ВИТОМИР ВИТОРОВИЋ, АС МАЧВАНСКОГ ФУДБАЛА И ПРИЗНАТИ АДВОКАТ ИЗ БОГАТИЋА
МАЧВА ТЕЧЕ ВИТИНИМ ВЕНАМА
Најдража захвалница родитеља пионирске екипе фудбалера вољеног клуба у коме је провео 43 незаборавне године, а у новембру ове навршиће се пола века бављења правом. Индекс Правног факултета у Београду на коме је дипломирао 1965. године, доказ упорности, љубави и оданости послу
Као што је Иво Лола Рибар, волео своју девојку Слободу и посветио јој најлепше речи , које је у форми стиха могао да смисли, тако је Витомир Виторовић из Богатића волео фудбалски клуб “Мачва“и посветио му најлепше године живота. С истим жаром, упорношћу, љубављу, и знањем бави се животним опредељењем. Биће предстојећег новембра пола века од како је у правосуђу. Најпре као судски приправник , потом судија и на крају, најдуже адвокат. Али кренимо редом.
Најсрећнији су били родитељи Ранко и Живка, када су у ратне дане, на Госпојину 1942. године добили принову у породици. Био је то Витомир, бистар и лепушкаст дечак, који се упорно борио за своје место под сунцем уз сестру Милену и брата Милана.
У жељи за високим образовањем Витомир се изборио за индекс Правног факултета у Београду, који и данас љубоморно чува и показује ћеркама. После дипломирања 1965. године радио је у Суду у Богатићу, прво као судски приправник. Потом је неко време био судија и на крају али најдуже бави се адвокатуром.
- Моја фудбалска каријера у домаћој “Мачви“ започиње 1957. године у подмлатку клуба. Највећи део времена провео сам у сениорима “Мачве“, а 1965. године, за време студија играо сам и у београдској “Славији“. За мене је незаборавна била утакмица против “Јединства“ са Уба 1966. године, када је “Мачва“ у Богатићу победила са 2:1, а на Убу играла нерешено 1:1 и квалификовала се за даље такмичење за улазак у Српску лигу, без обзира што смо касније поражени од екипе Младеновца, каже Вита, који је годинама играо на месту центархалфа са бројем пет у омиљеном дресу.
Из дугогодишње каријере у вољеној “Мачви“ издваја и своју улогу, првог човека пионирске селекције фудбалера “Мачве“. Они су изборили најбољи резултат у каријери 2000. године. Био је директор ове екипе која је у полуфиналу купа Србије и Црне Горе, против пионира “Будућности“ из Подгорице играла у регуларном делу на свом стадиону нерешено 1:1, а потом на пенале изгубила 11:10.
- Најдраже ми је признање родитеља ових пионира, који су ми уручили захвалницу за исказану бригу о њиховој деци и постигнуте фудбалске резултате, каже Витомир показујући прописно урамљену захвалницу.
Фудбалску каријеру окончао је у суседном селу и тамошњој фудбалској екипи “Младости“- Мачвански Метковић, клубу богате и дуге традиције.
Животно занимање никада није запостављао. У том како истиче стресном послу највише се бавио својинским, парницама против повреде части и угледа, а имао је и клијената који су учествовали у саобраћајним незгодама.
И без обзира што је копачке давно окачио о клин, фудбалском спорту се увек враћа. Од 1970. до 2000. године био је дописник спорта из Богатића. Заволео је новинарски позив и труди се да му врати пољуљано достојанство.
Најсрећнији би био, када би данас четворогодишњи унук Видан кренуо његовим стопама. Видан је на плажи у Грчкој скренуо пажњу на себе у црвено- црном дресу фудбалера “Мачве“ из Богатића. Деда Вита намерава да уради мало фудбалско игралиште на коме би подучавао унука фудбалским вештинама за које и данас живи и радује се сваком успешном наступу нове генерације фудбалера вољеног клуба коме прогнозира блиставу будућност.
Најсрећнији су били родитељи Ранко и Живка, када су у ратне дане, на Госпојину 1942. године добили принову у породици. Био је то Витомир, бистар и лепушкаст дечак, који се упорно борио за своје место под сунцем уз сестру Милену и брата Милана.
У жељи за високим образовањем Витомир се изборио за индекс Правног факултета у Београду, који и данас љубоморно чува и показује ћеркама. После дипломирања 1965. године радио је у Суду у Богатићу, прво као судски приправник. Потом је неко време био судија и на крају али најдуже бави се адвокатуром.
- Моја фудбалска каријера у домаћој “Мачви“ започиње 1957. године у подмлатку клуба. Највећи део времена провео сам у сениорима “Мачве“, а 1965. године, за време студија играо сам и у београдској “Славији“. За мене је незаборавна била утакмица против “Јединства“ са Уба 1966. године, када је “Мачва“ у Богатићу победила са 2:1, а на Убу играла нерешено 1:1 и квалификовала се за даље такмичење за улазак у Српску лигу, без обзира што смо касније поражени од екипе Младеновца, каже Вита, који је годинама играо на месту центархалфа са бројем пет у омиљеном дресу.
Из дугогодишње каријере у вољеној “Мачви“ издваја и своју улогу, првог човека пионирске селекције фудбалера “Мачве“. Они су изборили најбољи резултат у каријери 2000. године. Био је директор ове екипе која је у полуфиналу купа Србије и Црне Горе, против пионира “Будућности“ из Подгорице играла у регуларном делу на свом стадиону нерешено 1:1, а потом на пенале изгубила 11:10.
- Најдраже ми је признање родитеља ових пионира, који су ми уручили захвалницу за исказану бригу о њиховој деци и постигнуте фудбалске резултате, каже Витомир показујући прописно урамљену захвалницу.
Фудбалску каријеру окончао је у суседном селу и тамошњој фудбалској екипи “Младости“- Мачвански Метковић, клубу богате и дуге традиције.
Животно занимање никада није запостављао. У том како истиче стресном послу највише се бавио својинским, парницама против повреде части и угледа, а имао је и клијената који су учествовали у саобраћајним незгодама.
И без обзира што је копачке давно окачио о клин, фудбалском спорту се увек враћа. Од 1970. до 2000. године био је дописник спорта из Богатића. Заволео је новинарски позив и труди се да му врати пољуљано достојанство.
Најсрећнији би био, када би данас четворогодишњи унук Видан кренуо његовим стопама. Видан је на плажи у Грчкој скренуо пажњу на себе у црвено- црном дресу фудбалера “Мачве“ из Богатића. Деда Вита намерава да уради мало фудбалско игралиште на коме би подучавао унука фудбалским вештинама за које и данас живи и радује се сваком успешном наступу нове генерације фудбалера вољеног клуба коме прогнозира блиставу будућност.
Љ.Ђ.
Најновији број
18. април 2024.
