ЧИТАЊЕМ ДО ДУХОВНОГ БОГАТСТВА

Колико и да ли млади читају, зашто влада апатија када су у питању дела савремене српске књижевности, да ли треба бити прво познат па стећи могућност да објавиш своја дела, само су нека од питања на која су покушали да дају одговоре учесници књижевне трибине прошлог уторка, 7. априла, у библиотеци Шабачке гимназије.
- Заиста се питамо да ли је дошло време да се буквално апокалиптично понашамо према савременој српској књижевности с обзиром да је „Књижевна омладина“ заиста једна од ретких издавачких кућа која афирмише искључиво домаће ауторе. Библиотеке и књижаре нам се жале да се уопште много мало чита домаћа књижевност. Трибина је начин бар да покушамо да објаснимо људима, да дознамо због чега они мисле да није српска књижевност довољно квалитетна да би могли да је читају ““ рекла је Верица Секирарски, председник Издавачке куће „Књижевна омладине Србије“ која је била један од организатор трибине под називом „Апокалипса савремене српске књижевности (ДА или НЕ?)“.
Говорећи о проблемима са којима се сусреће савремена српска књижевност, односно српски писци, Шапчанка Анђелка Радовановић, награђени писац, истакла је да је главни кривац интернет.
- Млади су практично постали зависни од могућности које им пружа интернет. Они не желе дубље, шире. То је велика трагедија. Проблем постоји у породици али и у школству. Мислим да би требало прилагодити постојећу лектиру, осавременити је делима писаца који данас стварају““ истакла је Анђелка.
И по мишљењу песникиње Илинке Марковић проблем креће од породице, неусмеравања ка правим вредностима.
- Основни проблем је што данас немамо много времена и што нисмо посвећени својој деци до те мере да од малих ногу направе разлике шта то треба а шта не треба да читају. Најчешће читају оно што не треба, а оно што би требало да усмери њихов живот, њихову пажњу, остане негде по страни. Жаргонски језик је до те мере преовладао да је то постао један друштвени проблем као што је бацање пикаваца, сва остала нехигијена и све што се баца и растура а не предузима се ништа од стране државе да се то једноставно очисти ““ нагласила је Илинка Марковић.
Инстант генерација, по мишљењу песника и проф. српског језика и књижевности у Стручној хемијској и текстилној школи Бошка Живановића, навикла је да им се све сервира „на тацни“.
- Све спаковано, сређено само да се поједе и ако још може неко други да жваће уместо њих. Шта хоћу да кажем? Све има на филму, све доступно на интернету преко таблета, мобилних и осталих чуда. Друга ствар, поједини наши писци, као што су Његош, дубровачки Шишко Менчетић, Петар Зоранић, Џоре Држић, оно што је у лектири је писано пре сто, сто педесет и више година, другим дијалектом који клинци не разумеју.
Своје искуство у раду са младима поделила је и проф. српског језика и књижевности у Шабачкој гимназији и Техничкој школи Мирјана Јевтић Коленц. По њој није све тако црно јер увек је било и биће младих умова који се напајају на изворима књижевности.
- Мислим да се треба управо усмерити на ту једну групу ученика који такође прате реч технологије али који без икакве разлике читају сву лектиру. Има неких књига које би можда требало заменити савременијим али моје је мишљење да би требало правити изборе. Дати један шири избор да бисмо и ми као професори, а и ученици, могли да се определимо како би та дискусија била богатија и шира ““ истакла је проф. Јевтић Коленц која је и сама до сада издала одређен број књижевних дела.
Управо због те незаинтересованости, иако има изузетака, постајемо негативни када је у питању сопствена традиција и култура. Услед навале европских и светских дела, које прате велике медијске кампање, српска књижевност остаје у запећку, донекле захваљујући и смањеној стилској и жанровској разноликости. Решење, ако постоји, потребно је пронаћи у нама самима и нашој свести.