ПЛАНИНАРСТВО
ПОЗДРАВ ПРОЛЕЋУ
Прошлонедељна акција шабачких планинара, чланова планинарског друштва “Цер“ изведена на планинама Борања и Јагодња посвећена је доласку пролећа, једног од најлепших и најдражих, за многе, годишњих доба! Обе поменуте планине релативно близу су нашем граду, са доста приступних путева, без обзира из кога правца прилазили њима. Припадају ланцу Соколских планина. Привлачне су како за планинаре, тако исто и за ловце и све заљубљенике у природу. Избраздане су бројним планинским стазама и шумским путевима, обрасле бујном шумом, а посебно Борања, чији је терен са деведесет процената покривен шумском масом у којој доминира букова шума. У Борањи, како кажу ловци и дрвосече, има терена у које још није крочила људска нога, што посебно погодује за дивљач. Борања је пребогата воденим изворима и токовима, као што су Борањска, Радаљска, Цулинска и Мала река. На радаљској реци налази се познато Радаљско језеро, које радо посећују риболовци и излетници.
У средишњем делу планине Борање саграђен је планинарски дом, од стране лозничких планинара. Дом је отворен током целе године у коме се путник намерник може послужити, огрејати и заштитити од невремена!
Шабачки планинари, при одласку ка Борањи, посетили су Крупањ, упознавајући се са знаменитостима и лепотом града. На посетиоце посебно импресију чине три речице које пролазе кроз ту варош, а то су Богоштица, Кржава и Ликодра, затим храм Светог Вазнесења Господњег, освећен 1932. године. У овом храму посебно место заузима спомен костурница, у којој су положене кости српских јунака, изгинулих на Мачковом Камену у Првом светском рату. Вредно је истаћи и поменути име доктора Арчибалда Рајса, пријатеља српског народа из најтежих дана, који је светској јавности слао извештаје о злоделима аустроугарске армаде почињене над српским недужним народима, који је био секретар грађевинског одбора оформљен за изградњу поменутог храма.
Опраштајући се од Крупња, Шапчани одлазе на Мачков Камен, који се налази подно Јагодње на надморској висини од 923 метра, на чијем пространству су се у Првом светском рату одвијале надчовечанске битке између српске и аустроугарске војске. Ту је подигнута спомен капела, обновљена у току прошле године.
Напуштајући потес Мачков Камен, планинари узимају своју опрему и поређани у колону, крећу ка одредишту ““ планинарском дому Шарена Буква на Борањи (770 м надморске висине).
Снег је све дубљи и дубљи, што се више пењемо ка врховима Јагодње, као што је Кошућа Стопа, висока 939 метара и то је највиши врх на том делу.
Планинарски дом је удаљен 10 километара од Мачковог Камена. Нико не одустаје од планинарског пешачења. Потребно је испешачити поменуту раздаљину за нека три сата. Пут води кроз стогодишња стабла. Дан је умерено сунчан и са задовољством и освежењем планинари су стигли у предвиђено време на одредиште. Из дома “грува“ музика. Дом је пун београдских и лозничких планинара. Овога пута дом је претесан да прими све планинаре, али како су планинари скромни, за све се нашло места. Весеље и забава трајали су до каснијих поподневних часова, када су се планинари растали и кренули свако својим путем ка свом пребивалишту.
Овога пута изостало је брање планинског цвећа, висибабе, крокусе или каћуне, јер се на овим планинама снег задржао нешто дуже, него ранијих година, али никоме то није сметало да нађе своју разоноду у грудвању или скијању, односно санкању на снегу, желећи да што више времена проведе у природи, ради чега се и испело на поменуту планину.
У средишњем делу планине Борање саграђен је планинарски дом, од стране лозничких планинара. Дом је отворен током целе године у коме се путник намерник може послужити, огрејати и заштитити од невремена!
Шабачки планинари, при одласку ка Борањи, посетили су Крупањ, упознавајући се са знаменитостима и лепотом града. На посетиоце посебно импресију чине три речице које пролазе кроз ту варош, а то су Богоштица, Кржава и Ликодра, затим храм Светог Вазнесења Господњег, освећен 1932. године. У овом храму посебно место заузима спомен костурница, у којој су положене кости српских јунака, изгинулих на Мачковом Камену у Првом светском рату. Вредно је истаћи и поменути име доктора Арчибалда Рајса, пријатеља српског народа из најтежих дана, који је светској јавности слао извештаје о злоделима аустроугарске армаде почињене над српским недужним народима, који је био секретар грађевинског одбора оформљен за изградњу поменутог храма.
Опраштајући се од Крупња, Шапчани одлазе на Мачков Камен, који се налази подно Јагодње на надморској висини од 923 метра, на чијем пространству су се у Првом светском рату одвијале надчовечанске битке између српске и аустроугарске војске. Ту је подигнута спомен капела, обновљена у току прошле године.
Напуштајући потес Мачков Камен, планинари узимају своју опрему и поређани у колону, крећу ка одредишту ““ планинарском дому Шарена Буква на Борањи (770 м надморске висине).
Снег је све дубљи и дубљи, што се више пењемо ка врховима Јагодње, као што је Кошућа Стопа, висока 939 метара и то је највиши врх на том делу.
Планинарски дом је удаљен 10 километара од Мачковог Камена. Нико не одустаје од планинарског пешачења. Потребно је испешачити поменуту раздаљину за нека три сата. Пут води кроз стогодишња стабла. Дан је умерено сунчан и са задовољством и освежењем планинари су стигли у предвиђено време на одредиште. Из дома “грува“ музика. Дом је пун београдских и лозничких планинара. Овога пута дом је претесан да прими све планинаре, али како су планинари скромни, за све се нашло места. Весеље и забава трајали су до каснијих поподневних часова, када су се планинари растали и кренули свако својим путем ка свом пребивалишту.
Овога пута изостало је брање планинског цвећа, висибабе, крокусе или каћуне, јер се на овим планинама снег задржао нешто дуже, него ранијих година, али никоме то није сметало да нађе своју разоноду у грудвању или скијању, односно санкању на снегу, желећи да што више времена проведе у природи, ради чега се и испело на поменуту планину.
М.Ботић
Најновији број
18. април 2024.
