ИЗМЕЂУ РЕДОВА
КО ЈЕ ПОБЕДИО
Свет па и ми Срби обележили Дан победе. Додуше, многи се данас, седам деценија после, још увек питају, ко је победио.
Не стварно, и сад је читав свет запазио колико је тај исти свет лицемеран. Како године одмичу, испаде да су скоро сви били на победничкој страни али су се и ти победници временом разилазили па се више не зна ко је коме био и остао савезник.
Ових дана дође и она годишњица од прошлогодишњих поплава које су ојадиле Србију, па и овај крај. Страхујући да се онај зли мај не понови, Чивијаши моле небеса да буду благонаклона према њима док се не утврди који је штаб за пружање помоћи у оним ситуацијама, меродаван.
Лане смо констатовали да је мај био суморан, јуни превртљив, јули ћудљив... Само су људи били то што јесу.
Ова рубрика некако почетком прошлог маја, забележила је и ово: Заокупила нас киша. И не би то све било ништа необично, ни ништа још невиђено и доживљено, да ту кишу још влажнијом не чине поједини људи. Јер по оној народној ™Не пада снег да покрије брег већ да свака зверка покаже свој траг™, тако су и ове дуготрајне падавине указале на неке људске немарности. А њих, вала, има диљем земље Србије. Тако смо се разбахатили према природи, па и да смо је сами стварали, не би је тако силно уништавали. Тако поједини водотоци, од оног што је човек набацао, нису могли ни да теку, ни да отичу. Тако је то било тада. А после смо се ми променили. Ако јесмо.
Елем, наша власт најавила светлу будућност. Ја, вала баш. Па и све досадашње власти су најављивале боље дане, ал™ нама никако да се раздани та светла будућност.
Од овог пролећа Шабац као Дан града обележава онај датум из историје када су Турци напустили варош крај Саве. Упоредо, настојања у читавој Србији, па и у овом крају, су да се привуче што више турских инвеститора не би ли оживели наше урушене фабрике. Па, ајд™ сад ти буди паметан!
Не стварно, и сад је читав свет запазио колико је тај исти свет лицемеран. Како године одмичу, испаде да су скоро сви били на победничкој страни али су се и ти победници временом разилазили па се више не зна ко је коме био и остао савезник.
Ових дана дође и она годишњица од прошлогодишњих поплава које су ојадиле Србију, па и овај крај. Страхујући да се онај зли мај не понови, Чивијаши моле небеса да буду благонаклона према њима док се не утврди који је штаб за пружање помоћи у оним ситуацијама, меродаван.
Лане смо констатовали да је мај био суморан, јуни превртљив, јули ћудљив... Само су људи били то што јесу.
Ова рубрика некако почетком прошлог маја, забележила је и ово: Заокупила нас киша. И не би то све било ништа необично, ни ништа још невиђено и доживљено, да ту кишу још влажнијом не чине поједини људи. Јер по оној народној ™Не пада снег да покрије брег већ да свака зверка покаже свој траг™, тако су и ове дуготрајне падавине указале на неке људске немарности. А њих, вала, има диљем земље Србије. Тако смо се разбахатили према природи, па и да смо је сами стварали, не би је тако силно уништавали. Тако поједини водотоци, од оног што је човек набацао, нису могли ни да теку, ни да отичу. Тако је то било тада. А после смо се ми променили. Ако јесмо.
Елем, наша власт најавила светлу будућност. Ја, вала баш. Па и све досадашње власти су најављивале боље дане, ал™ нама никако да се раздани та светла будућност.
Од овог пролећа Шабац као Дан града обележава онај датум из историје када су Турци напустили варош крај Саве. Упоредо, настојања у читавој Србији, па и у овом крају, су да се привуче што више турских инвеститора не би ли оживели наше урушене фабрике. Па, ајд™ сад ти буди паметан!
Бранко Јелић
Најновији број
28. март 2024.