У ШАБАЧКОМ ПОЗОРИШТУ ОТВОРЕН 51. ФЕСТИВАЛ ПРОФЕСИОНАЛНИХ ПОЗОРИШТА СРБИЈЕ „ЈОАКИМ ВУЈИЋ“
ЦЕО СВЕТ ЈЕ ГЛУМИШТЕ
Изложба „Сценографије“ Миливоја Мише Штулића, сликара и вајара, из Књажевско-српског театра Крагујевац, откривање бисте Борис Ковач, рада академског сликара Драгише Марсенића, „Постмодерни кабаре доброг војника Швејка“, округли сто Жељка Хубача обележили су прво вече овогодишњег фестивала
У години када Шабачко позориште обележава сто седамдесет пет година постојања протеклог понедељка свечано је отворен 51. Фестивал професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“.
- Било ми је значајно да у овој години јубилеја поново нашој публици покажемо најбоље представе у Србији у протеклих годину дана међу којима је и наша. Лепо је да ми све то погледамо и да видимо где је сада тренутно театар у Србији. Да видимо шта публика воли да гледа, како ће реаговати на комедије, озбиљне драме, на оно што зовемо актуелним представама о представа које говоре о садашњем тренутку. Једноставно ћемо да мало извагамо шта шабачка публика воли. У исто време је лепо што ће у наредних седам дана око четири стотине људи из свих крајева наше земље да буде у Шапцу ““ рекао је директор Шабачког позоришта Зоран Карајић.
Основан у Крагујевцу, где је првих година и одржаван, фестивал је кренуо по Србији у знак сећања на оца српског позоришта Јоакима Вујића, путујућег глумца и редитеља, оснивача првог професионалног позоришта у Крагујевцу.
- Фестивал у јубиларној години Шабачког позоришта је у Шапцу што нам је посебно драго будући да је Књажевско-српски театар ове године имао јубилеј 180 година од оснивања позоришта. Од Јоакима Вујића до данас позоришни живот у Србији траје. Позоришна ватра се није угасила, а захваљујући, пре свега, ентузијазму људи који раде у позориштима. У овим не баш лаким економским временима ми опстајемо. И Шабачко позориште и друга позоришта и Крагујевачко, на крају крајева, су позоришта која показују да и у економски тешким временима уметност живи и да просто побеђује све неприлике ““ додао је Војо Лучић, директор Књажевско-српског театра из Крагујевца.
Као природан след ствари, а увод у дешавања наредних вечери, у галерији „Владислав Лалицки“ отворена је изложба „Сценографије“ Миливоја Мише Штуловића, сликара и сценографа Књажевско-српског театра.
- Велико ми је задовољство што сам у граду велике традиције и културе. Драго ми је што могу да покажем оно што сам радио тридесет пет година. Није мало бити у културном и јавном животу преко четрдесет година као сликар, сценограф, вајар, каширер. Све те неке позоришне послове радио сам тако дуго да је ова изложба била нормалан след догађаја ““ рекао је Миливоје Миша Штуловић.
Откривајући бисту шабачког глумца Бориса Ковача, рад академског сликара Драгише Марсенића, Душан Петровић истакао је да је Ковачев живот прича о нама.
- Његов однос према животу који је проживео и нас у то време и данас према њему све смо то ми. Мислим да нације које су у стању да схвате шта се то вредно у њиховој историји, њиховом бивствовању десило, дуго трају. Питање је индетитета. Ово је један тренутак када се суочавамо са једним од важних елемената индентитета града у коме сви живимо. Шабац је имао срећу да почне и заврши своју каријеру и многе представе у овој кући одигра. И због тога је то прича о индентитету града Шапца. О индентитету наше нације у којем Шабац има важно и битно место ““ нагласио је Петровић.
Захвалност у име породице Ковач изразио је Ханибал Ковач рекавши да је откривање бисте круна њихових живота и једно вечно сећање на лик и дело оца, деде и супруга.
- Хвала Шапцу и Шабачком позоришту који су на један стварно изузетан и импозантан начин одужило Борису Ковачу. Наравно, тај понос ја сад не могу да искажем јер сам изузетно узбуђен у овом тренутку али стручна јавност је написала да је Борис Ковач свакако један од најзначајнијих позоришних глумаца двадесетог века. Освојио је готово све позоришне награде како са Шабачким позориштем тако са бројним позориштима широм Југославије. Био је прави позоришни глоб тротер. Студент је прве генерације Факултета драмских уметности у Београду и одатле почиње негде његов позоришни живот и пут. Ово вечерас је за све нас и један симболичан наставак његовог лика и дела и његовог живота који ће, надам се, трајати и после нас јер свакако његово дело заслужује да остане упамћено у српској култури ““ истакао је Ханибал Ковач.
А на Великој сцени „Љубиша Јовановић“ пред публиком и жиријем у саставу глумица Нада Јуришић, председник, драматург Јелена Мијовић и редитељ Бојана Лазић, заиграо је ансамбл Шабачког позоришта у добро познатој и награђиваној представи „Постмодерни кабаре доброг војника Швејка“.
