ДАЛЕКО ЈЕ ПРОЛЕЋЕ

Пролеће никако да нам се примакне. Биће да га нисмо ни заслужили. Овакви какви смо.
Један паметан међу нама Србима још давно је рекао да је за једну овако малу земљу много четири годишња доба. Биће да га је ћуд природе послушала.
Судећи по априлском снегу, варљиво пролеће се наставља. Ех, да је само оно варљиво.
Ових дана неки потоци и реке у Србији нису били довољни да приме надолазећу количину воде, па је било и потопљених крајева. А онда су нам неки медији јавили, у свом рутинском стилу са дистанце, да је тамо негде поплављено “стотинак хектара“. И баш та реч или запажање “стотинак“, бола је и очи и уши. Некоме је то стотинак а некоме је то егзистенција. И то су српске разлике.
Иде Васкрс, шарају се јаја по старом добром обичају. Међутим, ми Срби не би били то што јесмо када и обичаје не би мењали по приликама. Тако неки шарају само јаја а други шарају и друге људе.
Одговорни за саобраћај најавили у априлу појачану контролу брзине вожње. Добро би било да неко мери и спорост оних који су задужени да нешто брже раде.
Пре неколико дана сељаци, уствари произвођачи млека, штрајковали у центру Брисела због некаквих ограничења. А тај Брисел, то му дође тамо у Европи, то јест у центру оне Уније. Па што ли се сад и њихова господа сељаци буне кад је тамо све идеално. Шта ли ће тек радити кад им се придруже наши сељаци, геџе.