Инфо

19. март 2015.19. мар 2015.
ЗДРАВСТВЕНЕ ПРИЛИКЕ У ШАБАЧКОЈ НАХИЈИ ПОСЛЕ ХАТИШЕРИФА

ПовраЋај отетог и надокнада пропуШтеног

После вишевековног ропства Србија је, захваљујући сплету геополитичких околности у Европи, корак по корак, вољом својих предводника и одлучношћу напаћеног народа, повраћала своју државност и на сваки начин настојала да надокнади све што је вековима пропуштено. Србија је била у огромном заостатку у свим сферама живота у односу на одмаклом окружењу. Шабац је захваљујући свом географском положају био размеђа између Истока и Запада, односно на граници два царства, Аустроугарског и Турског, преко кога је ишла трговина и размена цивилизацијских достигнућа у свим сферама живљења, те се град нашао у прилици да буде предводник Србије у усвајању најпозитивнијих, потребних и примењивих вредности у тешко заосталој Србији. Челници шабачког Округа нису оклевали и све што је било напредно прихватали су и даље препоручивали осгатку Србије.
И околности су им ишле на руку. Геополитичке прилике у Европи су се стабилизовале. Турска царевина је била у силазној путањи моћи, што су политичке снаге у Европи успешно користиле да помогну Србији, односно да додатно ослабе турску моћ у њеном европском делу. Хатишерифом царским од 1830. и 1833. године, Србија, иако вазална, добила је нове политичке концесије од Порте из Цариграда. Наиме, постала је наследна Кнежевина и читав низ нових атрибута државности и прилику да економски, државотворно и цивилизацијски напредује. Напредни људи у Србији подржали су да Србија донесе Устав, чиме би се ограничила самовољна и деспотска власт књаза Милоша. У томе се чак и претерало. Донети Сретењски устав 1835. године је чак био и претерано либералан и у донетој форми тешко одржив у тадашњој Србији. Против оваквог Устава су били против, не само Турска, већ и Аустрија и Русија. Устав је суспендован, али није намера уставобранитеља да Србију уведу у ред држава са владавином права и правде. Под притиском, књаз Милош морао је да абдицира и оде у егзил. Но, пре абдикације повукао је неколико мудрих државничких потеза. После првог Хатишерифа, 1830. године схватио је да се у равничарским подручјима, као што је Мачва, мора рационалније користити плодно земљиште, урбанизацијом села (ушоравањем) повећати обрадиво земљиште на рачун, до тада нерационално коришћеног стамбеног.
У Шабац су стигли инжењери, Чех Франц Гордон и Аустријанац Франц Јонке, и урбанизовали сва села у Мачви са улицама под правим углом и пристојном ширином улица, попут села у европским државама, из којих су дошли. То исто су урадили и у самом граду Шапцу. То је била прва урбанизација у Србији, чије се основе и дан - данас чине сврсисходним и драгоценим.
Борба против заосталости
У Турској су се непрекидно дешавале епидемије колере и куге које су претиле да „прелију“ преко Србије у централну Европу. Таква епидемија букнула је 1835. године и књаз Милош је у договору са аустријским санитетским властима организовао 12 карантина како би се епидемија могла контролисати. Та мера је дала резултата, јер је била добро организована кроз ново административно устројство кроз 17 (седамнаест) Округа у којима су постављени окружни физикуси, који су пратили епидемиолошку ситуацију, предлагали корективне мере кроз просвећивање и вакцинације. Од седамнаест физикуса у осам су били лекари, свршени студенти медицине у Бечу и Пешти, у осталих девет Округа су били „само погодни“ за обављање ових послова.
У Шабачком Округу први физикус је био др Ерих Линденмајер, лекар из Беча, потоњи начелник санитета у Министарству унутрашњих дела. Њега је опет на кратко, наследио Чех др Карло Пацек, који је потом био лични лекар књаза Милоша и његов специјални саветник, који је са њим отишао у егзил и заједно се и вратио. Средином 1839. године на место окружног физикуса у Шапцу постављен је др Антонио Гродер, Немац из Бечеја свршени студент медицине у Бечу, са седмогодишњим искуством војног лекара у аустријској војсци. Тај доброћудни лекар, дружећи се са Србима у родном Бечеју, добро је знао српски језик, поштовао српску простодушност и све чинио да им помогне својом несебичношћу, да се што пре ослободе заосталости и непросвећености. У тим намерама суочавао се са тешким разумевањем, понекад чак са непријатељством због знања. Што његови претпостављени и поверени му грађани нису разумевали, разумевао је др Гродер, опраштао им и као сваки дисциплиновани Немац, у својим неумима ишао даље.
Упорни др Гродер остао је на функцији окружног фикуса од 1839. до 1881, пуне 42 године, за то време ради као ординирајући лекар за грађане Шапца, Округа, једини вакцинатор у Округу и као болнички лекар вишегодишњи управник шабачке Болнице. Као једини вакцинатор у шабачком Округу за 42 године вакцинисао је и ревакцинисао, уз огромне отпоре и отворено супротстављање, 98.895 пацијената, највише од свих « Округа у Србији. Увео је вакцинацију против великих богиња (крављих) и варичеле (овчијих богиња) и једини у Србији успео да се епидемије држи у спорадичним оквирима. Штавише, све што је радио, педантно је бележио у својим извештајима, уз савршену статистичку обраду. Његов учинак је био наглашен и добро видљив у Србији. ЊÂ»еговом часном и узвишеном послу су повремено помагали новоустановљени срески физикуси, општински лекари стално постављени лекари у шабачкој бо»лници, која је изграђена по свим архитектонским мерама 1865. године, а почела да ради 1866. године, као једина Болница у западној Србији. За све време Гродеровог рада беснели су због непросвећености, тешке економске и социјалне ситуације у селима и градовима, маларија, туберкулоза, шарлах, цревне инфекције. Он је све чинио својим великим знањем, да тешке здравствене прилике ублажи.
Уз све тешкоће ишло се напред
Династичка смена 1842. године доласком књаза Александра Карађорђевића, стање се померало. Илија Гарашанин уз помоћ Франтишека Заха написао је „Начертаније“, озбиљан државотворни пројекат, не само Српски, већ шири, Јужнословенски пројекат. У истој деценији настало је прво академско и научно друштво код Срба, Друштво српске словесности, чији је један од оснивача и секретар био др Јован Стевић, први школовани лекар који је дошао у Шабац код Јеврема Обреновића 1829. године. Револуционарна кретања у Европи 1848. године нису директно утицала, али у индиректно убрзала европејски пут Србије. У Србији су 1856. године започели формирање ветеринарске службе, како би се заштитило здравље домаћих животиња и спровео безбедан промет намирница животињског порекла, у унутрашњем и спољнотрговинском промету. Исте деценије уведени су у већини Окрута срески физикуси, ради ефикаснијег рада здравствене службе...
Србија је, за владавине књаза Михаила 1867. године новим Хатишерифом испратила Турке из свих градова, међу којим је био и Шабац. Школовање у Пешти, Берлину, Цириху, Паризу и другим центрима је било све масовније. Поред имућних, мање имућни су добијали државне стипендије да се школују за недостајуће профиле стручњака. Трагична погибија књаза Михаила у Кошутњаку 1868. године није зауставила општи напредак. У мају 1872. године основано је Српско лекарско друштво, које је дало нова крила узлету здравства. Црвени крст Србије основан је 1874. године. Берлинским конгресом 1878. године Србија је дефинитивно скинула хипотеку вазалства, постајући независна краљевина и равноправни члан породице европских држава. Стигла је железница 1884. године и отворила нове перспективе. Еманципација у свим областима ишла је, уз све тешкоће, брже него код суседа, све у намери да се надокнади вековима пропуштено.
Здравствена служба у Србији, уз све тешкоће и оскудице, функционисала је оптимално. Деведесетих година је реорганизована, окрузи су укрупњени. У Шапцу је формиран нови Подрински округ, који је настао спајањем дринског и савског. Сви срезови су добили сталне среске физикусе, болнице, лекаре, приватна пракса је радила све делотворније у свим среским и окружним местима. Деветнаести век је испраћен са задовољством и поносом на остварено. Почетак двадесетог века обележен је формирањем Пастеровог завода у Нишу, добро организованим војним и цивилним здравством. Али, убиством краља Александра и краљице Драге Обреновић у мају 1903. године, бачена је мрља на дотадашњи напредак. Но, морало се даље.
У Шапцу 1902. године група српских лекара, патриота и ентузијаста формирала је Друштво за чување народног здравља, као потпора свим постојећим здравственим институцијама, ради даљег напретка и социјалне одговорности на пољу здравља. У Београду је 1904. године одржан Први конгрес српских лекара са гостима Србима из иностранства и њиховим пријатељима. Намере да се оснује Медицински факултет у Београду, због Балканских и Великог светског рата, одложене су. Лекари у Србији су надокнађивали вековне пропусте и делимично су успевали у томе, по систему - кад се хоће и може се!
Прим. др Предраг Тојић

Најновији број

21. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa