НЕША ПАРИПОВИЋ У АРХИВУ
УМЕТНИЧКИ CRЕDО
У Међуопштинском историјском архиву, прошлог четвртка, у организацији УЛСШ, приказани су филмови Неше Париповића. Током пројекције, уметник је говорио о свом путу и животу који је посветио уметности.
Париповић је био необична појава у негдашњим југословенским уметничким круговима, “овенчана ауром индивидуалне митологије“ (Дејан Сретеновић), који и данас има своје истомишљенике.
После завршене Академији ликовних уметности у Београду, провео је две године у Мајсторској радионици Крста Хегедушића у Загребу. У исто време, постаје члан неформалне уметничке групе концептуалних уметника у Студентском културном центру у Београду. Поред њега, у групи су били Драгољуб Раша Тодосијевић, Зоран Поповић, Слободан Ера Миливојевић, Гергељ Урком и, широј популацији најпознатија, Марина Абрамовић. Једно време је сарађивао са београдском “Групом 143“, а последње две деценије са “Дах театром“.
Након пројекције филмова, посетиоци су имали прилику да разговарају са уметником.
Париповић је био необична појава у негдашњим југословенским уметничким круговима, “овенчана ауром индивидуалне митологије“ (Дејан Сретеновић), који и данас има своје истомишљенике.
После завршене Академији ликовних уметности у Београду, провео је две године у Мајсторској радионици Крста Хегедушића у Загребу. У исто време, постаје члан неформалне уметничке групе концептуалних уметника у Студентском културном центру у Београду. Поред њега, у групи су били Драгољуб Раша Тодосијевић, Зоран Поповић, Слободан Ера Миливојевић, Гергељ Урком и, широј популацији најпознатија, Марина Абрамовић. Једно време је сарађивао са београдском “Групом 143“, а последње две деценије са “Дах театром“.
Након пројекције филмова, посетиоци су имали прилику да разговарају са уметником.
М.Ф.
Најновији број
18. април 2024.
