СУЗБИЈАЊЕ ПРОСЈАЧЕЊА У ГРАДУ
ДАЈТЕ ЈЕДНОМ РЕГРУТУЈЕТЕ ДВА
Људска права нису регулисана само законом. Регулисана су и обичајима. Углавном чујемо да је ствар културног обрасца да ли је просјачење етички спорни облик понашања или не. Оставимо на страну приче да просјаци нису тако сиромашни јер на периферији имају велике куће, ни тако несрећни јер личним возилима и градским превозом стижу до центра града, где навлаче маске и реквизите несрећника. На страну и то што знамо да их има неколико група, које се орагнизовано довозе комбијима из околних села. Има их који су домаћи, а има и оних који из других општина гостују недељу или дуже током сезона празника. Има их старих, пунолетних, али је међу њима највише мале деце. Са децом почиње наша прича о људским правима.
Из судских извора знамо да су у 2014. и 2013. години поднете по две пријаве за просјачење. Не знамо јесу ли решене. Према евиденцији Центра за социјални рад у Шапцу од краја јула 2014. до краја јануара 2015. затечено је 27 малолетних лица у прошњи и она су предата Центру. По обављеном разговору родитељи су упозорени да ће им деца у случају да поново буду затечена у прошњи бити одузета и смештена у хранитељске породице, а према родитељима су предузете мере корективног надзора. Није решење да деца буду одузимана родитељима, родитељи кажњавани затвором или на неки други начин одвојени од своје деце. Градска власт је дужна да законом апелује да родитељи пруже шансу својој деци да у животу постану још нешто сем просјаци. Јер, ако не буду ишли у школе, не буду учили занат, не буду се обучавали за некакав друштвенокорисни рад држава ће у њима, до краја њиховог живота, имати социјалне случајеве, неспособне да брину сами о себи, зависне од помоћи државе.
Просјаци нису леп призор. Норвешка је најбогатија земља Европе и њени су закони високо стандардизовани кад су у питању људска права. Пажњу привлачи измена кривичног закона који ће пред Парламентом бити до краја фебруара у коме се предлаже да се пружање помоћи просјацима на улици квалификује као кривично дело. Од прошле године су у Норвешкој поједина већа забранила просјачење на улици, а сада се тражи да се оно сузбије. Министар правосуђа Видар Бреин Карлсен рекао је да се тим законом настоји искоренити све чешћа појава „мрежа просјака“ који ову „активност“ претварају у уносан посао.
Министарство унутрашњих послова је 03.09. 2011. оформило тим за сваку полицијску станицу у оквиру управе, који има за циљ да се баве заштитом деце од експлоатације путем просјачења. Постоји и Кооодинациони тим града, коју је мисија ИОМ организовала у јулу 2014. са намером да спречи злоупотребу људи у просјачењу. У сарадњу са Тимом, полицијом, Центром и Домом здравља, су укључени још и Више тужилаштво, основне школе, Основни суд, Школска управа, Канцеларија за младе и „Каритас“. Донет је акциони план уклањања просјачења са улица и требало га је примењивати једном недељно, али он на градске улице још није изашао, бар не сукцесивно. Министарство за рад је доставило Налог Центру за социјалну заштиту који је требао да спречи експлоатацију деце која раде и живе на улици.
Кад дате једном просјаку регрутовали сте још два. Научили сте их да не морају да зараде, да могу да се ослањају на вас који сте зарадили и да је то нормално стање. Деца зависе од родитеља и немају могућност самосталног одлучивања о својој судбини, зато је држава ту да учини све што је у њеној моћи да их заштити онда кад су родитељи за то немотивисани. Ту је заштита дечјих права.
Грађанска иницијатива КОРАК тражи да Град предузме све мере које су му на располагању, како би се обезбедила боља координација свих надлежних за решавање проблема. Од пресудне важности је да Град:
1. Интензивира рад Координационог тима.
2. Инсистира код Полицијске управе Шабац да се провери и појача рад тимова који су формирани са циљем да се укине просјачење.
