У ШКОЛИ ПРИМЕЊЕНИХ УМЕТНОСТИ ОДРЖАН СЕМИНАР ЗА НАСТАВНИКЕ И РОДИТЕЉЕ
ПОСВЕТИМО СЕ ДЕЦИ
Приликом недавно реализованог спољашњег вредновања квалитета рада Школа примењених уметности од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја, оцењена је највишом оценом. Томе је допринела и сарадња школе са родитељима, један од високо вреднованих сегмената. Да и даље иду путем добре сарадње потврдио је и акредитовани семинар „Азбука сарадње школе и породице“. Реализован прошле суботе у оквиру планираног стручног усавршавања наставника Школе примењених уметности током ове школске године показао је велико поверење и добру сарадњу између наставника и родитеља.
- Семинар је акредитован већ десет година и за то време смо одржали предавања са око седамдесет група просветних радника. Морам да похвалим Уметничку школу у Шапцу јер су половину групе чинили родитељи. И једни и други су на истом задатку. Нису супротстављене стране и имају исти заједнички циљ а то је да детету укажу на прави пут. Са друге стране, свако дете мора направити неки одабир шта ће даље радити у животу. Конкретно у овој школи сматрам да број смерова и свега што се овде учи и примењује даје један оквир за неко даље надграђивање које ће постићи на разним академијама и сличним установама. Сматрамо да је комуникација веома битна како између родитеља и наставника, тако и наставника и ученика, али и родитеља и деце. Кроз сагледавање заједничког проблема, ако постоји, може се доћи до решења ““ рекао је Јован Кочиш, психолог у Служби за децу и младе ЦСР Новог Сада, један од аутора и реализатора семинара.
Прилику да разговарају и учествују у овој надасве занимљивој дебати, али и да чују ставове и педагога и породичног саветника у Служби саветовалишта за брак и породицу ЦСР Новог Сада Милице Брстине Кочиш имало је шеснаест одељенских старешина и седамнаест родитеља.
- Најстарија ћерка ми је четврта година ове школе. Сви смо ми свесни да је основ нашег друштва породица и да је најбитније то што деца понесу из куће. Али надоградња и сарадња са свим професорима кроз наше дружење, родитељске састанке, врло је битан параметар. Основна и најважнија порука била би да се више посветимо деци““ истакла је Новка Радовановић, инжењер геодезије, мајка троје деце, додавши да би овакве семинаре требало покренути и у основним школама.
Да у данашњем времену, када је утицај друштвене средине на младе велики, није лако пронаћи златну средину свесни су сви. По речима Мирјане Церовић, проф. француског језика у ОШ „Стојан Новаковић“, родитељ мора да буде критичан, а пре свега, добро информисан.
- Као родитељ не могу да гарантујем за своје дете, без обзира колико је оно добро код куће, да неће под утицајем друштва занемарити све оно о чему се прича у оквиру породице. Не могу, дакле, да тврдим „моје дете никад то не би урадило“. Као просветног радника иритира ме што се апсолутно прихвата дечја или родитељска прича. Треба чути све стране јер ретка су деца која су самокритична.
Помирити ова два мишљења није лако али, по мишљењу проф. Иванке Трифуновић, историчара уметности, треба покушати.
- Управо овај семинар јесте у том смислу веома значајан и за нас који радимо у просвети и за родитеље. Ако смо заједно на истом послу и ако схватимо да нисмо две стране које треба да буду у сукобу него смо радници који покушавамо да тој нашој деци омогућимо бољи, удобнији живот, правилнији развој, сигурнији успех онда морамо покушавати, учити, поштовати једни друге и сарађивати. Учимо да чујемо једни друге, да разумемо једни друге и да заједно видимо колики проблем можда може бити нашој деци ако разредни старешина говори једно, предметни професор друго, родитељ треће, а град, средина, медији четврто - додала је проф. Иванка.
Најчешће предрасуде на релацији родитељ ““ наставник су типа „наставник не воли моје дете“, „моје дете код куће све зна, ви га питате, он као не зна“, док су у школама најчешће замерке на дисциплину, понашање, културу деце. Због тога је, по речима предавача, најважније што више радити од најранијег узраста до поласка у школу у породици, вртићу, предшколском. Имајући здраве навике у породици, што је данас све теже постићи и одржати, кроз образовни систем ће надограђивати и обликовати на најбољи могући начин. Управо овај семинар показао је ону лепшу страну. Страну како све лако функционише кроз искрену комуникацију.
