Инфо

26. фебруар 2015.26. феб 2015.
ИН МЕМОРИАМ

ЗЛАТИЦА ПОПОВИЋ

Иако је смрт једина извесна чињеница у нашим животима, одлазак драгих нам људи увек нас изненади, потресе и учини сиромашнијим и оставља ожиљак који никада не зарасте. Посебно тешко пада кад из наших живота оде човек који је целим својим трајањем био мера, пример и узор, човек који је високо постављао стандарде и дела и понашања и који је то једнако одговорно тражио и од себе и од других. Губитак таквог човека није само лични бол рођака и пријатеља. Не ““ то је више од бола, то је дефинитивно суочавање са чињеницом да постоје људи чији је одлазак са овог света ненадокнадив губитак за све. Губитак који се не заборавља.
Такав човек отишао је из наших живота у четвртак, 26. фебруара 2015. године. После дуге и стрпљиве борбе са тешком болешћу, коју је подносила са само себи својственим достојанством, у вечност се преселила врсна интелектуалка и рођена дама, Златица Поповић.
Златица Поповић рођена је у Инђији 1947. године. Од раног детињства везана је за Шабац у коме је завршила основну школу и гимназију. Студије књижевности завршила је на Филолошком факултету Новосадског универзитета. Већ као средњошколка и студенткиња испољила је раскошни дар за уметност и културу и ретку озбиљност и професионализам у области културног стваралаштва. То јој је и отворило врата за радно ангажовање на најодговорнијим местима у институцијама културе у Шапцу ““ граду коме је остала верна до свог последњег удисаја.
Током дуге и поштовања достојне каријере радила је као управник Шабачке библиотеке, директор ЈИП „Глас Подриња“ а најуспешнија дужност коју је обаљала је дужност управника Шабачког позоришта. Поред ових дужности, обављала је и низ одговорних дужности у друштвено-политичким организацијама Подринско-Колубарског региона.
Све поменуте дужности обављала је тако одговорно и успешно да је успостављала својеврсне стандарде ““ они који су долазили после ње имали су успешне и уређене институције, али и велику обавезу да наставе да те институције раде на нивоу и оним квалитетом како су то радиле док је на њиховом челу била Златица Поповић. То је било свуда где је радила, а посебно у Шабачком позоришту.
Зато се рад у шабачком театру може сматрати круном у каријери Златице Поповић, али то је уједно и једна од најблиставијих епоха у дугом трајању ове велике институције шабачке и српске културе. У својих седамнаест и по деценија неговања позоришне културе у овом делу Србије, Шабачко позориште изнедрило је читаву плејаду великих глумаца, редитеља и управника. На његовим даскама извођене су бравурозне представе, које се и данас препричавају и памте. Много је великих награда и признања које је овај театар побрао на српској и екс-југословенској (али и на међународној) позоришној сцени. У том смислу Златица Поповић није учинила ово Позориште већим него што је оно било пре њеног доласка на место управника. Не - она је дошла на чело велике културне установе и учинила да та установа остане тако велика, допринела да она буде трајно велика и да се уврсти у она српска позоришта без којих позоришни живот у Србији више не би био исти. Треба подсетити све оне који мало памте да је Златица Поповић била управник Шабачког позоришта у време када је Србија пролазила кроз најтежи период у својој новијој историји ““ у време деведесетих година прошлог века. Упркос таквом тешком времену, времену санкција и општег посрнућа, сиромаштва и колективне зебње, она је показала своју изузетну организациону и менаџерску способност и направила истински искорак у раду овог театра. Остаће трајно забележено у историји Шабачког позоришта да су у том периоду урађене неке од највећих представа које је овај театар извео под својим кровом, да је освојен велики број награда на фестивалима, да су у том периоду под кровом овог позоришта стасали врсни глумци који данас представљају сам врх српског глумишта и што је посебно важно ““ упркос општем сиромаштву, шабачка публика остала је верна свом позоришту и пружала подршку свим пројектима који су у овом периоду реализовани.
Све су то само штури и бледи факти из једне више него раскошне људске и радне биографије. Факти који у оваквим приликама више служе као оправдање нама који смо је изгубили да знамо и да запамтимо ко је била Златица Поповић, него што могу показати ко је она заиста била. То ко је заиста била Златица Поповић једино могу знати њен животни сапутник Мићко, њене ћерке Весна и Емилија и унуке Дуња и Јана. То можемо слутити и ми, њени пријатељи и познаници који смо имали привилегију и част да се са њом дружимо и да упијамо енергију и знање које је нештедимице сејала око себе.
И сад, пред чињеницом да се преселила у вечност, потписнику ових редова намеће се мисао како у једној реченици изразити суд о Златици Поповић у име свих оних који су је познавали и поштовали њен рад. Некако се сам од себе кристалише и одговор: Златица Поповић је пре свега била песник и у свему: песник ““ у стиховима за памћење које оставила иза себе, у раду у култури, у породици, у друштву са пријатељима. Та лирска нота вечитог „детињства њеног духа“ учинила је да Златица Поповић остане вечно упамћена као млада и отмена дама. И зато на крају овог подсећања на један племенити живот наводим стихове из њене антологијске песме „САН“:
„Ноћас ми срце по пољу корача
Соба је мрачна и тишина гуши
Што нема макар и венца од драча,
Зашто ми опет дивне снове сруши.“
Сањај Златице најлепше снове у несазнајним световима. А они који остају, твоја породица и сви ми који смо те познавали имамо сећање и вечну захвалност што си била са нама.
ПОСЛЕДЊИ ПОЗДРАВ
Прошле суботе у Шабачком позоришту одржана је комеморација поводом смрти дугогодишње директорке ове установе Златице Поповић. Породица, пријатељи, колеге одали су последњу почаст „једној од најзначајнијих посленика културе“ како је истакао садашњи директор Зоран Карајић.
Телеграме саучешћа Шабачком позоришту упутили су Миливоје Млађеновић, Слободан Ћустић, директор Београдског драмског позоришта, колективи Крушевачког позоришта, Народног позоришта Сомбор, Народног позоришта „Тоша Јовановић“ Зрењанин, Књажевско-српског театра Крагујевац, в. д. управник Зајечарског позоришта Владан Церовић.
Миленко Ераковић

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa