Инфо

12. фебруар 2015.12. феб 2015.
КРАЈ ФЕБРУАРА, ПОЧЕТАК МАРТА

НАЈПОВОЉНИЈЕ ВРЕМЕ ЗА ПРИХРАНУ

Најзначајнија агротехничка мера, када је у питњу принос пшенице, је прихрана. Сваки пропуст у њеној реализацији може да утиче на смањење приноса и до 30 посто. Због тога код прихране пшенице треба обратити пажњу на време примене азотних ђубрива, број прихрањивања, количину азота и врсту азотних ђубрива.
- Календарски гледано време примене прихране пшенице је крај фебруара или почетак марта месца. Међутим, право време примене пихране пшенице са азотним ђубривима зависи од узраста биљака, тј. фазе раста и развића, и климатских услова. Највеће потребе за НПК хранивима пшеница има при крају бокорења и у почетку влатања, па се време уношења хранива мора прилагодити овим фенофазама. У пракси број прихрањивања је један до два пута, ређе три. Најчешће се обавља више пута из разлога бољег обезбеђења расположивости азота биљкама када им је најпотребнији и због смањења ризика од вишка азота, јер некада и вишак азота може да направи веће штете по принос него мањак азота. Прва прихрана је најважнија и обавља се крајем бокорења. Утиче на концентрацију хлорофила у листу (боју усева), интезивнију фотосинтезу и на бржи раст биљака у влатању. Обавља се са 70 посто азота. Друга, тзв. корективна, обавља се почетком влатања, а утиче на диференцирање генеративних фаза развића, односно на потенцијал за принос. Обавља се са 30 посто азота. Трећа се изводи почетком класања и има утицаја на пораст хектолитарске масе и протеина у зрну, тј. утиче на квалитет зрна. Ретко ко је ради ““ каже дипл. инж. Зоран Бељић, саветодавац у Пољопривредној саветодавној и стручној служби Шабац.
Количина азота зависи од планираног приноса, односно од потребне количине азота коју пшеница изнесе са оствареним приносом, количине азота унете за време основног ђубрења и предкултуре, односно изношења или остављања азота у земљишту (ако је била легуминоза као предусев).
- У пракси обично се користи од шездесет до сто килограма чисте активне материје азота по хектару зависно од претходних параметара. Тачна количина азотних ђубрива за прихрану пшенице одређује се лабораторијским испитивањем земљишта на дубини од 0 до 60 центиметара или 90 центиметара на садржај минерализујућег азота пред прихрану пшенице, такозваном Н-мин методом, која је за препоруку свима који се баве производњом пшенице на већим површинама. То је у ствари лабораторијско утврђивање приступачног азота баш у моменту пред прихрану пшенице. Примера ради ако желимо принос пшенице од шест тона онда је потребно сто шездесет килограма азота. Напомињем, у ту количину улази и количина азота унета у току основног ђубрења, било да је у питању минерално или органско ђубриво.
На тржишту, када су у питању врсте азотних ђубрива за прихрану пшенице, у понуди су „КАН“, АН“ или „САН“ и „Уреа“, а с обзиром на њихове хемијске особине овим редом треба им и дати предност.
- При нижим температурама биљке боље усвајају нитратни јон, а при вишим температурама амонијачни. Форма азота за прихрану зависи и од реакције земљишног раствора. У киселој средини азот боље делује у виду нитрата, а у неутралној средини боље дејство има амонијачна форма. „Уреа“ је спороделујућа, а осим тога она не садржи нитратни облик у себи. А тај нитратни облик једино је приступачан биљкама све док се температура не устали изнад десет степени. То „Уреа“ нема. Она из тог неког амидног облика одлази у амонијачни па тек онда у нитратни. Осим тога „Уреа“ за кисела земљишта није. Предност бих због тога дао ђубривима „КАН“ и „АН“. Исте су врсте с тим што „КАН“ има у себи калцијум-карбонат и искључиво се користи на киселим земљиштима којих на нашем подручју прилично има, а „АН“ тамо где је неутрална средина ““ наглашава Бељић.
О. Гавриловић

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa