АМАТЕРСКО ПОЗОРИШТЕ „ВОЖД“ МИШАР СНИМА ТВ СЕРИЈУ „ВРЕМЕ СМРТИ“
ПОТОМЦИ У ЧАСТ ХЕРОЈА
Захваљујући продукцији „Равен“ и техничкој подршци ТВ Шабац на челу са сниматељем Дејаном Рафаиловићем Рафом гледаоци ТВ Шабац почетком маја имаће прилику да виде прву од шеснаест епизода
Млади ентузијасти Аматерског позоришта „Вожд“ Мишар у септембру прошле године започели су рад на пројекту који ће, како кажу, моћи већ у мају да погледају гледаоци ТВ Шабац. У питању је екранизација романа Добрице Ћосића „Време смрти“. Шеснаест получасовних епизода сваке суботе од двадесет часова понудиће осврт на историјска збивања у коме ће поред фиктивних ликова породице Катић ова екипа од педесетак чланова покушати да оживи историјске величине попут Живојина Мишића, Војводе Радомира Путника, Александра Карађорђевића и осталих.
- Прошле године смо имали један велики јубилеј као држава. То је сто година од почетка Првог светског рата. Јако мало је уметника обрадило ту тему или се усудило да је обради. Одлучили смо се на тај корак просто јер лично сматрам да је овом народу потребна таква прича. Сматрам да млади људи пре свега морају имати иницијативу, да све то од младости креће, тако да је ово битан тренутак у коме ће млади људи кроз све те ликове успети да испричају једну заиста озбиљну причу. Мислим да ћемо успети да одговоримо на тренутак и на ову тему. То не треба да радимо само у години јубилеја него уопште. Потребно је да се сваке године сетимо јунака и хероја Првог светског рата ““ каже Душан Симић, сценариста и редитељ.
Због обимности Ћосићевог романа, али и његовог начина писања, овај талентовани младић, покретачка снага целог пројекта, студент друге године глуме Универзитета „Синенергија“ у Бијељини, истиче да га није било лако драматизовати. Верујући да ће серија имати своју публику захваљујући труду целе екипе која се већ месецима труди да реално представи ликове Симић додаје да је и њему доста помогло истраживање мемоара Живојина Мишића.
- Баш оно што је он писао и неке ситнице су ми помогле да од њега направим лик какав јесам. Открио сам да је за време Колубарске битке дневно пушио четрдесет цигарета што значи да је био нервозан, брзо мислио, радио, издавао команде. Није презао ни од кога, био активан, мислећи и радећи за добробит свога народа. На тај начин успео сам да га представим као хероја, што је и био, али надахнутог, ведрог и позитивног духа, луцидног. Надам се да ћемо успети да покажемо да је та његова тактика која се изучавана на свим војним академијама толико значајна и генијална, као што се надам да смо добро пренели на траку оно што је Ћосић написао ““ истиче Симић.
Није било лако ни када је у питању сценографија, ентеријери и екстеријери, јер је екипа морала да снима на више одговарајућих локација. Једна од њих је била и простор КУД „Абрашевић“ где је, прошлог четвртка, снимана прва сцена треће епизоде.
- Све то изискује мало више времена, креативности и средстава којих тренутно имамо. У свему томе доста су ми помогле фотографије, дигитални портали, али и то што живимо у сеоској средини па имамо прилику да разговарамо са људима који се сећају прича из тог периода. На тим причама се базирамо од почетка ““ нагласио је сценариста Филип Рајковић, проф. практичног рада у Школи примењених уметности, али и тумач лика Аћима Катића.
Озбиљно дело, захтевна снимања, али и узбуђење на сетовима, део су свакодневице у којој се нађе времена за овај надасве значајан пројекат.
- Времена је јако мало јер све мора да буде завршено до почетка маја. Свако од нас има неке споредне обавезе, студије, посао, али ћемо успети да изгурамо до краја. Потребно је доста труда, бар са моје стране, јер је улога Ивана Катића компликована. У питању је, да кажемо, млади господин који је решио да да свој живот за отаџбину као и већина младих људи у то доба. Крећемо са неком радосном атмосфером у којој је прича и тај сам чин ратовања за нас младе шала, али није, што ћемо видети касније током серије. Покушаћемо да представимо патњу, тугу и другачије размишљање људи током рата што је јако битно за гледаоце. Мислим да ћемо у томе успети ““ уверен је Никола Јовановић, дипл. инж. информатике који ускоро завршава и мастер студије иако је и запослен.
Марији Петровић, студенткињи четврте године енглеског језика и књижевности Филозофског факултета у Новом Саду, није било нимало тешко да се поистовети са ликом Олге Катић.
- Једна доста јака, горда, стамена жена. За то доба можда и превише пошто знамо да је тада мушкарац био главна фигура у породици. Она некако, чини ми се, бар у том браку Катића, преузима ту улогу. Морам да кажем да на неки начин жалим за тим временом јер заиста носи неке своје одређене, посебне вредности које су се данас изгубиле. Из тог разлога што поштујем и ценим те некадашње вредности било ми је још занимљивије да уђем у њен лик и није ми, заиста, представљао проблем. Ни што се тиче костима, ни што се тиче глуме и уопште изградње њеног лика.
Шабачки глумци аматери, студенти разних академија, гости из Сремске Митровице и Богатића, на челу са члановима АП „Вожд“ Мишар, финансијски подржани од људи који су схватили битност овог пројекта, фирми „Пољобетон“ из Слепчевића, „Кинко“ и Зубно-техничке ординације „Ђерић“, својим младалачким ентузијазмом показују и доказују да је мало тога потребно како би се део наше историје отргао од заборава, али и одала почаст свима онима који су своје животе дали за опстанак свога рода.
Млади ентузијасти Аматерског позоришта „Вожд“ Мишар у септембру прошле године започели су рад на пројекту који ће, како кажу, моћи већ у мају да погледају гледаоци ТВ Шабац. У питању је екранизација романа Добрице Ћосића „Време смрти“. Шеснаест получасовних епизода сваке суботе од двадесет часова понудиће осврт на историјска збивања у коме ће поред фиктивних ликова породице Катић ова екипа од педесетак чланова покушати да оживи историјске величине попут Живојина Мишића, Војводе Радомира Путника, Александра Карађорђевића и осталих.
- Прошле године смо имали један велики јубилеј као држава. То је сто година од почетка Првог светског рата. Јако мало је уметника обрадило ту тему или се усудило да је обради. Одлучили смо се на тај корак просто јер лично сматрам да је овом народу потребна таква прича. Сматрам да млади људи пре свега морају имати иницијативу, да све то од младости креће, тако да је ово битан тренутак у коме ће млади људи кроз све те ликове успети да испричају једну заиста озбиљну причу. Мислим да ћемо успети да одговоримо на тренутак и на ову тему. То не треба да радимо само у години јубилеја него уопште. Потребно је да се сваке године сетимо јунака и хероја Првог светског рата ““ каже Душан Симић, сценариста и редитељ.
Због обимности Ћосићевог романа, али и његовог начина писања, овај талентовани младић, покретачка снага целог пројекта, студент друге године глуме Универзитета „Синенергија“ у Бијељини, истиче да га није било лако драматизовати. Верујући да ће серија имати своју публику захваљујући труду целе екипе која се већ месецима труди да реално представи ликове Симић додаје да је и њему доста помогло истраживање мемоара Живојина Мишића.
- Баш оно што је он писао и неке ситнице су ми помогле да од њега направим лик какав јесам. Открио сам да је за време Колубарске битке дневно пушио четрдесет цигарета што значи да је био нервозан, брзо мислио, радио, издавао команде. Није презао ни од кога, био активан, мислећи и радећи за добробит свога народа. На тај начин успео сам да га представим као хероја, што је и био, али надахнутог, ведрог и позитивног духа, луцидног. Надам се да ћемо успети да покажемо да је та његова тактика која се изучавана на свим војним академијама толико значајна и генијална, као што се надам да смо добро пренели на траку оно што је Ћосић написао ““ истиче Симић.
Није било лако ни када је у питању сценографија, ентеријери и екстеријери, јер је екипа морала да снима на више одговарајућих локација. Једна од њих је била и простор КУД „Абрашевић“ где је, прошлог четвртка, снимана прва сцена треће епизоде.
- Све то изискује мало више времена, креативности и средстава којих тренутно имамо. У свему томе доста су ми помогле фотографије, дигитални портали, али и то што живимо у сеоској средини па имамо прилику да разговарамо са људима који се сећају прича из тог периода. На тим причама се базирамо од почетка ““ нагласио је сценариста Филип Рајковић, проф. практичног рада у Школи примењених уметности, али и тумач лика Аћима Катића.
Озбиљно дело, захтевна снимања, али и узбуђење на сетовима, део су свакодневице у којој се нађе времена за овај надасве значајан пројекат.
- Времена је јако мало јер све мора да буде завршено до почетка маја. Свако од нас има неке споредне обавезе, студије, посао, али ћемо успети да изгурамо до краја. Потребно је доста труда, бар са моје стране, јер је улога Ивана Катића компликована. У питању је, да кажемо, млади господин који је решио да да свој живот за отаџбину као и већина младих људи у то доба. Крећемо са неком радосном атмосфером у којој је прича и тај сам чин ратовања за нас младе шала, али није, што ћемо видети касније током серије. Покушаћемо да представимо патњу, тугу и другачије размишљање људи током рата што је јако битно за гледаоце. Мислим да ћемо у томе успети ““ уверен је Никола Јовановић, дипл. инж. информатике који ускоро завршава и мастер студије иако је и запослен.
Марији Петровић, студенткињи четврте године енглеског језика и књижевности Филозофског факултета у Новом Саду, није било нимало тешко да се поистовети са ликом Олге Катић.
- Једна доста јака, горда, стамена жена. За то доба можда и превише пошто знамо да је тада мушкарац био главна фигура у породици. Она некако, чини ми се, бар у том браку Катића, преузима ту улогу. Морам да кажем да на неки начин жалим за тим временом јер заиста носи неке своје одређене, посебне вредности које су се данас изгубиле. Из тог разлога што поштујем и ценим те некадашње вредности било ми је још занимљивије да уђем у њен лик и није ми, заиста, представљао проблем. Ни што се тиче костима, ни што се тиче глуме и уопште изградње њеног лика.
Шабачки глумци аматери, студенти разних академија, гости из Сремске Митровице и Богатића, на челу са члановима АП „Вожд“ Мишар, финансијски подржани од људи који су схватили битност овог пројекта, фирми „Пољобетон“ из Слепчевића, „Кинко“ и Зубно-техничке ординације „Ђерић“, својим младалачким ентузијазмом показују и доказују да је мало тога потребно како би се део наше историје отргао од заборава, али и одала почаст свима онима који су своје животе дали за опстанак свога рода.
О. Гавриловић
Најновији број
18. април 2024.
