УВЕК У СРЦУ

Наша учитељица Цеца
права је добрица
и диве јој се сва деца.
Она је као принцеза из бајке,
у школи нам мења све мајке.
Кад зазвони звоно и почне час,
створи се истог тренутка
и са осмехом посматра нас.
Цеца је као сјај полумесеца,
тако је мила и ведра
као млада апсолвентица.
Година за годином, дошао је крај,
била нам је велика почаствованост
што смо њени ђаци и прави рај.
На све школске излете ишли смо са њом,
у бусу често певали, били јако мали,
ал сузе нисмо пустили.
Носићемо је у срцу
као на руци бројаницу,
поштовати је увек као господарицу.
Са њом смо научили употребу
оловки и бојица,
а наша учионица изгледала је као цртаоница.
Цецине девојчице, Теодора, Ива, Валентина,
Вањица и Милица, стекле су право знање
и шта значи поштовање.
Наш Младен, Аца, Драган, Милан, Неца и Јоца,
добри су дечаци и биће то честита деца.
Михаило мали шмекер је прави
миран к“™о бубица и свему га је научила
чаробница Цеца.
Жељаница скочица, мала је слатка луткица,
права је паметница, а за све то заслужна је
бранитељица Цеца.
Сви су доста научили као и плавоока Ања,
у срцу ће учитељицу носити и по лепом памтити
јер јој је она тај надимак дала.
Веома смо јој захвални за сав њен труд
а за узврат нашој милој учитељици, завршићемо
високе школе, постати неко и нешто,
да све не беше узалуд.
На крају школске године, нећемо сузе лити,
покушаћемо тугу од ње сакрити,
бити јачи него икада,
све то уз велики осмех
достојанствено издржати и испратити.