НЕПОЗНАТИ ОБЕЛЕЖИЛИ ГРОБ АУСТРИЈСКОМ ВОЈНИКУ У МАЧВИ
ХУМКА ИСПОД СТАРОГ ХРАСТА
У башти земљорадника Милована Ђаковића из Бановог Поља, у Мачви, испод столетног храста, непознати људи или појединац поболи су дрвени крст на коме је прикована дашчица са натписом Јан Бучил, народени / на словачком рођен/ 27.09.1891. године и паде / на словачком погинуо/ 28.10.1914. године. Крст је украшен цвећем и храстовом гранчицом, а на земљи поред крста је стаклена посуда са неколико свећа које су гореле. Овај призор више од месец дана зачуђује.
- Не смета ми што је у мојој башти пободен крст неком непознатом војнику, па иако је он у том моменту био непријатељски војник. Верујем да је натеран у рат као и бројни други војници. Смета ми што тај или ти који су поставили крст испод мога храст није имао поштовања према мени и мојој породици и дође да каже своју жељу, па да ја кажем нешто више о томе коме је подигнут крст. Шта више, ја ћу ових дана да одем код каменоресца и наручим да се уради прави камени споменик и то што пише на крсту, напише се на споменику и подигнем га на месту где је стварно сахрањен Јан Бучил, аустријски војник, Словак по националности, који се борио против мог оца Милорада, који је био српски војник, да не буду слободан ни Јан Бучил ни мој отац Милорад, а све за рачун аустријске царевине, каже 75. годишњи Ђаковић, угледни домаћин и верник.
Како власник баште тако и мештани Бановог Поља се чуде када је и ко могао тако ући неприметан у село, када је Милованова башта поред самог асфалтног пута на улазу у селу из правца суседног Раденковића. Тај пут је дању веома прометан, а ноћу има уличну расвету. Милованова кућа је одмах до баште.
Словаци, којих је поред Хрвата, Срба и Босанаца мухамеданске вероисповести било највише у аустриској војсци, када су упали у Мачву 1914. године, највише су страдали на линији фронта између села Ноћаја ““ Раденковића и Бановог Поља. Управо у башти Милована Ђаковића сахрањен је већи број погинулих аустријских војника.
На све ово огласио се и свештеник за села Баново Поље и Раденковић Спасоје Живановић:
-Лане су оба села и наша црквена општина обележили сто година од Великог рата. Како је српска војска била са командом у Раденковићу,а то је свега три километра од Бановог Поља, ми смо тамо подигли спомен плочу на згради поред цркве 19. пуку Шумадијске дивизије и то је било добро праћено у свим медијима. Можда су неки од рођака Јана Бучила коначно после сто година трагања дошли до сазнања где им је предак оставио кости и дошли да обележе гробно место и запале свеће. Само требали су да се јаве. Срби су мирољубив народ. Ето, Милован Ђаковић, власник баште жели д д његовим храстом подигне споменик. Шта ћеш богоугодније од тога.
- Не смета ми што је у мојој башти пободен крст неком непознатом војнику, па иако је он у том моменту био непријатељски војник. Верујем да је натеран у рат као и бројни други војници. Смета ми што тај или ти који су поставили крст испод мога храст није имао поштовања према мени и мојој породици и дође да каже своју жељу, па да ја кажем нешто више о томе коме је подигнут крст. Шта више, ја ћу ових дана да одем код каменоресца и наручим да се уради прави камени споменик и то што пише на крсту, напише се на споменику и подигнем га на месту где је стварно сахрањен Јан Бучил, аустријски војник, Словак по националности, који се борио против мог оца Милорада, који је био српски војник, да не буду слободан ни Јан Бучил ни мој отац Милорад, а све за рачун аустријске царевине, каже 75. годишњи Ђаковић, угледни домаћин и верник.
Како власник баште тако и мештани Бановог Поља се чуде када је и ко могао тако ући неприметан у село, када је Милованова башта поред самог асфалтног пута на улазу у селу из правца суседног Раденковића. Тај пут је дању веома прометан, а ноћу има уличну расвету. Милованова кућа је одмах до баште.
Словаци, којих је поред Хрвата, Срба и Босанаца мухамеданске вероисповести било највише у аустриској војсци, када су упали у Мачву 1914. године, највише су страдали на линији фронта између села Ноћаја ““ Раденковића и Бановог Поља. Управо у башти Милована Ђаковића сахрањен је већи број погинулих аустријских војника.
На све ово огласио се и свештеник за села Баново Поље и Раденковић Спасоје Живановић:
-Лане су оба села и наша црквена општина обележили сто година од Великог рата. Како је српска војска била са командом у Раденковићу,а то је свега три километра од Бановог Поља, ми смо тамо подигли спомен плочу на згради поред цркве 19. пуку Шумадијске дивизије и то је било добро праћено у свим медијима. Можда су неки од рођака Јана Бучила коначно после сто година трагања дошли до сазнања где им је предак оставио кости и дошли да обележе гробно место и запале свеће. Само требали су да се јаве. Срби су мирољубив народ. Ето, Милован Ђаковић, власник баште жели д д његовим храстом подигне споменик. Шта ћеш богоугодније од тога.
Миомир Филиповић
Најновији број
11. април 2024.
