КРОЗ ТУЂЕ БАЗЕНЕ НА ПУТ СТАРЕ СЛАВЕ

Ватерполисти Шапца следећу сезону почеће у свом базену као нови учесници Прве “А“ лиге. Сезона за њима, када се погледају резултати, не изгледа тешко. Само један пораз, од екипе ТАШ, која је као другопласирана такође ушла у виши ранг такмичења, и убедљиво најмање примљених голова, крајњи су скор.
Постигнуто више од очекиваног
-Циљ екипе није био улазак у Прву “А“ лигу, него опстанак у Првој “Б“. Ипак, коцкице су се поклопиле тако да смо били много бољи од осталих. Екипа ТАШ нам је била највећи ривал, али поред њих имали смо и две неочекивано тешке утакмице против Бечеја. Прво смо, код њих, добили једним голом разлике, и то у последњем минуту, док смо другу, на нашем терену у Крагујевцу одиграли нерешено, прича тренер првог тима Мирослав Петровић.
Наводи да је један од разлога овако доброг резултата и то што је екипа била прави спој младости и искуства. Један део тима су играчи на заласку каријере, са много утакмица иза себе, а млађи играчи су били спремнији па су имали посебне задатке.
- Имамо два репрезентативца, Луку Босића, 1998. годише, и Вукашина Ганића, 2000. годиште, који иначе тренирају и играју за Раднички из Крагујевца, али су играли за нас. Петорица играча су из Шапца, а значајан део екипе игра у клубу више сезона. Тих пет играча су у клубу већ 20 година и прошли су такмичења од Српске лиге до Лен трофеја, каже Петровић.
Десет година тренинга без базена подразумевао је дуга путовања на тренинге.
Уместо пропасти опстанак, па виши ранг
Муке кроз које су прошли шабачки ватерполисти за десет година колико су били без базена, дају посебу тежину њиховом успеху. Имали су два до три тренинг недељно, док су њихови супарници толико тренирали дневно. На утакмице су одлазили својим превозом, затим су исти играчи који су возили играли су и утакмице, а онда поново за волан па до куће.
-Од уласка у Прву „А“ лигу, много је већи успех што је клуб опстао кроз ову деценију. Имали смо и сезоне где смо се у последњем колу борили за опстанак у Првој „Б“ лиги. За овакав резултат потребан је фанатизам, ентузијазам и другарство у екипи, што је и био покретач да се преживе све ове године, наводи играч Ненад Живановић.
Тешких момената било је много. Прве две године тренирали су у Београду, потом три године у Новом Саду, затим у Обреновцу и ову сезону поново у Београду. Поред огромне захвалности ватерполо клубовима Црвена Звезда, Војводина ТЕНТ и Стари Град истичу и да није било ни мало пријатно када су ти клубови требали да им буду ривали. Дешавало се да и по сат и по чекају у ходнику док домаћа екипа заврши тренинг па да они уђу у базен. Након тога, кући су се враћали око 1, после поноћи.
Финанијски су такође зависили углавном сами од себе и појединаца који су веровали у њих. Кажу да је новац који је град одвајао за клуб био довољан за око 30 одсто трошкова. Сви играчи и тренери за клуб су се борили волонтерски. Због тога, готово сви раде и друге послове, и то, кажу, веома успешно.
Акценат на младима
-Поред првог тима не треба заборавити ни млађе категорије које функционишу током целе године. Та деца такође путују два пута недељно на тренинге, сем у летњем периоду. За разлику од сениора, имали су обезбеђен аутобус и возача. Подмладак броји четрдесетак чланова, док лети, када су тренинзи сваки дан, на отвореном безену буде око 200 деце, наводи Петровић.
Управо је примарни циљ за предстојећу сезону омасовљавање деце у клубу. Желе да се сада, када буду имали свој базен, сконцентришу на то да привуку што већи број најмлађих. Тако ће бити створена база из које ће моћи да граде своје играче.
-Мукотрпан и дуготрајан процес је произвести ватерполо играча. Што се тиче амбиција везаних за први тим, циљ нам је прво да задржимо играче на окупу. Желимо да будемо стандардан прволигаш, бар на средини табеле, каже тренер.
Највећи успех шабачки клуб остварио је у години пре него што је остао без базена. Било је то учешће на Лен трофеју, другом по квалитету европском такмичењу. Верују да је повратак на ове стазе остварив врло брзо.
Поред ватерпола, клуб се увек бавио друштвенокорисним радом. Акција „Шабац, град без непливача“ покренута је управо до њих, још 1995. године. Од тада је око 2.000 деце бесплатно научено да плива. Планирају да ову акцију наставе и у будућности у сарадњи са градом, а надају се да ће имати и подршку Министарства за спорт, коју су имали до сада.
Шанса за град
Стари базен имао је 300 места. Када су игране утакмице увек је све било попуњено, а када су били домаћини завршних турнира лиге и хотел „Слобода“ је био пун. На овом безену су играли сви садашњи репрезентативци Србије, као и Црне Горе. Нове трибине, поред старих 300, имаће још 800 места, а постојаће могућност да се поставе и додатна монтажна.
-Поред пријатељске утакмице, која ће се играти на отварању базена против Руса, имамо обећање Ватерполо савеза Србије да ће се у Шапцу играти и друге званичне утакмице репрезентације. Реновирање хотела „Слобда“ је то омогућило, најављују из клуба.
Истичу да су захвални граду на сваком динару који је уложен у њих. Ипак, када би имали само половину буџета који се даје неким већим клубовима не би морали да размишљају ни о чему другом сем о својој игри. Када су овакве резултате остварили уз све проблеме са којима су се сусретали питање је где би им била граница ако би имали све услове. Поред клупских успеха, уз атрактивне противнике долази и више публике, а то је прилика за промоцију града каква се ретко пружа.
добијају своју куЋу
Поводом великог успеха шабачких ватерполиста који су поново у Првој А лиги, највишем рангу домаћег такмичења, градоначелник Шапца Небојша Зеленовић приредио је прошле суботе у Градској кући пријем за чланове ватерполо клуба. Честитајући спортистима, градоначелник је истакао значај њиховог успеха посебно имајући у виду да већ 10 година тренирају и играју у различитим градовима Србије.