3. Врши перманентну контролу пунктова за просјачење у центру града: испред Музичке школе, мењачнице код Националне службе за запошљавање, Апотеке „Др Бора Тирић“, поште, старе робне куће, нове робне куће и дуж пешачке зоне и кафића који се у њој налазе и о налазима контроле правовремено обавештава Полицијску управу Шабац ради примене члана 12. Закона о јавном реду и миру („Сл. гласник РС“, бр. 51/92, 53/93, 67/93, 48/94, 101/2005 - др. закон и 85/2005 - др. закон).
Из судских извора знамо да су у 2014. и 2013. години поднете по две пријаве за просјачење. Не знамо јесу ли решене. Према евиденцији Центра за социјални рад у Шапцу од краја јула 2014. до краја јануара 2015. затечено је 27 малолетних лица у прошњи и она су предата Центру. По обављеном разговору родитељи су упозорени да ће им деца у случају да поново буду затечена у прошњи бити одузета и смештена у хранитељске породице, а према родитељима су предузете мере корективног надзора. Није решење да деца буду одузимана родитељима, родитељи кажњавани затвором или на неки други начин одвојени од своје деце. Градска власт је дужна да законом апелује да родитељи пруже шансу својој деци да у животу постану још нешто сем просјаци. Јер, ако не буду ишли у школе, не буду учили занат, не буду се обучавали за некакав друштвенокорисни рад држава ће у њима, до краја њиховог живота, имати социјалне случајеве, неспособне да брину сами о себи, зависне од помоћи државе.
Просјаци нису леп призор. Норвешка је најбогатија земља Европе и њени су закони високо стандардизовани кад су у питању људска права. Пажњу привлачи измена кривичног закона који ће пред Парламентом бити до краја фебруара у коме се предлаже да се пружање помоћи просјацима на улици квалификује као кривично дело. Од прошле године су у Норвешкој поједина већа забранила просјачење на улици, а сада се тражи да се оно сузбије. Министар правосуђа Видар Бреин Карлсен рекао је да се тим законом настоји искоренити све чешћа појава „мрежа просјака“ који ову „активност“ претварају у уносан посао.
Министарство унутрашњих послова је 03.09. 2011. оформило тим за сваку полицијску станицу у оквиру управе, који има за циљ да се баве заштитом деце од експлоатације путем просјачења. Постоји и Кооодинациони тим града, коју је мисија ИОМ организовала у јулу 2014. са намером да спречи злоупотребу људи у просјачењу. У сарадњу са Тимом, полицијом, Центром и Домом здравља, су укључени још и Више тужилаштво, основне школе, Основни суд, Школска управа, Канцеларија за младе и „Каритас“. Донет је акциони план уклањања просјачења са улица и требало га је примењивати једном недељно, али он на градске улице још није изашао, бар не сукцесивно. Министарство за рад је доставило Налог Центру за социјалну заштиту који је требао да спречи експлоатацију деце која раде и живе на улици.
Кад дате једном просјаку регрутовали сте још два. Научили сте их да не морају да зараде, да могу да се ослањају на вас који сте зарадили и да је то нормално стање. Деца зависе од родитеља и немају могућност самосталног одлучивања о својој судбини, зато је држава ту да учини све што је у њеној моћи да их заштити онда кад су родитељи за то немотивисани. Ту је заштита дечјих права.
Грађанска иницијатива КОРАК тражи да Град предузме све мере које су му на располагању, како би се обезбедила боља координација свих надлежних за решавање проблема. Од пресудне важности је да Град:
1. Интензивира рад Координационог тима.
2. Инсистира код Полицијске управе Шабац да се провери и појача рад тимова који су формирани са циљем да се укине просјачење.
3. Врши перманентну контролу пунктова за просјачење у центру града: испред Музичке школе, мењачнице код Националне службе за запошљавање, Апотеке „Др Бора Тирић“, поште, старе робне куће, нове робне куће и дуж пешачке зоне и кафића који се у њој налазе и о налазима контроле правовремено обавештава Полицијску управу Шабац ради примене члана 12. Закона о јавном реду и миру („Сл. гласник РС“, бр. 51/92, 53/93, 67/93, 48/94, 101/2005 - др. закон и 85/2005 - др. закон).
Грађанска иницијатива “Корак“
Најновији број
18. април 2024.