- Велика је част да град Шабац буде центар позоришног живота ових дана. Мени је заиста драго што сте дошли да то заједно обележимо. Сигуран сам да ћете уживати у позоришном фестивалу који је богат и разнолик, намењен свима ““ поручио је градоначелник Шапца Небојша Зеленовић пред сам почетак представе.
На овај начин започето је осмодневно путовање Јоакимовим стазама позоришта из Ниша, Ужица, Крушевца, Пирота, Врања, Сомбора, Приштине, Крагујевца, Краљева, Лазаревца.
- Било ми је значајно да у овој години јубилеја поново нашој публици покажемо најбоље представе у Србији у протеклих годину дана међу којима је и наша. Лепо је да ми све то погледамо и да видимо где је сада тренутно театар у Србији. Да видимо шта публика воли да гледа, како ће реаговати на комедије, озбиљне драме, на оно што зовемо актуелним представама о представа које говоре о садашњем тренутку. Једноставно ћемо да мало извагамо шта шабачка публика воли. У исто време је лепо што ће у наредних седам дана око четири стотине људи из свих крајева наше земље да буде у Шапцу ““ рекао је директор Шабачког позоришта Зоран Карајић.
Основан у Крагујевцу, где је првих година и одржаван, фестивал је кренуо по Србији у знак сећања на оца српског позоришта Јоакима Вујића, путујућег глумца и редитеља, оснивача првог професионалног позоришта у Крагујевцу.
- Фестивал у јубиларној години Шабачког позоришта је у Шапцу што нам је посебно драго будући да је Књажевско-српски театар ове године имао јубилеј 180 година од оснивања позоришта. Од Јоакима Вујића до данас позоришни живот у Србији траје. Позоришна ватра се није угасила, а захваљујући, пре свега, ентузијазму људи који раде у позориштима. У овим не баш лаким економским временима ми опстајемо. И Шабачко позориште и друга позоришта и Крагујевачко, на крају крајева, су позоришта која показују да и у економски тешким временима уметност живи и да просто побеђује све неприлике ““ додао је Војо Лучић, директор Књажевско-српског театра из Крагујевца.
Као природан след ствари, а увод у дешавања наредних вечери, у галерији „Владислав Лалицки“ отворена је изложба „Сценографије“ Миливоја Мише Штуловића, сликара и сценографа Књажевско-српског театра.
- Велико ми је задовољство што сам у граду велике традиције и културе. Драго ми је што могу да покажем оно што сам радио тридесет пет година. Није мало бити у културном и јавном животу преко четрдесет година као сликар, сценограф, вајар, каширер. Све те неке позоришне послове радио сам тако дуго да је ова изложба била нормалан след догађаја ““ рекао је Миливоје Миша Штуловић.
Откривајући бисту шабачког глумца Бориса Ковача, рад академског сликара Драгише Марсенића, Душан Петровић истакао је да је Ковачев живот прича о нама.
- Његов однос према животу који је проживео и нас у то време и данас према њему све смо то ми. Мислим да нације које су у стању да схвате шта се то вредно у њиховој историји, њиховом бивствовању десило, дуго трају. Питање је индетитета. Ово је један тренутак када се суочавамо са једним од важних елемената индентитета града у коме сви живимо. Шабац је имао срећу да почне и заврши своју каријеру и многе представе у овој кући одигра. И због тога је то прича о индентитету града Шапца. О индентитету наше нације у којем Шабац има важно и битно место ““ нагласио је Петровић.
Захвалност у име породице Ковач изразио је Ханибал Ковач рекавши да је откривање бисте круна њихових живота и једно вечно сећање на лик и дело оца, деде и супруга.
- Хвала Шапцу и Шабачком позоришту који су на један стварно изузетан и импозантан начин одужило Борису Ковачу. Наравно, тај понос ја сад не могу да искажем јер сам изузетно узбуђен у овом тренутку али стручна јавност је написала да је Борис Ковач свакако један од најзначајнијих позоришних глумаца двадесетог века. Освојио је готово све позоришне награде како са Шабачким позориштем тако са бројним позориштима широм Југославије. Био је прави позоришни глоб тротер. Студент је прве генерације Факултета драмских уметности у Београду и одатле почиње негде његов позоришни живот и пут. Ово вечерас је за све нас и један симболичан наставак његовог лика и дела и његовог живота који ће, надам се, трајати и после нас јер свакако његово дело заслужује да остане упамћено у српској култури ““ истакао је Ханибал Ковач.
А на Великој сцени „Љубиша Јовановић“ пред публиком и жиријем у саставу глумица Нада Јуришић, председник, драматург Јелена Мијовић и редитељ Бојана Лазић, заиграо је ансамбл Шабачког позоришта у добро познатој и награђиваној представи „Постмодерни кабаре доброг војника Швејка“.
- Велика је част да град Шабац буде центар позоришног живота ових дана. Мени је заиста драго што сте дошли да то заједно обележимо. Сигуран сам да ћете уживати у позоришном фестивалу који је богат и разнолик, намењен свима ““ поручио је градоначелник Шапца Небојша Зеленовић пред сам почетак представе.
На овај начин започето је осмодневно путовање Јоакимовим стазама позоришта из Ниша, Ужица, Крушевца, Пирота, Врања, Сомбора, Приштине, Крагујевца, Краљева, Лазаревца.
О. Гавриловић
Најновији број
25. април 2024.
