ГРАДСКО ВЕЋЕ ПОДРЖАЛО ПРЕДЛОГ СТРУЧНЕ КОМИСИЈЕ ДА ШАБАЦ ДОБИЈЕ ПРАЗНИК
ДАН ГРАДА 22. АПРИЛ
О разлозима због којих је за Дан града Шапца предложен 22. април разговарали смо са мастер историчаром Дејаном Живановићем, помоћником градоначелника Шапца. Живановић је, уз још троје стручњака, био члан Комисије за предлагање празника града Шапца.
Како је дошло до одлуке да Дан града Шапца буде 22. април?
- Град Шабац годинама уназад нема свој празник или Дан града. Подсетићу да је укидањем 23. октобра, који је обележаван као дан уласка партизанских јединица у Шабац 1944. године и дан када је завршен Други светски рат у Шапцу, остала празнина, иначе добре праксе свуда у свету да један град има свој празник који се на својеврстан начин обележава. Потреба да град Шабац добије свој празник има упориште у симболичким, историјским, туристичким и другим разлозима.
Због чега је одабран 22. април 1867. године? Колики је значај имао одлазак Турака из Шапца? Шта је тај догађај, у том историјском периоду, представљао за град и читаву Србију, с обзиром да су у истом периоду и друга, до тада турска утврђења, предата на управљање Србима?
- Када су последњи експоненти Османског царства, оличени у војном гарнизону смештеном на простору у и око Шабачке тврђаве, напустили Шабац 22. априла 1867. године, то је означило битну прекретницу у развоју града. На основу прецизних података, у деценијама након овог догађаја број становништва у Шапцу је константно повећаван. Шабац је постао значајно извозничко место, а спољно-трговинска размена је после 1867. године значајно порасла. Почеци индустријализације, изградња путева, оживљавање градског живота, уређење обале на Сави, сматрају се, такође, непосредном последицом одласка Турака из Шапца. Напослетку, значај дефинитивног одласка Турака из Шапца, Београда, Смедерева и Кладова, после скоро четири века владавине овим крајевима, представљао је остварење вишевековног сна о ослобођењу Србије од Турака.
С обзиром да је договор са султаном Абдул Азизом и великим везиром Али-пашом постигао Михаило Обреновић, да ли слављењем овог дана Шабац потврђује своју историјску „обреновићевску“ страну?
- Никако. После седам деценија од укидања монархије и 112 година од смене династије Обреновић, сматрам да је излишно и говорити о таквим поделама са позиције озбиљне градске власти. О поделама у српском народу, најбољи суд је изрекао наш Шапчанин, Душан Ковачевић, у свом књижевном делу које се бави овим питањем, Поделе ће нам вероватно, доћи главе и (ово мало) преостале земље. Делим његово мишљење.
Део стручне јавности сматра да би било прикладније да Дан града буде 2. новембар, у знак сећања на улазак српске војске у Шабац 1918. године, у смирај Првог светског рата.
- Избор једног историјског догађаја или датума за празник града, увек може бити предмет различитих мишљења, што је на крају и добро и нормално. Како је реч о друштвеним збивањима, ми немамо механизам да егзактно кажемо, да, то је најзначајнији датум у историји града. Насупрот томе, сходно богатој историји Шапца, наш град има више значајних датума који имају тежину да би били изабрани као празник града. Један од њих је свакако 22. април 1867. године. Разлози који су Комисију за предлог празника града определили за овај, а не за рецимо 2. новембар 1918. године, односно улазак српске војске у Шабац и његово ослобођење у Првом светском рату, су чињенице да је коначан одлазак Турака из Шапца, остварен мирним, политичким путем. Одласком Турака вишевековни сан о слободи био је остварен. Град је после овога бележио успон у многим областима о чему смо већ говорили. На крају, један практичан разлог, битан са аспекта града и манифестација које ће пратити обележавање празника града, јесте већа вероватноћа да у априлу очекујемо боље временске услове, него рецимо у новембру. Слажем се да 2. новембар 1918. године, представља изузетно битан дан у историји Шапца. Међутим, страдање града, страдање скоро половине његових становника и дуготрајне последице разарања, сматрали смо, заслужују другачији вид сећања. Као такав он ће бити обележаван од стране града Шапца, у оквиру Дана сећања, које такође припремамо да озваничимо и обележавамо.
Каква је административна процедура у вези са проглашењем одређеног датума за Дан града?
- Идеју о празнику града градоначелник је иницирао кроз формирање стручне Комисије за предлог празника града Шапца коју смо чинили Светланка Милутиновић ““ Музејски саветник Народног музеја у Шапцу/дипл.историчар, Радомир Петровић ““ директор Међуопштинског историјског архива у Шапцу/дипл.историчар, Соња Бокун-Ђинић ““ директорка Библиотеке шабачке/магистар културне политике, и ја, а која је предлог Одлуке о празнику града предала на усвајање Градском већу. По усвајању предлога Одлуке, морали смо добити претходну сагласност Министарства државне управе и локалне самоуправе. Сада, када је и ова сагласност Министарства пристигла, Одлука о празнику града Шапца ићи ће пред одборнике града Шапца на наредну седницу Скупштину града. Надамо се да ће одборници прихватити овај предлог чиме ће већ од ове године град Шабац добити свој празник.
