитој српској борби за опстанак. А међу тим потомцима били су и чланови Аматерског позоришта „Вожд“ из Мишара који су и овога пута маестрално изнели Ковачевићев текст одушевивши присутне у предвечерје централне манифестације.
Плотун за јунаке
После химне у извођењу Лазара Јовановића и Марка Ђуричића и оглашавања из трешњевог топа из кога је опалио Филип Рајковић на Мишару испред споменика Карађорђу и мишарским јунацима свештеници Шабачке епархије одржали су помен јунацима из Првог српског устанка и Првог светског рата.
- Ми овде на Мишару имамо обичај да кажемо да су дешавања на Мишару освежила и подгрејала нашу националну свест. И онда можете замислити како је ставити се у улогу човека који износи осећања, мудрост, човека који је ту свест изнео и ставио на ноге ““ рекао је Филип Рајковић коме је припала част да у лику Карађорђа казује одломке из драме „Небески крунски савет“ историчара Богдана Секендека.
Говорећи о значају овога датума, који је узет за Дан државности, др Марко Тодоровић, члан Задужбинског друштва је истакао да он обједињује сећање на два веома значајна историјска датума код Срба ““ подизања Првог српског устанка у Орашцу 1804. године и доношење првог Устава Кнежевине Србије тридесет једну годину касније у Крагујевцу.
- Ми данас на Мишару обележавамо Дан државности истовремено учествујући у очувању слободарских традиција српског народа. Оно што за Русију значи Бородин и Бородинска битка то за нас Србе значи Мишар и Мишарска битка. Мишар је и ово наше поднебље било је граница између различитих религија. Нажалост, и данас различитих вера. Сукоби који ће вероватно и у будућности трајати. Зато је наш задатак и Задужбинског друштва „Први српски устанак“ да чувамо слободарске традиције српског народа и да својим делима доказујемо колико је значајно за очување слободе у нашем окружењу. Због тога ми можемо бити поносни и можемо поручити Европи да смо ми били на бранику. Питање је данас како би изгледала и Европа да није било Мишара и Мишарске битке ““ додао је др Тодоровић.
Полагањем венца на споменик Карађорђу и мишарским јунацима од стране чланова Задужбинског друштва Снежане Симић, Тање Радовановић и Душана Димитријевића приведен је крају централни део „Сретењских свечаности“. После обиласка поставке изложбе фотографија мишарских породица дипломираног вајара Данета Унчевића у галерији Дома културе у Шабачком позоришту представљени су „Церски епитафи“ великог српског и шабачког песника Крстивоја Илића, родом из Вила Леске.
„Церски епитафи“ ““ непролазна химна Првом светском рату
„Као што је својим „Мишарским елегијама“ оживео славу мишарских бесмртника тако је и овом исповедном лириком обновио успомену на боголике јунаке Церске битке. Још једном Крстивоје Илић показао је сву раскош и мајсторство класичног стиха отварајући модерне просторе родољубивог песништва.“ А славу боголиких јунака Друге армије и свих мученика путем стихова пронели су међу присутнима глумци Шабачког позоришта Петар Лазић, Зоран Карајић, Синиша Максимовић, Владимир Милојевић и Душан Симић из АП „Вожд“ Мишар.
- Први светски рат, Церска битка, цела једна армија под земљом. Јунаци који се никад више неће родити ни поновити. То сам ја морао да опевам као што сам опевао „Церске епитафе“. Да ли ће књига кренути даље видећемо колико нас буду волели и на другим странама. А и ако неће волећемо ми књигу и сами себе ““ истакао је Крстивоје Илић.
Поклоњење сенима обновитеља Србије
Сумирајући рад друштва у протеклој години проф. Драгиша Марсенић, председник Скупштине Задужбинског друштва, подсетио је све на сени оних које са поносом данас спомињемо.
- Ми се данас на свети дан Сретење господње сретосмо на насветијем месту пуни жеља, хтења и жалости. Срето смо се на Мишару да одамо дужно поштовање и поклонимо се сенима оних који су одржали реч и част да би обновили своју Србију нама на понос, поштовање и чување. Ми из Задужбинског друштва не смемо да заборавимо на жртве које је наш народ принео на олтар отаџбине и мислимо да свако ко воли Србију може да допринесе њеном напретку и лепоти. Свима вама испред српског Задужбинског друштва изражавам велику захвалност на вашем присуству и поштовању тековина нашег друштва. Живела држава Србија и њен дан! ““ додао је академски сликар Драгиша Марсенић.
Они који нису могли да буду уз чланове Друштва, њихове госте и пријатеље, своју подршку и честитке послали су путем телеграма који су пристигли из Подгорице од Милоша Милића, Смедерева од др Драгана Илића, Аранђеловца од Бранка Златковића, уредника часописа „Орашац 1804.“, пријатеља и члана друштва из Лајковца Милутина Ранковића, Лазаревца од Мићуна Петронијевића, Салаша Ноћајског од Светислава Чупића, а са Жабљака од Веселина Шљиванчанина.
Оља Гавриловић

Најновији број

21. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa