СРПСКА СТРАДАЊА У ВЕЛИКОМ РАТУ
ЦЕРСКА БИТКА ““ ПРВА ПОБЕДА И ПАНИЧНО БЕКСТВО НЕПРИЈАТЕЉА
Другог дана Церске битке ““ 17. августа, већ од раних јутарњих часова, вођене су велике борбе и на фронту Моравске дивизије И позива, пошто је аустроугарска 9. дивизија била кренула у напад са циљем да изврши пробој српског фронта на споју Комбиноване дивизије и Моравске дивизије И позива. Комбинована дивизија је успела да освоји Тројанов град на Церу, док је један пук Коњичке дивизије дубоко продро у позадину 21. дивизије гонећи непријатеља према Дрини.
У Прњавору и другим селима у Мачви, српски војници су после уласка у њих, утврдили да су непријатељски војници извршили многобројне злочине над цивилним становништвом, као и над заробљеним српским војницима.
Наредног дана ““ 18. августа, Комбинована и Моравска дивизија И позива кренуле су у заједнички напад на аустроугарску 9. дивизију и тог дана је Комбинована дивизија избила на положаје између Тројановог и Косаниног града.
Одлучујуће борбе вођене су четвртог дана Церске битке (19. августа) када су Комбинована и Моравска дивизија на центру продужиле своје нападе гребеном Цера и Иверка. У рану зору, око 5,30 часова, после огорчене борбе, Комбинована дивизија је успела да у другом снажном јуришу заузме Косанин град ““ доминантан положај на врху Цера, док је друга колона те дивизије сломила отпор непријатеља на Рашуљачи око 13 часова и наставила да гони разбијене делове непријатељске 9. дивизије јужним падинама Цера. После освајања Косаниног града, Рашуљаче и Рајиног гроба, пробијен је фронт аустроугарске Пете армије и разбијене трупе су се у нереду повлачиле према Дрини.
Панично повлачење аустроугарске војске, један од учесника Егон Ервин Киш, описао је следећим речима:
„Армија је потучена и налази се у безобзирном, дивљем и паничном бекству. Једна потучена војска, је једна разбијена руља јурила је у безумном страху према граници. Возари су шибали своје коње, артиљерци су боли своје мамузама, официри и војници гурали су се и пробијали између читавих колона коморе или газили кроз ровове поред пута у групама у којима су били заступљени сви родови војске: пешаци, артиљерци, војници из ландвера, болничари, сапери... Предвече смо прешли Дрину преко понтонског моста у чијим су понтонима седели понтонири већ спремни да га разоре... Ми смо се повукли до Јање, где се у једном шљивику био скупио цео 11. пук, војници празног стомака, растројени, сломљени борбом и бекством... Општа депресија изражавала се јавним негодовањем против вођа: „Потпуно неспособни стари магарци су наши генерали. Ко има протекцију поверава му се судбина стотина хиљада људи. Сјајни су момци ови Срби, они знају да бране своју земљу...“
После повлачења аустроугарске Пете армије преко Дрине, у Србији се још неколико дана задржао део снага аустроугарске Друге армије код Шапца, али су 24. августа и оне биле принуђене да се пребаце на леву обалу Саве и Шабац је ослобођен у 15 часова.
Губици обе стране у Церској бици били су веома велики. Аустроугарска војска је имала избачено из строја око 25.000 људи, а српска војска око 16.000 војника, од којих 2.107 погинулих.
Церска битка је била прва велика победа српске војске над аустроугарским трупама, а и прва савезничка победа у Првом светском рату.
Спомен-костурница на Церу у Текеришу
На источним обронцима планине Цер, у селу Текеришу, подигнут је споменик ратницима погинулим у борбама на Церу, према пројекту архитекте Бојића. Споменик је откривен на Видовдан, 28. јуна 1928. године.
Споменик има облик природне стене, у чијим су темељима, у костурници, посмртни остаци 3.500 страдалих српских ратника и изгинулих војника 28. прашког пука аустроугарске војске. Споменик је урађен од необрађених камених блокова и висок је 10 метара. На врху споменика је постављен орао раширених крила у чијем кљуну је ловоров венац.
На предњој, западној страни споменика, која је фино обрађена, урађен је штит са крстом, четири оцила, круном и датумом „18. август 1914. г.“, као и текст „Ваша дела су бесмртна“ испод штита.
На постаменту споменика се налази пет спомен-плоча, а на средишњој плочи је текст: „Његово величанство Александар Први краљ Срба, Хрвата и Словенаца на Видовдан 1928. год. открио је овај споменик-костурницу наших јунака погинулих у Церској бици 1914. год“. Северно од споменика, у посебном објекту, постављена је стална изложба о Церској бици, а пред улазом у музеј су бисте војвода Радомира Путника, Степе Степановића, Живојина Мишића и Петра Бојовића.
Спомен-костурница на Церу, на основу одлуке Владе Србије, уписана је у регистар као културно добро од изузетног значаја.
Изабрани текст је из књиге Петра Берића и Драгана Јосиповића „Мачвани у Балканским ратовима и Првом светском рату (1912-1918)“ 2, која је добила прву награду Фондације „Милутин Бојић“ у Београду за 2014. годину. Аутори: 062/255849 и 060/0299418.
У Прњавору и другим селима у Мачви, српски војници су после уласка у њих, утврдили да су непријатељски војници извршили многобројне злочине над цивилним становништвом, као и над заробљеним српским војницима.
Наредног дана ““ 18. августа, Комбинована и Моравска дивизија И позива кренуле су у заједнички напад на аустроугарску 9. дивизију и тог дана је Комбинована дивизија избила на положаје између Тројановог и Косаниног града.
Одлучујуће борбе вођене су четвртог дана Церске битке (19. августа) када су Комбинована и Моравска дивизија на центру продужиле своје нападе гребеном Цера и Иверка. У рану зору, око 5,30 часова, после огорчене борбе, Комбинована дивизија је успела да у другом снажном јуришу заузме Косанин град ““ доминантан положај на врху Цера, док је друга колона те дивизије сломила отпор непријатеља на Рашуљачи око 13 часова и наставила да гони разбијене делове непријатељске 9. дивизије јужним падинама Цера. После освајања Косаниног града, Рашуљаче и Рајиног гроба, пробијен је фронт аустроугарске Пете армије и разбијене трупе су се у нереду повлачиле према Дрини.
Панично повлачење аустроугарске војске, један од учесника Егон Ервин Киш, описао је следећим речима:
„Армија је потучена и налази се у безобзирном, дивљем и паничном бекству. Једна потучена војска, је једна разбијена руља јурила је у безумном страху према граници. Возари су шибали своје коње, артиљерци су боли своје мамузама, официри и војници гурали су се и пробијали између читавих колона коморе или газили кроз ровове поред пута у групама у којима су били заступљени сви родови војске: пешаци, артиљерци, војници из ландвера, болничари, сапери... Предвече смо прешли Дрину преко понтонског моста у чијим су понтонима седели понтонири већ спремни да га разоре... Ми смо се повукли до Јање, где се у једном шљивику био скупио цео 11. пук, војници празног стомака, растројени, сломљени борбом и бекством... Општа депресија изражавала се јавним негодовањем против вођа: „Потпуно неспособни стари магарци су наши генерали. Ко има протекцију поверава му се судбина стотина хиљада људи. Сјајни су момци ови Срби, они знају да бране своју земљу...“
После повлачења аустроугарске Пете армије преко Дрине, у Србији се још неколико дана задржао део снага аустроугарске Друге армије код Шапца, али су 24. августа и оне биле принуђене да се пребаце на леву обалу Саве и Шабац је ослобођен у 15 часова.
Губици обе стране у Церској бици били су веома велики. Аустроугарска војска је имала избачено из строја око 25.000 људи, а српска војска око 16.000 војника, од којих 2.107 погинулих.
Церска битка је била прва велика победа српске војске над аустроугарским трупама, а и прва савезничка победа у Првом светском рату.
Спомен-костурница на Церу у Текеришу
На источним обронцима планине Цер, у селу Текеришу, подигнут је споменик ратницима погинулим у борбама на Церу, према пројекту архитекте Бојића. Споменик је откривен на Видовдан, 28. јуна 1928. године.
Споменик има облик природне стене, у чијим су темељима, у костурници, посмртни остаци 3.500 страдалих српских ратника и изгинулих војника 28. прашког пука аустроугарске војске. Споменик је урађен од необрађених камених блокова и висок је 10 метара. На врху споменика је постављен орао раширених крила у чијем кљуну је ловоров венац.
На предњој, западној страни споменика, која је фино обрађена, урађен је штит са крстом, четири оцила, круном и датумом „18. август 1914. г.“, као и текст „Ваша дела су бесмртна“ испод штита.
На постаменту споменика се налази пет спомен-плоча, а на средишњој плочи је текст: „Његово величанство Александар Први краљ Срба, Хрвата и Словенаца на Видовдан 1928. год. открио је овај споменик-костурницу наших јунака погинулих у Церској бици 1914. год“. Северно од споменика, у посебном објекту, постављена је стална изложба о Церској бици, а пред улазом у музеј су бисте војвода Радомира Путника, Степе Степановића, Живојина Мишића и Петра Бојовића.
Спомен-костурница на Церу, на основу одлуке Владе Србије, уписана је у регистар као културно добро од изузетног значаја.
Изабрани текст је из књиге Петра Берића и Драгана Јосиповића „Мачвани у Балканским ратовима и Првом светском рату (1912-1918)“ 2, која је добила прву награду Фондације „Милутин Бојић“ у Београду за 2014. годину. Аутори: 062/255849 и 060/0299418.
Најновији број
18. април 2024.