Градско веће Шапца подржало је став стручне Комисије за предлог празника града Шапца, и о њему ће се разговарати на наредној седници локалног парламента. Како је предвиђено, празник ће се обележавати радно, уз свечану академију и доделу награда и признања.
Како је дошло до одлуке да Дан града Шапца буде 22. април?
- Град Шабац годинама уназад нема свој празник или Дан града. Подсетићу да је укидањем 23. октобра, који је обележаван као дан уласка партизанских јединица у Шабац 1944. године и дан када је завршен Други светски рат у Шапцу, остала празнина, иначе добре праксе свуда у свету да један град има свој празник који се на својеврстан начин обележава. Потреба да град Шабац добије свој празник има упориште у симболичким, историјским, туристичким и другим разлозима.
Због чега је одабран 22. април 1867. године? Колики је значај имао одлазак Турака из Шапца? Шта је тај догађај, у том историјском периоду, представљао за град и читаву Србију, с обзиром да су у истом периоду и друга, до тада турска утврђења, предата на управљање Србима?
- Када су последњи експоненти Османског царства, оличени у војном гарнизону смештеном на простору у и око Шабачке тврђаве, напустили Шабац 22. априла 1867. године, то је означило битну прекретницу у развоју града. На основу прецизних података, у деценијама након овог догађаја број становништва у Шапцу је константно повећаван. Шабац је постао значајно извозничко место, а спољно-трговинска размена је после 1867. године значајно порасла. Почеци индустријализације, изградња путева, оживљавање градског живота, уређење обале на Сави, сматрају се, такође, непосредном последицом одласка Турака из Шапца. Напослетку, значај дефинитивног одласка Турака из Шапца, Београда, Смедерева и Кладова, после скоро четири века владавине овим крајевима, представљао је остварење вишевековног сна о ослобођењу Србије од Турака.
С обзиром да је договор са султаном Абдул Азизом и великим везиром Али-пашом постигао Михаило Обреновић, да ли слављењем овог дана Шабац потврђује своју историјску „обреновићевску“ страну?
- Никако. После седам деценија од укидања монархије и 112 година од смене династије Обреновић, сматрам да је излишно и говорити о таквим поделама са позиције озбиљне градске власти. О поделама у српском народу, најбољи суд је изрекао наш Шапчанин, Душан Ковачевић, у свом књижевном делу које се бави овим питањем, Поделе ће нам вероватно, доћи главе и (ово мало) преостале земље. Делим његово мишљење.
Део стручне јавности сматра да би било прикладније да Дан града буде 2. новембар, у знак сећања на улазак српске војске у Шабац 1918. године, у смирај Првог светског рата.
- Избор једног историјског догађаја или датума за празник града, увек може бити предмет различитих мишљења, што је на крају и добро и нормално. Како је реч о друштвеним збивањима, ми немамо механизам да егзактно кажемо, да, то је најзначајнији датум у историји града. Насупрот томе, сходно богатој историји Шапца, наш град има више значајних датума који имају тежину да би били изабрани као празник града. Један од њих је свакако 22. април 1867. године. Разлози који су Комисију за предлог празника града определили за овај, а не за рецимо 2. новембар 1918. године, односно улазак српске војске у Шабац и његово ослобођење у Првом светском рату, су чињенице да је коначан одлазак Турака из Шапца, остварен мирним, политичким путем. Одласком Турака вишевековни сан о слободи био је остварен. Град је после овога бележио успон у многим областима о чему смо већ говорили. На крају, један практичан разлог, битан са аспекта града и манифестација које ће пратити обележавање празника града, јесте већа вероватноћа да у априлу очекујемо боље временске услове, него рецимо у новембру. Слажем се да 2. новембар 1918. године, представља изузетно битан дан у историји Шапца. Међутим, страдање града, страдање скоро половине његових становника и дуготрајне последице разарања, сматрали смо, заслужују другачији вид сећања. Као такав он ће бити обележаван од стране града Шапца, у оквиру Дана сећања, које такође припремамо да озваничимо и обележавамо.
Каква је административна процедура у вези са проглашењем одређеног датума за Дан града?
- Идеју о празнику града градоначелник је иницирао кроз формирање стручне Комисије за предлог празника града Шапца коју смо чинили Светланка Милутиновић ““ Музејски саветник Народног музеја у Шапцу/дипл.историчар, Радомир Петровић ““ директор Међуопштинског историјског архива у Шапцу/дипл.историчар, Соња Бокун-Ђинић ““ директорка Библиотеке шабачке/магистар културне политике, и ја, а која је предлог Одлуке о празнику града предала на усвајање Градском већу. По усвајању предлога Одлуке, морали смо добити претходну сагласност Министарства државне управе и локалне самоуправе. Сада, када је и ова сагласност Министарства пристигла, Одлука о празнику града Шапца ићи ће пред одборнике града Шапца на наредну седницу Скупштину града. Надамо се да ће одборници прихватити овај предлог чиме ће већ од ове године град Шабац добити свој празник.
Градско веће Шапца подржало је став стручне Комисије за предлог празника града Шапца, и о њему ће се разговарати на наредној седници локалног парламента. Како је предвиђено, празник ће се обележавати радно, уз свечану академију и доделу награда и признања.
М.Максимовић
Најновији број
18. април 2024.
