ПРОСЛАВЉАЊА И ОБЕЛЕЖАВАЊА

Прославили смо 1. мај. Била је то нова прилика да се сетимо на давна времена када су радници изборили своја права. Али, била је то и нова прилика да констатујемо да данас има тако мало радника, те је и за 1. мај апсурдно говорити о њиховим проблемима. Ово је ново доба, свако брине своју бригу.
Славили смо и Ђурђевдан. Једни славили, други ишли у госте, а трећи, да би солидарност била потпуна, ишли су на ђурђевски уранак и уживали у природи. Свима лепо.
Обележили смо и Светски дан слободе медија, а то му дође: штампа, радио, телевизија и остала електронска или гласила на батерије. И тог дана смо констатовали да су медији слободни, док се не докаже да је другачије, па и да су они који се тиме баве, дакле новинари, да су и они слободни, једино што они не раде ни на струју ни на батерије већ за оно чега највише недостаје у овдашњим животима, а то су паре. Иначе су слободни.
Обележили смо и нови дан Шапца. Па тако, поштујући поменути дан слободе медија, за тај догађај и нема неких коментара. Чуће се.
А српска удружења новинара затражила од посленика медија да подрже акцију “Пиши као што мислиш“. Е, само нам још то треба. Да новинари почну да мисле, па и да пишу те своје мисли. Далеко било.
Недавно је државна телевизија за скупштински пренос ангажовала и преводиоце који су посланичку дебату тумачили на знаковном језику, дакле за особе оштећеног слуха. Ето, а до сада су многи, подстакнути неким скупштинским дискусијама, говорили- благо глувима!