ФИЛИП ДАВИД У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ
СЕЋАЊЕ КАО ИЗБОР
Кућа сећања и заборава, књига Филипа Давида, добитника Нинове награде за 2014., представљена је у Културном центру у Шапцу. На дијалошкој трибини, коју је водила Бранка Тодоровић, аутор је говорио о феномену зла, избору између сећања и заборава, бекства од себе или очувања сопственог идентитета кроз бол и страдање које сећање подразумева.
- Чудо је што је свет настао ни из чега. Ако се једном догодило чудо, поновиће се, то је принцип. И понавља се, константно, другачије се не могу објаснити неке ситуације, спасења из трагичних околности. У књизи сам описао своју и друге јеврејске породице за време Другог светског рата, које су преживеле захваљујући чудима. Холокауст је основа, али, ово је роман о трагизму који прати човечанство, о ситуацијама које су потресне и за самог писца, рекао је аутор.
Без имало помпе и мистификације којој су писци неретко склони, једноставно и отворено, Филип Давид је говорио о “књижевној критици која је приватизована“, “издавачима који очекују профит“ и “наградама које нису мерило вредности једног дела“.
- Писац се пита има ли смисла то што ради док кроз књигу не успостави емотивни однос са читаоцима, који одлучују да ли ће књига живети.
Ако је судити по досадашњим реакцијама читалачке публике и полемици коју је изазвала, “Књига сећања и заборава“, аутентичан роман новије српске књижевности, остаће у памћењу нације, баш као у избору њеног главног јунака Алберта Вајса.
Алберт је затворио очи. Тако се постаје невидљив. То је онај невероватни трик о којем је говорио отац. Достојан рођака, славног Худинија, највећег мајстора свих времена за бекства из најсложенијих ситуација.
- Овај свет није баш неко савршено место за живот ““ говорио је отац. ““ Када си у некој великој невољи само затвори очи и причекај мало.
Филип Давид је рођен 1940. године у Крагујевцу. Дипломирао је југословенску и светску књижевност на Филолошком факултету и драматургију на Академији за позориште, филм, радио и ТВ. Дугогодишњи уредник Драмског програма Телевизије Београд и професор драматургије на ГДУ у Београду, један је оснивача Независних удружења писаца у Сарајеву, оснивач Београдског круга и члан међународне књижевне асоцијације Група 99. Писац неколиких ТВ драма и филмских сценарија, објавио је књиге приповедака: Бунар у тамној шуми, Записи о стварном и нестварном, Принц ватре, Сабране и нове приче; романе: Ходочасници неба и земље и Сан о љубави и смрти: књиге есеја: Фрагменти из мрачних времена, Јесмо ли чудовишта и Светови у хаосу. Са Мирком Ковачем је објавио заједничку Књигу писама 1992.-1995.
- Чудо је што је свет настао ни из чега. Ако се једном догодило чудо, поновиће се, то је принцип. И понавља се, константно, другачије се не могу објаснити неке ситуације, спасења из трагичних околности. У књизи сам описао своју и друге јеврејске породице за време Другог светског рата, које су преживеле захваљујући чудима. Холокауст је основа, али, ово је роман о трагизму који прати човечанство, о ситуацијама које су потресне и за самог писца, рекао је аутор.
Без имало помпе и мистификације којој су писци неретко склони, једноставно и отворено, Филип Давид је говорио о “књижевној критици која је приватизована“, “издавачима који очекују профит“ и “наградама које нису мерило вредности једног дела“.
- Писац се пита има ли смисла то што ради док кроз књигу не успостави емотивни однос са читаоцима, који одлучују да ли ће књига живети.
Ако је судити по досадашњим реакцијама читалачке публике и полемици коју је изазвала, “Књига сећања и заборава“, аутентичан роман новије српске књижевности, остаће у памћењу нације, баш као у избору њеног главног јунака Алберта Вајса.
Алберт је затворио очи. Тако се постаје невидљив. То је онај невероватни трик о којем је говорио отац. Достојан рођака, славног Худинија, највећег мајстора свих времена за бекства из најсложенијих ситуација.
- Овај свет није баш неко савршено место за живот ““ говорио је отац. ““ Када си у некој великој невољи само затвори очи и причекај мало.
Филип Давид је рођен 1940. године у Крагујевцу. Дипломирао је југословенску и светску књижевност на Филолошком факултету и драматургију на Академији за позориште, филм, радио и ТВ. Дугогодишњи уредник Драмског програма Телевизије Београд и професор драматургије на ГДУ у Београду, један је оснивача Независних удружења писаца у Сарајеву, оснивач Београдског круга и члан међународне књижевне асоцијације Група 99. Писац неколиких ТВ драма и филмских сценарија, објавио је књиге приповедака: Бунар у тамној шуми, Записи о стварном и нестварном, Принц ватре, Сабране и нове приче; романе: Ходочасници неба и земље и Сан о љубави и смрти: књиге есеја: Фрагменти из мрачних времена, Јесмо ли чудовишта и Светови у хаосу. Са Мирком Ковачем је објавио заједничку Књигу писама 1992.-1995.
М.Ф.
Најновији број
18. април 2024.