- Ми, који радимо у Школи примењених уметности, годинама градимо поверење и родитеље наших ученика поштујемо. Трудимо се да систем њиховог редовног информисања о активностима и делатностима школе буде потпун и да родитељи, као значајни актери образовно-васпитног процеса, буду укључени у живот и рад школе, да развијамо сарадњу на свим нивоима и учимо једни од других ““ нагласила је Невенка Ђокић, директорка Школе примењених уметности која је организовала овај надасве поучан семинар за све стране које учествују у васпитно-образовном раду деце.
- Семинар је акредитован већ десет година и за то време смо одржали предавања са око седамдесет група просветних радника. Морам да похвалим Уметничку школу у Шапцу јер су половину групе чинили родитељи. И једни и други су на истом задатку. Нису супротстављене стране и имају исти заједнички циљ а то је да детету укажу на прави пут. Са друге стране, свако дете мора направити неки одабир шта ће даље радити у животу. Конкретно у овој школи сматрам да број смерова и свега што се овде учи и примењује даје један оквир за неко даље надграђивање које ће постићи на разним академијама и сличним установама. Сматрамо да је комуникација веома битна како између родитеља и наставника, тако и наставника и ученика, али и родитеља и деце. Кроз сагледавање заједничког проблема, ако постоји, може се доћи до решења ““ рекао је Јован Кочиш, психолог у Служби за децу и младе ЦСР Новог Сада, један од аутора и реализатора семинара.
Прилику да разговарају и учествују у овој надасве занимљивој дебати, али и да чују ставове и педагога и породичног саветника у Служби саветовалишта за брак и породицу ЦСР Новог Сада Милице Брстине Кочиш имало је шеснаест одељенских старешина и седамнаест родитеља.
- Најстарија ћерка ми је четврта година ове школе. Сви смо ми свесни да је основ нашег друштва породица и да је најбитније то што деца понесу из куће. Али надоградња и сарадња са свим професорима кроз наше дружење, родитељске састанке, врло је битан параметар. Основна и најважнија порука била би да се више посветимо деци““ истакла је Новка Радовановић, инжењер геодезије, мајка троје деце, додавши да би овакве семинаре требало покренути и у основним школама.
Да у данашњем времену, када је утицај друштвене средине на младе велики, није лако пронаћи златну средину свесни су сви. По речима Мирјане Церовић, проф. француског језика у ОШ „Стојан Новаковић“, родитељ мора да буде критичан, а пре свега, добро информисан.
- Као родитељ не могу да гарантујем за своје дете, без обзира колико је оно добро код куће, да неће под утицајем друштва занемарити све оно о чему се прича у оквиру породице. Не могу, дакле, да тврдим „моје дете никад то не би урадило“. Као просветног радника иритира ме што се апсолутно прихвата дечја или родитељска прича. Треба чути све стране јер ретка су деца која су самокритична.
Помирити ова два мишљења није лако али, по мишљењу проф. Иванке Трифуновић, историчара уметности, треба покушати.
- Управо овај семинар јесте у том смислу веома значајан и за нас који радимо у просвети и за родитеље. Ако смо заједно на истом послу и ако схватимо да нисмо две стране које треба да буду у сукобу него смо радници који покушавамо да тој нашој деци омогућимо бољи, удобнији живот, правилнији развој, сигурнији успех онда морамо покушавати, учити, поштовати једни друге и сарађивати. Учимо да чујемо једни друге, да разумемо једни друге и да заједно видимо колики проблем можда може бити нашој деци ако разредни старешина говори једно, предметни професор друго, родитељ треће, а град, средина, медији четврто - додала је проф. Иванка.
Најчешће предрасуде на релацији родитељ ““ наставник су типа „наставник не воли моје дете“, „моје дете код куће све зна, ви га питате, он као не зна“, док су у школама најчешће замерке на дисциплину, понашање, културу деце. Због тога је, по речима предавача, најважније што више радити од најранијег узраста до поласка у школу у породици, вртићу, предшколском. Имајући здраве навике у породици, што је данас све теже постићи и одржати, кроз образовни систем ће надограђивати и обликовати на најбољи могући начин. Управо овај семинар показао је ону лепшу страну. Страну како све лако функционише кроз искрену комуникацију.
- Ми, који радимо у Школи примењених уметности, годинама градимо поверење и родитеље наших ученика поштујемо. Трудимо се да систем њиховог редовног информисања о активностима и делатностима школе буде потпун и да родитељи, као значајни актери образовно-васпитног процеса, буду укључени у живот и рад школе, да развијамо сарадњу на свим нивоима и учимо једни од других ““ нагласила је Невенка Ђокић, директорка Школе примењених уметности која је организовала овај надасве поучан семинар за све стране које учествују у васпитно-образовном раду деце.
О. Гавриловић
Најновији број
18. април 2024.
